Beograd -- Navodi u medijima da Beli dvor netransparentno troši novac otvorili su pitanje opravdanosti finansiranja dvorskog kompleksa iz državnog budžeta.
Vlada Srbije usvojila je izmenjeni završni račun za 2008. godinu koji je iz skupštine bio povučen kako bi se uskladio sa izveštajem Državne revizorske institucije (DRI). Završni račun prosleđen je ponovo parlamentu koji će ga razmotriti zajedno sa izveštajem revizora.
Taj izveštaj i dalje izaziva pažnju javnosti s obzirom na to da sve više otkriva netransparentnost u trošenju novca.
Pored toga što su ministarstva neumereno trošila sredstva na ugostiteljske usluge, otkriveno je da su i pojedine institucije koje se finansiraju iz budžeta trošile milionske sume na reprezentaciju.
Takav je slučaj i sa Dvorskim kompleksom na Dedinju za čije održavanje država svake godine daje 30 miliona dinara. Milioni dinara iz prošlogodišnjeg budžeta ostavljani su ugostiteljima.
Revizori navode da je samo šest ministarstava potrošilo 111 miliona na ugostiteljske usluge, ali nije moglo da bude utvrđeno da li je to bilo u poslovne ili privatne svrhe.
Pored ministarstava ekonomije, rada i socijalne politike i zdravstva, koja su u izveštaju Državne revizorske komisije posebno istaknuta zbog nenamenskog trošenja novca iz budžeta, i Ministarstvo kulture delilo je novac ne tražeći izveštaje kako je potrošen.
Tako je za Dvorski kompleks u Beogradu izdvojeno 30 miliona dinara, od čega su dve trećine potrošene na troškove reprezentacije, posluge i druge radne snage.
Revizori su zaključili da su sredstva prenošena iz Ministarstva kulture bez programa i projektne dokumentacije.
Nadica Momirov iz Ministarstva kulture kaže da bi ovih dana trebalo da dobiju precizan izveštaj iz Belog dvora o potrošenim sredstvima
“Tamo se često dešavaju i izložbe i neki drugi kulturni sadržaji koje mi finansiramo. Pre svega se odnosi na programe, na kulturne sadržaje i na održavanje kompleksa. Videli smo da postoji problem i reagovali smo i tražili dodatno objašnjenje, precizno, i revizija je potvrdila da je to tako dobro kako smo mi tražili“, kaže Momirova.
Istoričar Čedomir Antić kaže da je dobro što je Državni revizor utvrdio kako se troše sredstva iz budžeta, ali naglašava da je u ovom slučaju loše što se pažnja javnosti prebacuje sa toga kako troše državne ustanove na to kako se troše sredstva za održavanje Belog dvora.
Antić podseća da je proteklih godina porodica Karađorđević u Srbiju donela preko četiri miliona evra kroz razne humanitarne aktivnosti.
“Dvorski kompleks je imao velike troškove i u vreme dok u dvoru niko nije živeo - u vreme osamdesetih, kada je bio zatvoren i kada nije bio otvoren ni za posetioce, niti je bio rezidencija politčara koji su vodili Jugoslaviju“, podseća Antić.
“Kompleks u sebi sadrži vrlo važna umetnička dela, važne arhitektonske spomenike. On ima troškove održavanja koji su veliki. Svaki građanin koji ima kuću zna koliko prazna kuća koja se ne koristi košta. Da ne govorim da su dvor posetile stotine hiljada građana, dakle on je turistička atrakcija“, navodi on.
Vlada Zorana Đinđića 2001. godine donela je odluku da se dvorski kompleks da na korišćenje porodici Karađorđević. Tom prilikom je i princu Aleksandru dat prvi pasoš.
To je u ime vlade učinio tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković.
“Sigurno je da za održavanje dvora, za sve ono što država daje za svoj objekat - jer dvor nije vlasništvo Karađorđevića nego vlasništvo države - da su to opravdani troškovi”, kaže Živković.
“Međutim ono što je drugo, stvari koje su potrebne za život porodice Karađorđevic - a to znači neki njihovi troškovi, recimo čuo sam za novine ili za ugostiteljske usluge - onda ja mislim da to ne treba da bude na budžetu, jer o tome nije doneta nikakva odluka”, smatra on.
“Da je država donela odluku da će da finansira životne potrepštine jedne, druge ili pete porodice, pa bili to Karađorđevici ili Jovanovići, onda bi to imalo svog osnova, ovako mislim da nema”, ocenjuje bivši premijer Srbije.
Kako bi se ovakve situacije izbegle u budućnosti, Ministarstvo kulture pokrenulo je inicijativu da se donese zakon kojim će se definisati odnos prema kraljevskoj porodici i Dvorskom kompleksu na Dedinju.
