IN MEMORIAM

:cry:

Saosecam se sa svim vlasnicima,ili kako je neko ovde vec bolje preformulisao,prijateljima pasa..to je zaista tuzno i iskreno zelim tim zverima koji se usude na tako nesto da im se istim vrati,a hoce sigurna sam.
Imala sam psa,i sada ga imam opet..to je jedino resenje,kada volite zivotinju uvek cete imati ponovo ljubavi da nekom drugom tako milom bicu iznova pruzite ljubav i dom.Jeste strasno,ali imate tu ideju da opet cinite nesto lepo za sebe i njega..
Iskreno,reci mi ponestaju..
Bitno je da ima nas koji smo jos uvek Ljudi (sa velikim LJ ) pa me mozda jos jedino to u ovako tuznoj temi tesi..
 
umalo sam se rasplakala i to na poslu :cry: :cry:

imama mace u dvoristu a komsija je imao pit bula u susednom dvoristu.
bilo problema, cak je i udavio neke od maca, verujte mi u trenutku kada cujes taj bol nekoga ko umire padne ti na pamet da ucinis nesto, mozda da uspavas tog psa. ali to traje jako kratko, nikada ali nikada ne bih nesto tako uradila i ne mogu da shvatim da neko jeste u stanju da svesno /nekome ko ne moze da se brani/ nanese takav bol.

ali ljudi to rade, i to je jezivo, trebalo bi ih naterati da gledaju sta su uradili i trebalo bi ih naterati da prodju kroz ono sto cine drugim bicima.

morala bi da postoji zakonska kazna za tako nesto, ili da se nadje ekipa koja ce malo da 'porazgovara' sa poconiocima, jer mi se nekako cini da pandurski mozak ne bi mogao da shvati ovu problematiku cak i kada bi bila u zakonu. oni ne reaguju ni kada tuku zene a kamoli da se potresu zbog necijeg psa.
 
Ja i moji vec dugo hranimo neke pse lutalice.Pazis ih ,mazis,hranis,vodis kod veterinara kad se razbole i samo jedan dan- nestanu.Nekima zasmetaju,pozovu sintere ili ih sami otruju i samo sledeceg jutra vidis da ih nema.
Koliko god pokusavao da im pomognes,ipak na kraju ispada da ne mozes.
A cesto i cujem pricu-Zasto neko ne pomogne nekom detetu,umesto nekom psu-
Pa ti koji ne pomognu jednom psu,sigurno nikad nece ni pomoci i jednom detetu
 
Juče ujutro u dvorište mi došetalo kuče. Uvek sam se pitala kojim ludim instiktom ti mališani nepogrešivo utvrde gde da se nasele. Bilo kako bilo, nama je kapija čitavog dana otvorena (poslovni prostor u dvorištu, uvek puno sveta...), ali on kako je ušao - nije hteo napolje!
Klinci bili tu, dopao im se i čim sam došla sa posla, u glas me pitali: "Može li to sad da bude naša kuca?" (i oni znaju koga da pitaju :roll: :wink:).
Pitala brata: "I šta sad da radim sa njim?", on uz osmeh odgovorio: "Da ga okupaš!".
Baka se, kao, bunila, ali sam je jutros zatekla kako kuva kuci obrok!
Sinoć izlazila nešto do auta parkiranog preko puta svoje kuće, on me uredno dopratio do kapije, seo ispred i sačekao da se vratim! Što je sigurno - sigurno je! Sjajan lik... Uši mu bile suprotno "okrenute"... baš sladak malac.
E... ali nije mu se dalo... :(
Pre jedno sat vremena čujem strahovitu dreku i cviljenje... Izletim, a malac leži na sred puta na ulici, dok neki čovek tera ogromnog žutog psa (komšijskog). :cry: :cry: :cry:
Uzmem malog... krvari, okice mu zatvorene. Bilo sveta, dobacuju "Oporaviće se", a on tiho kunja u mom naručju... Donesem ga u sobu, pustim na pod, probudio se, zacvileo, krvari, vidim da ne može na zadnje noge... :( Okupam ga malo da vidim ranu i primetim da mu je kičma čudno kriva... :cry: :cry: :cry:
Spakujem ga i odnesem kod veterinara... Čovek me poznaje, lečio je sve moje pse i nije se iznenadio što govorim kroz suze... Pogleda i odmahne glavom. Bocne mu iglom zadnje šapice i obojima nam je jasno da malac ne reaguje... Ipak je probao još nekoliko puta, slušao ga... Ništa. Da se ne muči, dopustim da ga uspava (nikad to nisam volela niti dozvoljavala da se radi mojim psima - nekako mi se uvek činilo da će se možda i oporaviti... za malca jednostavno nije bilo nade) :cry: :cry: :cry:
I sad sedim i plačem, a jedina dobra stvar je što klinci danas nisu tu... Ne znam kako bih njih smirila kad ni sebe ne mogu...
A uopšte mi nije trebalo kuče, niti sam planirala da ga imam u ovim uslovima... Sudbina, valjda...
 
