goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
-
- Popularno:
- Da li je normalno uvek pričati sam sa...
- Naglašavanje fizičkog izgleda kao...
- Znakovi latentne depresije
- Zasto je u Vladu Srbije primljen...
- Evrovizija je postala sredstvo zapada...
- Због чега су Хрвати и даље толико...
- Predstavnik Holandije diskvalifikovan...
- Smrt Neoliberalizma i zapadnog...
- Mufte
- Gifomime
DEPRESIJA
- Začetnik teme tgdanijela
- Datum pokretanja
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
Magister dixit.Tačno.
Magna Civitas, magna solitudo.
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
@tgdanijela
Afektivne psihoze (Bipolarni afektivni poremećaji) pa u okviru nje depresivna faza
Ili, unipolarna psihotična depresija.
manicno-depresivne psihoze, ili danas lepse nazvano afektivni bipolarni poremecaj.
Smenjuju se manija koja spada u psihoze i depresija. Depresija i manija su suprotnosti.
Ali sama depresija nije mi poznato da spada u psihoze bez obzira po čijem udžbeniku.
Nije mi logično.
Jer psihoze su najteži poremećaji u psihijatriji, a najuža definicija psihotičnosti podrazumeva prisustvo sumanosti, halucinacija i dezorganiziranog ili smetenog ponašanja u kliničkoj slici. Najpoznatija psihoza je shizofrenija koja je sinonim prave duševne bolesti.
Osobe sa psihozama imaju oštećenja u razmišljanju (kao što je problem u razmišljanju ili deluzija), te percepciji (kao što su halucinacije). Ovo se ogleda njihovom ponašanju koje može biti neorganizovano, agresivno ili bizarno. Oštećenja u razmišljanju i percepciji ih vode u stvaranje nestvarne predstave o realnosti. Njima, zbog toga, nedostaje oštroumnost i nisu u mogućnosti da daju pravu i koherentnu sliku o sebi. Moramo imati na umu da se psihotički simptomi, ili psihotičke osobine tradicionalno karakterišu kao halucinatorne deluzije. Kada smo definisali ove termine, možemo reći da je, na primjer ovo jedan psihotički poremećaj, a ono poremećaj u raspoloženju sa psihotičkim osobinama.
Voleo bih kada bi mi citirala iz tog Marićevog udžbenika rečenicu ili podelu u kojoj se nedvosmisleno vidi da depresija spada u psihoze.
Afektivne psihoze (Bipolarni afektivni poremećaji) pa u okviru nje depresivna faza
Ili, unipolarna psihotična depresija.
manicno-depresivne psihoze, ili danas lepse nazvano afektivni bipolarni poremecaj.
Smenjuju se manija koja spada u psihoze i depresija. Depresija i manija su suprotnosti.
Ali sama depresija nije mi poznato da spada u psihoze bez obzira po čijem udžbeniku.
Nije mi logično.
Jer psihoze su najteži poremećaji u psihijatriji, a najuža definicija psihotičnosti podrazumeva prisustvo sumanosti, halucinacija i dezorganiziranog ili smetenog ponašanja u kliničkoj slici. Najpoznatija psihoza je shizofrenija koja je sinonim prave duševne bolesti.
Osobe sa psihozama imaju oštećenja u razmišljanju (kao što je problem u razmišljanju ili deluzija), te percepciji (kao što su halucinacije). Ovo se ogleda njihovom ponašanju koje može biti neorganizovano, agresivno ili bizarno. Oštećenja u razmišljanju i percepciji ih vode u stvaranje nestvarne predstave o realnosti. Njima, zbog toga, nedostaje oštroumnost i nisu u mogućnosti da daju pravu i koherentnu sliku o sebi. Moramo imati na umu da se psihotički simptomi, ili psihotičke osobine tradicionalno karakterišu kao halucinatorne deluzije. Kada smo definisali ove termine, možemo reći da je, na primjer ovo jedan psihotički poremećaj, a ono poremećaj u raspoloženju sa psihotičkim osobinama.
