Naši pesnici za decu...

Mnogi pisci su prvi u svom polju.. Nasi pisci za decu su duvek bili jedinstveni. Prvi među mnogima...Dragan Lukić sledeći Zmajeve stope postao jedan od najistaknutijih pisaca za decu. Njegova poezija je jedna od prvih koja se bavi gradskim motivima... Čitava plejada pisaca za decu koja koriste gradske motive samo čeka da se otkrije... Pokažimo da ih nismo zaboravili.... Pokažimo da još uvek postoje među nama...

Pensici???????
Juuu...
Pomislio sam svasta...

pu pu
FiFi...

Naslov ove teme budi neprimerene asocijacije.
Vec sam pomislila da je temu postavio Pedobear

Naslov je ispravljen.

Prvo sam se setila jedne pesmice Mike Antica koju je pevao Dragan Lakovic

Probacu tajnu da vam odam
ja sebi u glavu snove dodam.
Kafenu kasiku, ni trunke vise,
pa onda zinem i vetar disem.
Daljinu disem, blizinu disem.
Onda sam slobodan i hodam, hodam

Sanjajte, sanjajte, to je divno i lako.
Sanjajte, sanjajte, to bar moze svako.

Dusko Radovic - Zamislite

Zamislite, deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku lađu,
i na lađi okrugle prozore,
i na jednom prozoru - princezu Nađu. Zamislite, sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku lađu,
i na lađi iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.

Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide
i poče mladi život da gasi.

Zamislite, deco, sto talasa,
većih sto puta od svake princeze,
može i ajkula svakoga časa
na modrom talasu da se doveze.

Strahom i bolom obuzet,
pojavi se otac princezin
i reče:
- Onaj biće mi zet,
ko spase mladi život njezin!

Zamislite, deco, puna lađa,
sve oficiri, prinčevi, admirali...
I svi ćute, svi drhte, samo Kađa
skoči - i more ga zali.
Kađa izvali strašnu psovku na račun vetra,
na adresu života, na ime mora,
izbeže smrti mišolovku
i spase princezu iz valova.
Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podiže Kađu u zagrljaj
i poljubi ga nonšalantno.

- Ovo je kćer moja, a žena vaša -
princeza mila Nađa!
- A ja sam, s dopuštenjem,
izvinite na smetnji, razbojnik Kađa!
Umiri se more, zataji vetar, stade lađa...

Puni straha, puni stida, prepuni jeze -
svi gledahu u pravcu princeze.

- Hrabri Kađa, reče bleda princeza,
ja sam vaša Nađa...
Izvinite, tata, na ovom svetu
svašta se događa!

Dragan Lukić Januarski rođendan....
Januare, januare,
svi odosmo u smetljare,
sneg metemo tamo-amo,
po gradu lopatamo,
svi valjamo bele grudi,
i pravimo snežne ljude.
Bar deo pesme...Ajde ljudi zar smo zaboravili sve..

Љиљана Нинковић - Мргић


МАЛА ЖАБА МЕЛАНИЈА



Мала жаба Меланија
Плакала над самом собом
Угуши ме провинција
Устајалом барском водом

Ја нисам од оних жаба
Које воле воду млаку
Шта ћу покрај жаба-баба
Што крекећу у плићаку

Ако желим срећу стићи
Морам у свет бели ићи

Мала жаба Меланија
План за нови живот кује
Кофере је спаковала
Па кренула да путује

Путовала дању – ноћу
Потоцима и рекама
Док се није стотог дана
Нашла покрај океана

Мала жаба Меланија
Закрекета ТО ЈЕ ПРАВО
СВА ТА ВОДА И СЛОБОДА
И ОГРОМНО НЕБО ПЛАВО

Али-али-али-али
Поче одмах да се жали
Сва та вода океана
Ужасно је била СЛАНА

Опет Љиљана Нинковић Мргић:

ПИНГВИНИ СУ ЧУДО ЈЕДНО


Пингвини су - чудо једно
Воле само море ледно
Испод леда рибу ваде
И никад се не прехладе


Све од главе па до пете
Не умеју ни да лете
Њима крила - више мање
Служе само за гегање


Били стари били млади
Сви су - као на паради
Џентлмени старог кова
Не излазе из фракова


У јатима милионским
Живе живот полу-морски
Пола црни - пола бели
Елегантни и весели


Кад се гледа на ситнице
Баш и нису неке птице
Ал нека их тамо где су
Нека буду то што јесу

Moj trolejbus


Kad bih dobio trolejbus
samo za jedan dan,
najveći što ga imamo
i sveže ofarban.