:cry:
Tesko je ista utesno reci. Takvi uzasi se desavaju svakodnevno mnogim lutalicama, "neciji" psi makar imaju tu privilegiju da se neko o njima brine, da im olaksa patnju. Tako je bilo i sa tvojim malcem.
 
azdajica:
danas mi se dogodilo nesto uzasno...otrovali su mi psa...veterinar me je ubedio da mu nema pomoci jer je otrovan kreozanom a za to ne postoji protivotrov.
sad mi je jasno zasto su trovaci kao sto su bordzije smatrani najopasnijim i najpodmuklijim...trebalo je videti i cuti te muke, pre nego me veterinar definitivno ubedio da tu pomoci nema i da je moramo uspavati!
ovo pisem uglavnom za sebe i za nju, jer mi je tesko, izgubili smo stvora koji nam je bio clan porodice 9 godina i kao upozorenje ostalima koji imaju kucne ljubimce da ih dobro cuvaju jer napolju zaista ima gadnih zlotvora:(((((
ima li jos neko kome se to dogodilo?
Kliknite za proširenje...

Meni, pre 6 godina.
Imala sam Crnog ruskog terijera, zvao se Aster. Nemam ni njegovu fotku, ali sam skinula sa interneta da bi znao o kom psu je reč jer su ovde strašno retki i mešaju ih sa Šnaucerima.

blk_russian_terrier.jpg


To je Ruski čuvar granica, vrlo inteligentan - revnosan čuvar.

Otrovali su ga da bi mogli da obiju garažu.

:cry:
 
pudlala:
:cry:
Tesko je ista utesno reci. Takvi uzasi se desavaju svakodnevno mnogim lutalicama, "neciji" psi makar imaju tu privilegiju da se neko o njima brine, da im olaksa patnju. Tako je bilo i sa tvojim malcem.
Kliknite za proširenje...
Da... Za manje od dva dana, malac nam se toliko uvukao pod kozu da nikako ne uspevamo da ga malo zaboravimo... Taman je siromasak pronasao ko ce da ga voli i bas mu se, sto se kaze "nije dalo" da lepo prozivi... :(
Bas ne mogu da se smirim i opet mi se oci pune suzama... :cry: :cry: :cry:
 
Za smeh i ostale koji su sebe našli na ovoj temi:

Treba preživeti u ovom surovom svetu, ljudi nekad znaju da budu jako gadni a i mnogo puta se dese i neke tupave situacije u kojima izgubimo svog voljenog ljubimca.

Mene je utešila jedna - takođe surova činjenica; Ima dosta životinjica o kojima se niko nikada nije brinuo, koje nisu osetile ni mrvicu pažnje i ljubavi kakvu su ovi naši svakodnevno dobijali.

Svaki dan u našim srcima za njih je bio pravi mali raj - i niko im to mesto nikada neće uskratiti :wink:

Sve te životinjice su svojim prisustvom probudile nešto najlepše u nama a svojim odlaskom, nesebično rezervisale mesto za nove članove naše porodice.

Nemojte da zatvorite vaša srca jer njihovo postojanje onda ne bi imalo nikakvu svrhu

:wink:
 
Razmišljam o svom prijatelju koga više nema, pa predlažem da se otvori neka nova tema gde bi svako ko žali za svojim ljubimcem, tu priložio njegovu sliku i tekst o njemu. Nadam se da ta tema već negde postoji i izvinjavam što nisam upućena u nju (ako postoji).
 
Postoji tema "Priče o ljubimcima" i jedna vrlo srodna ovoj koju predlažeš pod nazivom "za mog psa".

Spajam je da lepe i razrađene teme ne bi padale na dno i ostajale zaboravljene. ;)
 
azdajica:
danas mi se dogodilo nesto uzasno...otrovali su mi psa...veterinar me je ubedio da mu nema pomoci jer je otrovan kreozanom a za to ne postoji protivotrov.
sad mi je jasno zasto su trovaci kao sto su bordzije smatrani najopasnijim i najpodmuklijim...trebalo je videti i cuti te muke, pre nego me veterinar definitivno ubedio da tu pomoci nema i da je moramo uspavati!
ovo pisem uglavnom za sebe i za nju, jer mi je tesko, izgubili smo stvora koji nam je bio clan porodice 9 godina i kao upozorenje ostalima koji imaju kucne ljubimce da ih dobro cuvaju jer napolju zaista ima gadnih zlotvora:(((((
ima li jos neko kome se to dogodilo?
Kliknite za proširenje...