Voleo bih kada bi mi citirala iz tog Marićevog udžbenika rečenicu ili podelu u kojoj se nedvosmisleno vidi da depresija spada u psihoze.
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Možda ih ima u tzv. generativnim psihozama?
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
Misliš na psihoze u toku generativnih faza kod žena?
Razvoj i tok generativne faze su ujedno i jedni od najkritičnijih faza razvoja kukuruza i u velikoj meri mogu uticati na visinu i kvalitet prinosa.
Bolje da vam kukuruz bude u maničnoj nego u depresivnoj fazi.
Razvoj i tok generativne faze su ujedno i jedni od najkritičnijih faza razvoja kukuruza i u velikoj meri mogu uticati na visinu i kvalitet prinosa.
Bolje da vam kukuruz bude u maničnoj nego u depresivnoj fazi.
Poslednja izmena:
muzjak
Poznat
- Poruka
- 8.000
Znate li šta je sex?
To je kad oreš a yebe te traktor.
Ovo nema blage veze sa temom, sem što od sexa može da se umori.
Sad u kakvoj je to vezi sa depresijom, je-bem li ga.
To je kad oreš a yebe te traktor.
Ovo nema blage veze sa temom, sem što od sexa može da se umori.
Sad u kakvoj je to vezi sa depresijom, je-bem li ga.
Poslednja izmena:
Waterfall
Legenda
- Poruka
- 50.908
Ekoterapijom protiv depresije
Studija engleskih naučnika pokazala da bi "ekoterapiju" trebalo smatrati punopravnim lečenjem, jer šetnja prirodom omogućava ublažavanje depresije i vraćanje samopouzdanja.
U istraživanju "Ekoterapija - zeleni priručnik za mentalno zdravlje", istraživači Univerziteta Eseks na istoku Engleske, uporedili su dobrobit polučasovne šetnje prirodom ili šetnje trgovačkim centrom za osobe koje pate od depresije.
Prema navodima britanskog udruženja "Majnd", specijalizovanog za probleme mentalnog zdravlja, to istraživanje je pokazalo iznenađujuće rezultate - nivo depresije kod 71 odsto šetača prirodom je pao, a kod 90 odsto šetača je doveo do porasta samopouzdanja.
Posle šetnje trgovačkim centrom 45 odsto osoba pokazalo je smanjen nivo depresije dok ih je 22 odsto bilo depresivnije a 50 odsto bilo je napetije, dok je kod 44 odsto njih došlo do smanjenja samopouzdanja.
Prirodni ambijent takođe se pokazao pogodnim za osobe koje pate od različitih problema sa mentalnim zdravljem - za 94 odsto učesnika aktivnosti u prirodi dovele su do poboljšanja njihovog stanja, a 90 odsto ih je kazalo da udruživanje prirode i telesne vežbe imaju najbolji učinak.
Ekoterapija klinički opravdana
Glavni direktor "Majnda" Pol Farmer je ocenio da je ekoterapija verodostojan način lečenja i klinički opravdan, a trebalo bi da je propisiju lekari, posebno kada se uzme u obzir da je brojnim osobama pristup antidepresivima izuzetno ograničen.
Depresija može više otežati svakodnevno funkcionisanje pojedinca nego angina pektoris, artritis, astma ili dijabetes, tvrde stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.
Istraživanje u okviru kojeg su oboleli od depresije trebali da ocene kvalitet življenja brojkama na lestvici od 1 do 100, ispitanici koji su patili od depresije imali su rezultat 72,1, a ostali pacijenti koji su patili od angine pektoris, artritisa, dijabetesa ili astme rezultat koji se kretao oko 80.
Studija je pokazala i da je depresija odgovorna za smanjenje dužine životnog veka pojedinca i da utiče na pogoršanje neke druge bolesti od koje osoba boluje.