Tablu bih odmah stavio,
i na nju natpis dug:
„Ova su kola za decu –
idu stalno u krug.“

Stanice naše bi bile
poslastičarnice sve;
na svaku stolicu mogu
da sednu seke dve.

Trolejbus je sam tražio
samo za jedan dan,
najveći što ga imamo
i sveže ofarban.

Budite strpljivi, deco,
obećali su za nas
jedan trolejbus takav –
stići će svaki čas.

Dragan Lukić

Omiljena.

Vuk i ovca


Čini mi se vekovima
vuk sa ovcom nešto ima.

Kad je vidi kako pase
vuk naprosto ne zna za se.

Ovca kad mu vidi oči
ni da bekne ni da skoči.

Ovca ne sme da se brani
vuk se njenim strahom hrani.

Ne razumem te odnose,
ni zašto se ne podnose.


Ljubivoje Ršumović

Dvolična pesma

Baš je glupo biti star
detinjstvo je prava stvar.

Slušam mamu,
pijem mleko
da bih i ja
bio neko,
klima mi se
prednji zub,
a zubar je grub.

A moj deda na sofi se goji,
malo čita, malo broji sede,
a moj deda ko da ne postoji
sem kad čuje da će da se jede.

Baš je glupo biti star
detinjstvo je prava stvar.

Uvek igram
indijanca
burazer mi
narav glanca,
kad se tata
s posla vrati
obojicu malti.

Dragomir Đorđević

Kad bi meni dali - Brana Crnčević

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto.
Trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

Sa mnom ima neka greška - Vladimir Stojiljković


Sa mnom ima neka greška
lice mi se stalno smeška
he-he
Bez razloga i bez veze
usta mi se sama keze
ho-ho
I kad nećem i kad hoćem
moram da se zakikoćem
hi-hi
Nestrpljiv sam, jedva čekam
da se malo zacerekam
hu-hu
Postalo je zbilja strašno:
smejem se ko lud na brašno
ha-ha

NEMA ZA MAČKE ŠKOLE

- Kuda ćeš s torbom? -
upita Miru mačka.

- U školu! Đak sam!
Ovo je torba đačka.

- I ja bih s tobom -
mačkine oči mole.

- Ne možeš, draga,
nema za mačke škole.

Mački je dosta
da zna presti,
da zna loviti,
da zna jesti,
da se zna verati
i da mijauče,
a to sve mačke
kod kuće nauče.

Grigor Vitez

Мирослав Димитријевић, збирка "Шушумиге"


ГРАК НА БРАК


Једна сврака и један сврак
Решили да склопе брак
Отишли су у врбак
Чекали да падне мрак

Али пуче пушка – так!
Паде сврак наузнак
И недаде баш ни знак

Сврака само рече – грак
Несигуран тај твој брак
И ти си ми момак јак
И одлете кроз врбак

Понедељак
Уторак
Који ли дан беше?
Тек сврака и сврак се
Никад не узеше

Све због једног ловца
Што убија птице
Без икаква разлога
Чисто насумице

BOLESNIK NA TRI SPRATA

Našega starog doktora Jana
telefon zove s Kalemegdana:
"Doktore dragi, hitno je vrlo,
imamo gosta, boli ga grlo!"

"Imate gosta?
Da nije stranac?"

"Pravo ste rekli. Jest', Afrikanac!"

"Doći ću brzo, za jedan sat.
Kažite samo: na koji sprat?"

"Na kome spratu? Teško je reći,
boli ga čitav - drugi i treći."

Čudom se čudi naš doktor Jan:
"Kakav bolesnik? Je l' trospratan?"

"Doktore, jeste, to nije varka,
zovemo, znate, iz zoo-parka.
Žirafu jednu boli nam vrat,
a to je - drugi i treći sprat."