Meni se desilo slicno prosle godine. Imala sam Svrcu 10 godina, bio je tako dobar i veran, uopste nije zasluzio. :cry: Osecala sam se kao da mi je umro prijatelj iz detinjstva. Ma strasno.....
:cry:
 
E, ovo jeste strašno!
Uvek se pitam odakle čoveku drskosti da nekom živom biću oduzme život???? Pa, stvarno ....
Mislim da postojie nedgovorni vlasnici pasa koji se bahato ponašaju i ugrožavaju okolinu, ali to nije razlog da ti psi budu ubijeni, posebno na takav način, jer lepo kažu: nije kriv pas, kriv je GAZDA! Pas je onakav kakvim ga ti učiš, pa prema tome, na čoveku je da li će biti socijalan i prilagodljiv, a jedini način da se to izbegne jeste da naučite (kako god znate) da NE jede na ulici. Meni se zabalo desilo pre par godina da mi se otruje pas, jer je neko na uglu ulice postavio taj "čuveni" otrov, medjutim, pas je bio zaista dresiran (stalno smo "visili" na poligonu, ali iz radosti, voleli smo tamo da se "igramo") i samo je onjušio. Ja sam se, ipak, uplašila i pozvala odgajivača (iz koje je moj kucov izašao), došli su, pozvali miliciju i napravila se čitava frka, tako da (znali smo ko je to uradio) se dotični trovač veoma uplašio i više nije ponovio tako nešto, ali nismo imali dokaze da ga pošaljemo u zatvor jer nisu samo psi ugroženi, najviše su deca koja ne znaju šta je to, privuče ih boja, izgled i ... da ne kažem šta može da se desi.
Znam da ovo ne može da te uteši a ponajmanje da ti vrati psa, nek ti je za utehu da te razumemo, posebno oni koji su prošli kroz to.
Ne daj se!
 
smeh:
Postoji tema "Priče o ljubimcima" i jedna vrlo srodna ovoj koju predlažeš pod nazivom "za mog psa".

Spajam je da lepe i razrađene teme ne bi padale na dno i ostajale zaboravljene. ;)
Kliknite za proširenje...
Jao, divno što postoji takva tema, jedino je problem što sam nova i stvarno se slabije snalazim, pa ne znam gde je ta tema. Smehice, hoćeš da mi pomogneš?
 
Milly73:
Jao, divno što postoji takva tema, jedino je problem što sam nova i stvarno se slabije snalazim, pa ne znam gde je ta tema. Smehice, hoćeš da mi pomogneš?
Kliknite za proširenje...
Naravno. Izbaciću temu napred, a neke uputstva sam dala gore u "lepljivoj" pod nazivom "Teme starije od mesec dana" pa se nadam da ćeš se snaći ;)
Pozdrav!
 
Sta da vam kazem, uzasno mi je, moje mace su uginule od nepoznate bolesti, koja ocigledno nije bila suga. Opadala im je dlaka i jako su se cesale. Mazala sam ih sredstvom za sugu iz apoteke, nije pomoglo. One su dobro jele, ali su sve uginule.
Ocajna sam, uzasno mi je.Neka mi neko bar kaze od cega su uginule kad veterinar nije znao.
 
Ne, nisu bile toliko male, ova dva poslednja macora su bila stara po 2-3 godine, bili su izuzetno lepi, dobro uhranjeni, velike zderonje i maze. Milslim da cu da umrem od muke. Toliko sam ih volela, bili su to "momci" , tako smo ih zvali. Uzas!
 
Ne znam tacno za mace,ali kod pasa se javlja alergija na buve,i to izgleda isto tako-cesu se dok skoro ne ogule kozu i dlaka im opada na tim mestima gde se drapaju.Cini mi se da to moze da se desi i mackama,tako mi je nesto veterinar pricao, ali bi sredstvo protiv buva trebalo da to sredi.
Iskreno nisam cula da je neko od te alergije uginuo,ali nikad se ne zna.Moze jedna bolest da povuce drugu.
 
Ne znam, ceo dan ne mogu nista da radim. Mace su zivele napolju, ali ne verujem da su se necim otrovale.Dosla je pre nekoliko meseci kod njih jedna maca koja je delovala jako staro, i bilo mi je zao da je oteram, mislila dam da nije bolesna vec samo jako neuhranjena od starosti. Ta maca je vrlo brzo uginula, a zatim su one pocele da se cesu, i da im opada dlaka. I evo sta se desilo. Licilo je na sugu, dobile su gel sa krecnim mlekom i jos necim za sugu, ali nista nije pomoglo. Jele su do poslednjeg trenutka, nisu povracale, nisu imale proliv. Eto, ne znam sta da kazem, mnogo me boli.
necu vise da cuvam zivotinje, jer njih niko ne moze da zameni. Poludela sam od muke.
 
Sve je ukazivalo na sugu, prvo se pojavilo na vratu, pa na glavi, pa na sapama sa strane,na donjoj polovini tela nisu imale nikakve promene, dobro su jele, evo ovaj koji je poslednji uginuo pojeo je uvece dve sarme sa mesom (jele su uglavnom ono sto i mi jedemo, plus frisskies za mace i ponekad gulas za mace) i preko noci je uginuo. Spavali su na suvom, imali svoju kucicu, ma ne znam, ne znam sta da radim, strasno mi je. Bili su cisceni od parazita.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top