Zbog toga su naučnici pozvali lekare da budu oprezniji pri dijagnostifikovanju i lečenju depresije, jer je reč o bolesti koju nije lako lečiti i zalečiti.
link
Studija engleskih naučnika pokazala da bi "ekoterapiju" trebalo smatrati punopravnim lečenjem, jer šetnja prirodom omogućava ublažavanje depresije i vraćanje samopouzdanja.
U istraživanju "Ekoterapija - zeleni priručnik za mentalno zdravlje", istraživači Univerziteta Eseks na istoku Engleske, uporedili su dobrobit polučasovne šetnje prirodom ili šetnje trgovačkim centrom za osobe koje pate od depresije.
Prema navodima britanskog udruženja "Majnd", specijalizovanog za probleme mentalnog zdravlja, to istraživanje je pokazalo iznenađujuće rezultate - nivo depresije kod 71 odsto šetača prirodom je pao, a kod 90 odsto šetača je doveo do porasta samopouzdanja.
Posle šetnje trgovačkim centrom 45 odsto osoba pokazalo je smanjen nivo depresije dok ih je 22 odsto bilo depresivnije a 50 odsto bilo je napetije, dok je kod 44 odsto njih došlo do smanjenja samopouzdanja.
Prirodni ambijent takođe se pokazao pogodnim za osobe koje pate od različitih problema sa mentalnim zdravljem - za 94 odsto učesnika aktivnosti u prirodi dovele su do poboljšanja njihovog stanja, a 90 odsto ih je kazalo da udruživanje prirode i telesne vežbe imaju najbolji učinak.
Ekoterapija klinički opravdana
Glavni direktor "Majnda" Pol Farmer je ocenio da je ekoterapija verodostojan način lečenja i klinički opravdan, a trebalo bi da je propisiju lekari, posebno kada se uzme u obzir da je brojnim osobama pristup antidepresivima izuzetno ograničen.
Depresija može više otežati svakodnevno funkcionisanje pojedinca nego angina pektoris, artritis, astma ili dijabetes, tvrde stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.
Istraživanje u okviru kojeg su oboleli od depresije trebali da ocene kvalitet življenja brojkama na lestvici od 1 do 100, ispitanici koji su patili od depresije imali su rezultat 72,1, a ostali pacijenti koji su patili od angine pektoris, artritisa, dijabetesa ili astme rezultat koji se kretao oko 80.
Studija je pokazala i da je depresija odgovorna za smanjenje dužine životnog veka pojedinca i da utiče na pogoršanje neke druge bolesti od koje osoba boluje.
Zbog toga su naučnici pozvali lekare da budu oprezniji pri dijagnostifikovanju i lečenju depresije, jer je reč o bolesti koju nije lako lečiti i zalečiti.
link
pipina
Primećen član
- Poruka
- 608
Da li je depresija izleciva? 
i u kom procentu (ako neko ima podatke)
i u kom procentu (ako neko ima podatke)
tgdanijela
Poznat
- Poruka
- 7.092
@tgdanijela
Afektivne psihoze (Bipolarni afektivni poremećaji) pa u okviru nje depresivna faza
Ili, unipolarna psihotična depresija.
manicno-depresivne psihoze, ili danas lepse nazvano afektivni bipolarni poremecaj.
Smenjuju se manija koja spada u psihoze i depresija. Depresija i manija su suprotnosti.
Ali sama depresija nije mi poznato da spada u psihoze bez obzira po čijem udžbeniku.
Nije mi logično.
Jer psihoze su najteži poremećaji u psihijatriji, a najuža definicija psihotičnosti podrazumeva prisustvo sumanosti, halucinacija i dezorganiziranog ili smetenog ponašanja u kliničkoj slici. Najpoznatija psihoza je shizofrenija koja je sinonim prave duševne bolesti.
