Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

" Da li se ikad ozdravi, smogne snage, zaboravi, da li se duša usudi nakon svega da veruje, da zavoli..."

Branko Lori:

https://s16.****************/images/190209/sny9mpqg.jpg

Kliknite za proširenje...

"Moje srce je nepristupačno ostrvo u beskrajnom okeanu tuge. Nepristupačno za radost. Da li je svako srce – nepristupačno ostrvo? Recite vi što srce imate! Znate li čime su sve opkoljena vaša srca? Moje – sve samim okeanskim ponorima i bezdanima. I stalno se davi u njima. Nikako da se izvuče iz njih, da izađe iz njih. Sve čega se dohvati meko je kao voda. Zato su oči zamagljene od suza, a srce razriveno od uzdaha. Bolne su mi zenice, jer su mnoge ponoći zanoćile u njima. Sinoć je sunce zašlo u oku mome, a jutros se nije rodilo. Udavilo se u tminama moje tuge"

"Razmišljam o odlascima. Svim odlascima.
Onaj koji odlazi neumitno nosi vječni krst, teret krivnje.
Koraci odlazećeg su koraci teški kao golgota.
I ne znam da li svoj mir igdje i kad nađu.
Ne znam da li je vječnost blaga prema njima.
Ne znam da li je vječnost pravednija .
Teški su odlazeći koraci, teži od beskraja. "

Prisutna

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom,
imam te u ljubavi, prisutna si tugom
i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom,
jer kao da daleko djetinjstvo ocekujem,
noc s kojom lutam, prisutna je sama.
Ima te negdje, prisutna si daljinom
i ocima slicnim odrazu vode,
prisutna mjesecinom.
Ima te i mora te biti, poslije toliko godina,
poput skrivenog mjesta, prisutna si krisom.

Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijeca
i u ceznji, na dlanovima te imam,
prisutna si nepomicna.
Svugdje te ima i u koloni otkucaja,
gdje si oduvijek prisutna.
U sve tezim jutrima
i kisi sto tiho pada,
na celu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvijek si prisutna.

Imaju te moje misli, prisutna si nestankom
ima te moj pogled, prisutno si cekanje,
i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna tisina,
jer kao da nebo odjednom prestaje,
zrakom osjecam, prisutnu prazninu.
Ima te u noci, prisutna si uzdahom
i u poljupcima nemirnih suza,
prisutna si slanim tragom.
Imam te ljubavi, prisutna si s tugom
imam u odsutnosti, prisutna si bolom.

Zal Kopp

Posmatrajući očima duše, vi prestajete na ljude gledati kao na strance koji su od vas odvojeni
i različiti, druge boje kože ili nacionalnosti, nego u svakome prepoznajete onu iskonsku ljudskost
i dobrotu koja nas sve povezuje. Počinjete gledati šta ima iza spoljašnjosti, uočavajući esenciju koja
se krije u očima svakog čoveka i puštate da taj osećaj zajedništva i ljubavi bude temelj vašeg odnosa
s drugima. Niko se ne rađa zao ili pokvaren. Koliko god se spolja činio zlim, svaki čovek je u svojoj biti
biće u potrazi za ljubavlju koji je postao zao zbog uskraćivanja te iste ljubavi u djetinjstvu, zbog krive
percepcije o tome što ljubav jeste, kao i zbog uticaja okoline. Zato, umesto da gajimo neprijateljstvo
prema drugima,neka to bude ljubav.....

Očajni smo danas,patimo..osećamo otudjenost,kao da smo iščupani iz korena.
I prirodno je što želimo da ponovo oživimo svoje korene,da procvetamo.
Osecamo se kao kukavice...možemo mi da ne gledamo istini u oči,ali to
je naša realnost,naša istina,strahom od istine ona neće nestati...Velika
je hrabrost prihvatiti svoj kukavičluk..jer sve sto poričemo,i bacimo u
podsvest,vraća se...kao bumerang...ali tu je i bes..
Učili su nas da nikada ne budemo besni..mislimo da bi osoba koja nikada
nije besna,trebalo da je puna ljubavi..Ali tu grešimo,jer takva osoba nije
u stanju da voli.Ta dva osećanja idu zajedno u paketu.Osoba koja voli,
ponekad je i besna.Ali taj bes je lep,jer proizilazi iz ljubavi...Bićemo
zahvalni za taj bes,jer znamo da smo voljeni...

Moja potraga za njom nalikovala je uzaludnom pokušaju bernardinca da ispod debelih naslaga snijega unesrećenima od lavine pruži spasonosni gutljaj ruma iz bačvice koja visi o njegovu vratu.
Eho moga vrištećeg glasa u decembarskoj noći - negdje tamo u bajkovitom kraju, na samom rubu zemlje gdje se i krtice nisu odvažile kopati tunele, jer nije bilo nikakve prave poslastice za njihove izbočene zube - odzvanjao je uokolo plašeći tek pernate bijele sove.Kad sam je konacno nasao bio sam u čudu..

Što mi je trebalo; što mi je ovo trebalo?!

Mogao samo ostati budan. Spaliti jastuk, krevet i svaki mekši predmet na kojem sam imao mogućnost spustiti svoju umornu i tešku glavu i zaspati i voliti i žudjeti za kontekstom osamnaeste rupe u golfu. Mogao sam prelomiti palicu, osakatiti protivnika, preorati teren. Ali ne! Htio sam biti Tiger Woods u invalidskim kolicima s bejzbolskom palicom u brahidaktiličnim šakama. Htio sam biti "Kralj popa" u svečanoj kardinalskoj halji. Htio sam biti sve što nisam!
A sve to sam pokušavao dok su me njene bijele ruke dozivale na svoje mekane grudi; popušio sam zbog gluposti kao i svaki drugi stvor s onom stvari među nogama koja se nesvjesno diže, a još nesvjesnije pada. a ona, ona je mislila da sam bog u belim gaćama..A ja nisam, nisam bio bog..a nje davno več nema..

Ne smeta mi samoca,smeta mi sto me svi ubedjuju da su uz mene a nema ih.

Platio sam duplo sve sto je bilo besplatno, zato znam kako boli zivot.