Branko Ćopić

ŠTA SVE NA SVETU DECA ŽELE


Šta sve na svetu deca žele
u ove večeri, zimske, bele,
u ove večeri kad se deca kod jelke skupe i vesele,
u ove večeri kada Sneško, hiljade Sneška darove dele . . .
Neko bi voleo seku il’ batu,
a neko kiflu, meku, belu;
neko pomorandžu, a neko šljivu,
neko kaišić na odelu . . .
Neko avion, neko čamac,
a neko kliker-afrikanac,
leteći tanjir, podmornicu,
neko — šarenu maramicu . . .
Fudbal od kože, i raketu . . .
Kol’ko je dečjih želja na svetu . . .
Neko cipele za noge bose,
neko mašnice da splete kose,
neko bi prosto želeo hleba —
negde ni hleba dovoljno nema,
a neko sladoled i čokolade,
kutiju punu šećerlema.
Neko bojice raskošnih boja,
da crta svet koji sam otkriva,
neko, kao devojčica moja,
da joj je neka igračka živa.
Ne prekidajte, vama se čine,
što niste deca, čudne te želje . . .
. . . Neko bi voleo mali pribor
da može u drvetu cveće da delje.
Neko da tata mornar bude,
pa da ga na put dalek povede,
a neko samo moli za ljubav,
za vašu ljubav, od Sneška-dede . . .
Ovo su samo obične želje,
u snove vam se nekad zaplele!
Šta deca žele, šta deca žele?
Toliko mnogo, a tako malo,
pa i to malo negde u svetu
nije za decu preostalo . . .
Kada sretnete te naše želje,
mi vas molimo, pomislite,
koliko malo nama treba
da nam detinjstvo usrećite.

Mira Alečković

Ljuta Julka

bio je petak, dugi dan,
dobro jutro, pa dobar dan, pa dobro veče…
I niko ne dođe u Julkin stan
da vidi šta to kuva i peče.
Julka pretura igračke naopačke,
skoči u krevet naglavačke
i zaspa,
ljuta na mačke, na tačke,
i, uopšte, na svakakve ačke.

Dušan Radović

PLAVI ŽAKET

Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrete se Cveta.
Ja joj rekoh: ”Dobar večer, Cveto,
s dopuštenjem – malo bih prošet’o…”
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa
prevari se i pristade Cveta.
Taman sve to – kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh: ”Drž’ se mene, Cveto!”
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, pridrža se Cveta.
Beše leto kad je božur cvet’o,
ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se pa skrete i Cveta.
I logično, s obzirom da skretoh
plavi žaket na livadu metoh.
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa
prevari se i spusti se Cveta.

Prođe leto i još pet-šest leta,
sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta
– da li mene ili mog žaketa.

Dušan Radović

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...

Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...

Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...

U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...

Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc
da osvetlim noc.

Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros.

Vladimir Andrić

ZAMOLITE SVOJE RODITELJE



Zamolite svoje roditelje
da vam kažu gde se žito melje.

Saletite svog velikog strica
da vam kaže gde raste pšenica.

Dovedite dedu iz predgrađa
da vam kaže kako se hleb rađa.

Da li vam je bar u školi neko
objasnio gde izvire mleko?

Sutra ćete biti moreplovci
a ne znate šta raste na ovci.

Sutra ćete biti vojskovođe
a nećete znati gde zri grožđe.

Stasaćete bistri i veseli
ne znajući šta ste dužni pčeli.

Stasaćete lepi, jaki, zdravi
ne shvativši šta ste dužni kravi!

Dobrica Erić

LJUTITO MEČE

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
Dole u šumi, jedno meče
zamišljeno, već treće veče,
gleda u zvezde.

Meče se ljuti već treći dan
što ga teraju u zimski san
i zamišljeno stalno ćuti.

Tata se ljuti, mama se ljuti
i svi mu vele:
- Otkad postoji med i pčele,
otkad postoji sunce i veče,
nismo videli takvo meče.

-"Šta ćeš da radiš - mama ga pita -
kad lišće sasvim, sasvim požuti
i sneg napada iznad rita?"
A meče ćuti.

-"Šta ćeš da radiš - baka mu veli -
kad svet od snega sasvim pobeli?"
Tata se ljuti, mama se ljuti,
a meče ćuti.

Odjednom meče ljutito reklo
šta ga je peklo:
-"Neću da spavam, neću i tačka.
Zašto ne spavaju zec i mačka?
I ptica iznad naših glava
zašto ne spava?"

A onda tiho, tiho reče:
-"Baš mi je krivo što sam meče."

Sad mama ćuti, i tata ćuti,
i svi su strašno zabrinuti.

Meče se ljuti:
-"Uzeću - kaže - trotinet,
idem međ' decu, među svet.
Neću da spavam. Neću i tačka!
što ne spavaju zec i mačka?"

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
A jedno meče već treće veče
Neće da spava. Gleda u zvezde.

Brana Crnčević