Osobe sa psihozama imaju oštećenja u razmišljanju (kao što je problem u razmišljanju ili deluzija), te percepciji (kao što su halucinacije). Ovo se ogleda njihovom ponašanju koje može biti neorganizovano, agresivno ili bizarno. Oštećenja u razmišljanju i percepciji ih vode u stvaranje nestvarne predstave o realnosti. Njima, zbog toga, nedostaje oštroumnost i nisu u mogućnosti da daju pravu i koherentnu sliku o sebi. Moramo imati na umu da se psihotički simptomi, ili psihotičke osobine tradicionalno karakterišu kao halucinatorne deluzije. Kada smo definisali ove termine, možemo reći da je, na primjer ovo jedan psihotički poremećaj, a ono poremećaj u raspoloženju sa psihotičkim osobinama.
Voleo bih kada bi mi citirala iz tog Marićevog udžbenika rečenicu ili podelu u kojoj se nedvosmisleno vidi da depresija spada u psihoze.
Kod depresije mišljenje po sadržaju je teško poremećeno i upravo u tome jeste suština onoga što zovemo psihotična depresija (psihoza - otuđenje od realiteta). Prisutne su razne sumanute ideje depresivnog tipa (ideje samooptuživanja-akutizacije, ideje grešnosti i bezvrednosti života). Bolesnici analiziraju svoju prošlost, falsifikuju u sjećanju podatke o tome i izvlače zaključke o grešnosti. Sebe optužuje da je kriv za neke neuspehe u svojoj porodici, npr. kriv je što se njegov brat razveo, što naravno ne odgovara istini, itd. To je tzv. Bekov trijas: negativna interpretacija iskustva, negativna interpretacija JA (selfa) i negativna očekivanja (pesimističan pogled na budućnost).
Zbog ovog poremećenog mišljenja po sadržaju, neki depresiju svrstavaju u psihoze.
tgdanijela
Poznat
- Poruka
- 7.092
Da li je depresija izleciva?
i u kom procentu (ako neko ima podatke)
Depresije se mogu javiti kao:
- blaga depresivna epizoda
- umjerena depresivna epizoda
- teška depresivna epizoda
- teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima
- rekurentni depresivni poremećaj
Prema težini depresije različita je i terapija i dužina trajanja.
Nešto uopšteno o liječenju:
Farmakoterapija
Kontrolisana istraživanja i kliničke studije pokazale su da:
1. Ispravna upotreba bilo kojeg antidepresivnog sredstva dovodi do kliničkog
poboljšanja kod 60-70% depresivnih pacijenata. Za poređenje, svega 30%
pacijenata liječenih placebom se poboljšava u istom periodu.
2. Početak prvog antidepresivnog dejstva može da se ispolji i za nekoliko
sedmica.
3. Svi antidepresivi na neki način djeluju na serotonergički ili noradrenalinski
sistem.
4. Antidepresivi uglavnom imaju slično djelovanje, ali se razlikuju po svojoj
sigurnosti i neželjenim pojavama.
5. Veliki broj nus-pojava antidepresiva u vezi je sa djelovanjem na različite
neurotransmiterske sisteme.
Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina smatraju se terapijom prvog izbora.
Psihoterapija
- Kognitivna (KT) ili kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)
predstavljaju tretmane prvog izbora.
U blagoj i umjerenoj depresiji, KT i KBT podjednako su
efikasne kao farmakoterapija, ali su manje efikasne u teškoj depresiji
- KBT treba ponuditi pacijentima s umjerenom ili teškom
depresijom koji ne uzimaju ili odbijaju liječenje
antidepresivima.
- Interpersonalna terapija može biti prvi izbor tretmana
- Bihejvioralna terapija (inkorporirana u KBT pristup) može
biti druga linija tretmana.
- Kratka dinamska psihoterapija može biti treća linija tretmana
Praćenje pacijenta
- Pacijenta, kojem je prepisana farmakološka terapija, treba
naručiti na prvu kontrolu za dvije sedmice. Nakon toga,
pacijente treba naručivati u odgovarajućim i redovnim
intervalima od 1-4 sedmice tokom prva 3 mjeseca, a zatim u
dužim intervalima ovisno o kliničkom odgovoru.
- Kada se uvede određeni antidepresiv u terapiju, treba početi
sa veoma niskom dozom i postepeno povećavati do pune
terapeutske doze, procjenjujući mentalni status i prateći razvoj
neželjenih dejstava.
- Procjenu terapijskog odgovora treba uraditi 6 sedmica
nakon početka terapije. U zavisnosti od odgovora, planira se
dalji tretman.
- Potrebno je planirati liječenje antidepresivima u trajanju od
najmanje 6 mjeseci nakon remisije epizode depresije, kako
bi se smanjio rizik nastanka relapsa.
- Ukoliko je postignuta remisija, ljekar porodične medicine treba
procijeniti potrebu za kontinuiranom farmakoterapijom.
Procjena uključuje broj prethodnih epizoda, prisustvo
rezidualnih simptoma i udruženih psihosocijalnih problema.
- Pacijentima koji su imali 2 ili više epizoda depresije u
skorašnjoj prošlosti i koji su imali značajna funkcionalna
oštećenja, treba savjetovati nastavak farmakoterapije u
trajanju od najmanje dvije godine.
- U slučaju izostanka odgovarajućeg terapijskog odgovora,
potrebno je razmotriti saradnju pacijenta.
- Ukoliko pacijent ne sarađuje, potrebno je kombinovati
farmakoterapiju sa psihoterapeutskim postupcima fokusiranim
na saradnju.
tgdanijela
Poznat
- Poruka
- 7.092
-neki epidemiološki podaci unipolarne depresije
Depresija se može se javiti u svakom životnom dobu. Smatra se da preko 120
miliona ljudi u svijetu boluje od depresije, od čega je dvostruko više žena (SZO 2002.g.) Na
osnovu rezultata istraživanja "Globalno opterećenje bolestima" 1996. godine,
depresija je bila četvrti zdravstveni problem, a očekuje se da će do 2020. godine
postati drugi svjetski zdravstveni problem. Doživotni rizik oboljevanja od
depresije iznosi 20-30%, a smatra se da u prosjeku svaka peta žena i svaki
deseti muškarac tokom života iskuse barem jednu ozbiljnu depresivnu epizodu.
Životna prevalenca unipolarne depresije se kreće od 0.9 do 19%.
Depresija se može se javiti u svakom životnom dobu. Smatra se da preko 120
miliona ljudi u svijetu boluje od depresije, od čega je dvostruko više žena (SZO 2002.g.) Na
osnovu rezultata istraživanja "Globalno opterećenje bolestima" 1996. godine,
depresija je bila četvrti zdravstveni problem, a očekuje se da će do 2020. godine
postati drugi svjetski zdravstveni problem. Doživotni rizik oboljevanja od
depresije iznosi 20-30%, a smatra se da u prosjeku svaka peta žena i svaki
deseti muškarac tokom života iskuse barem jednu ozbiljnu depresivnu epizodu.
Životna prevalenca unipolarne depresije se kreće od 0.9 do 19%.
NeDoDiri
Domaćin
- Poruka
- 4.570
Kad sam umorna,mentalno i fizički istovremeno nisam depresivna,ali sam razdražljiva,napeta,svadljiva,osjećam tenzije i samo želim da (pre)spavam..
Kad sam depresivna(a dobro je sve dok to mogu da prepoznam kao stanje) ne osjećam umor,ne osjećam ništa.Kao da sam ugašena.
Kad sam depresivna(a dobro je sve dok to mogu da prepoznam kao stanje) ne osjećam umor,ne osjećam ništa.Kao da sam ugašena.
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
Stroncijum
Elita
- Poruka
- 15.164
Depresija ne spada u psihoze nego su to dva zasebna entieta, od kojih svaki moze, ali ne mora nuzno imati dominirajuci element onog drugog.
Osnovna razlika izmedju umora i depresije je u tome sto se umor leci odmorom a depresija ne
Laicki receno, depresija je slozeni biohemijski poremecaj finog mehanizma prenosa impulsa u mozgu, bilo da je genetski uslovljen, bilo da se javio kao rezultat spoljnih faktora.
U zavisnosti od tipa, geneze i tezine, moze se leciti psihoterapijom, lekovima a najcesce kombinacijom oba metoda. Svakako je nece izleciti odmor, snaga volje, ubedjivanje samih sebe da nam nije nista i negiranje problema. To moze samo da je produbi i uslozi celu sliku do vrlo opasne mere koja ce se ocitati i hronicnim umorom, i agresivnoscu i "pucanjem" i gubitkom tezine, apetita, libida, drugim recima opstim padom zivotne energije, sve do depresivnog stupora ili one faze kad osoba nema snage, volje ni zelje da posegne za casom vode. Ili jos gore, do suicida
Zato svaki umor, bezvoljnost, tuga, napadi placa, ili napadi placa koje smenjuju euforija ili agresivnost, uz nesanicu, gubitak apetita i telesne tezine treba da upali ogromno crveno svetlo da jeste u pitanju depresija, a ne umor, los dan, losa nedelja ili nesto sto ce izleciti par dana odmora.
Stroncijum
Elita
- Poruka
- 15.164
Naravno, ono gore receno treba da traje bar dve tri nedelje da bi se moglo sumnjati na depresiju.
Umor sam po sebi, kao rezultat fizickog ili psihickog pritiska moze dati slicne simptome, ali ce posle par dana odmora sve proci kao rukom odnesheno.
Kod depresije nikakav odmor ne pomaze, ili pomaze na kratko, a onda se simptomi vrate u jos vecem zamahu
Umor sam po sebi, kao rezultat fizickog ili psihickog pritiska moze dati slicne simptome, ali ce posle par dana odmora sve proci kao rukom odnesheno.
Kod depresije nikakav odmor ne pomaze, ili pomaze na kratko, a onda se simptomi vrate u jos vecem zamahu
NeDoDiri
Domaćin
- Poruka
- 4.570
Da,ne sumnjam da je tako barem na osnovu doživljenih iskustava koje su imale svoje skale intenziteta i raspone koje uvijek nevoljko određujem.
Depeseije se stepenuju....kao boxerske kategorije ....
Mislim da je za pojedinca najvažnije da je u stanju da ih prepozna..sve dok sam svjesna,mogu si pomoći.Najteže je kad čovjek nije svjestan da je zakoračio na neku od stepenice depresije,tad je rješenje jedino stručna pomoć.
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
Teorija kaže da nikakva samopomoć ne pomaže i da je to zabluda koja vodi do niskog samopoštovanja. Depresivan čovek se trudi, ali nema pozitivan odgovor i okrivljuje sebe da nije dovoljno dobar, pametan, odlučan, ....
Depresija se leči antidepresivima uz suporativnu psihoterapiju jer dolazi do pada nivoa tri važna neurotransmitera: serotonina, noradrenalina i dopamina koji nam, laički rečeno, obazbedjuju osećaj zadovoljstva.
Depresija se leči antidepresivima uz suporativnu psihoterapiju jer dolazi do pada nivoa tri važna neurotransmitera: serotonina, noradrenalina i dopamina koji nam, laički rečeno, obazbedjuju osećaj zadovoljstva.
pipina
Primećen član
- Poruka
- 608
A da li depresija moze proci sama od sebe?
Negde sam procitala da moze (mada sumnjam u to),
i da se vremenom depresivne epizode smanjuju odn. traju krace.
Negde sam procitala da moze (mada sumnjam u to),
i da se vremenom depresivne epizode smanjuju odn. traju krace.
Violetna
Elita
- Poruka
- 22.085
Umor doživljavamo kada nas nešto suviše dugo opterećuje i više ne može da se
izdrži, da to lako ume da pređe u depresiju, ako zaključimo da stanje ne možemo promeniti,
da će takva stvarnost i doživljaj iste u nedogled da se nastavlja, kad
mislimo da nemamo snage ni moći da istu promenimo.
U depresiju se lako uplovljava, stanje u kome se mirimo sa sudbinom u negativnom kontekstu,
kada više ne možemo i ne želimo da se borimo, a isto tako, ako je blažeg oblika, može da
predstavlja i odmor i sagledavanje sopstvene slabosti i onda novi početak,
što važi naravno samo za one hrabrije i psihički jače.
pipina
Primećen član
- Poruka
- 608
Sta onda treba uraditi? (sem otici kod psihijatra)
Violetna
Elita
- Poruka
- 22.085
Ako se želi poboljšanje, doneti prvo duboku unutrašnju odluku..za početak
. Dakle, umiriti se prvo, otići gde prija, gde se osećamo "svoj na svome" i prelomiti.
Ali, ovde se iz primera, ne želi, tako da, ako je tako već odlučeno, to je to, depresija.
Poslednja izmena:
pipina
Primećen član
- Poruka
- 608
Ako se želi poboljšanje, doneti prvo duboku unutrašnju odluku..za početak
Dakle, umiriti se prvo, otići gde prija, gde se osećamo "svoj na svome" i prelomiti.
Ali, ovde se iz primera, ne želi, tako da, ako je tako već odlučeno, to je to, depresija.
Da, razumela sam,
ali moze li se iz tog ''ne zeli'' nekako izaci i da li je to - ne zeleti
takodje deo depresije, neka vrsta autodestrukcije u koju vodi depra?
Violetna
Elita
- Poruka
- 22.085
Da, razumela sam,
ali moze li se iz tog ''ne zeli'' nekako izaci i da li je to - ne zeleti
takodje deo depresije, neka vrsta autodestrukcije u koju vodi depra?
..mislim da je to već neki teži oblik od depre, ukorenjena lenjost
Waterfall
Legenda
- Poruka
- 50.908
Da se i ja malo ubacim u diskusiju
Violet, napisala si
ako sam dobro razumela - ako se ne zeli to je onda depresija
Ne znam da li sam shvatia poentu?
Violet, napisala si
Ako se želi poboljšanje, doneti prvo duboku unutrašnju odluku..za početak
Dakle, umiriti se prvo, otići gde prija, gde se osećamo "svoj na svome" i prelomiti.
Ali, ovde se iz primera, ne želi, tako da, ako je tako već odlučeno, to je to, depresija.
ako sam dobro razumela - ako se ne zeli to je onda depresija
Ne znam da li sam shvatia poentu?
tgdanijela
Poznat
- Poruka
- 7.092
Ovo je intervju sa Psihijatrom niškog Doma Zdravlja, članom lekarske komore Srbije.
Predavanje pod nazivom "Kvalitet života (sres), depresija i psihosomatska oboljenja kod doktora medicine" spada u pionirske pokušaje da se u Srbiji skrene pažnja na sve ugroženije zdravlje ljekara. Kako ste došli do pokazatelja koji su potvrdili pretpostavke o tome da i ljekari mogu biti često i veoma ozbiljno bolesni?
Za ovo predavanje koristio sam materijal dobijen kroz četiri sopstvena istraživanja obavljena u periodu od 2006. do 2009. godine. Istraživanja su bila vezana za kvalitet života doktora medicine, depresiju, anksioznost i depresiju i psihosomatska oboljenja kod doktora, a provedena su kod zaposlenih u domovima zdravlja Niš i "Voždovac" iz Beograda. Pokušali smo da saznamo kako su lekari koristili svoje slobodno vreme i doznali da su, i u časovima kad su na odmoru, slavlju ili izletu davali savete rođacima, prijateljima i svima onima kojima je u tom času bilo potrebno, naravno bez novčane naknade! Nismo se, pri tom, usudili proveravati kako to deluje na našu decu i porodicu koja je sa nama odlučila da provede nekoliko slobodnih trenutaka.
Analizirali smo 50 anonimnih upitnika koje su popunili lekari od 30-te do 55-te godine starosti i zaključili da je 60 posto njih svoje slobodno vreme koristilo za "dodatno" profesionalno angažovanje. Ostali su, kako rekoše, uspevali da delimično izbegnu ove aktivnosti. Nemogućnost potpunog odmora i adekvatno korišćenog slobodnog vremena ukazuje već na sindrom "izgaranja" na poslu (burnout). Prema Maslach (1996), sindrom izgaranja na poslu manifestuje se simptomima krajnje emocionalne iscrpljenosti, apatijom, cinizmom i depersonalizacijom, te izraženim osjećajem niske lične vrednosti. Rezultat toga je nedostatak lične motivacije za profesionalnu aktivnost, razvoj psihičkih smetnji, u prvom redu depresije te, generalno gledano, snižen kvalitet života.
2.Koje su najčešće stresne situacije u životu ljekara?
To je bez sumnje konflikt sa pacijentom (najčešće neopravdano zahtevnim), na drugom mestu je zbrinjavanje urgentnih stanja, kao i loša saradnja sa rukovodiocima i kolegama. Širenje dijagnostičkih i terapijskih mogućnosti zahtjeva trajnu edukaciju doktora, dostupnost informacija bolesnicima kroz razne vrste medija povećava njihovu zahteve i očekivanja koja često nisu u skladu sa realnim mogućnostima; organizaciona struktura zdravstvene službe, propisi koji ne prate potrebe stanovnika, loša ekonomska situacija ... Sve to doprinosi stresnosti života lekara.
Interes za ovo istraživanje kod nas podstakla je činjenica da se sve više lekara obraća za psihijatrijsku pomoć. Kao instrument za istraživanje korišćena je skala za samoprocenu depresivnosti (ZUNG). Zanimljivost predstavlja odgovor na tvrdnju "lako donosim odluke" iz ove skale, po kojoj je 55% ispitanika dalo odgovor "retko", 16% "ponekad", 27% "uglavnom", dok nijedan nije dao odgovor "najčešće". Situacija u kojoj je potrebno donositi brze i pravilne odluke za lekare je vrlo stresna.
Žene lekari, kako se čini, su naročito sklone depresiji, sa stopom većom nego kod žena drugih profesija i većom zastupljenošću nego kod muškaraca lekara. Hsu i Marshall (1987) objavili su da su žene lekari 1,5 puta sklonije lakšoj depresiji, dok su 8 puta više sklone ozbiljnoj depresiji. Prema studiji koju objavljuje J. Firth-Cozens, 30 posto doktora medicine po završetku fakulteta i tokom prve godine staža pokazuju simptome koji ukazuju na kliničku depresiju, ali se ovaj procenat smanjuje tokom razvoja karijere, mada ostaje veći u odnosu na norme u ostaloj populaciji.
Suicidalne misli su prisutne kod 3, 84 posto naših ispitanika što se poklapa sa podacima iz literature prema kojima žene lekari imaju čak 3 puta veću stopu suicidalnosti u odnosu na opštu žensku populaciju.
3. Nacionalni podaci,kao i podaci inostranih studija, govore o većoj ugroženosti žena ljekara. I pored toga zastupljenije su u ljekarskoj profesiji?!
Zbog specifične fiziologije ženski rod se naziva slabijim, ali to ne znači da je slabija ženska ambicioznost, samouverenost i odgovornost. Žene naše ere su školovane, napredne, ambicioznije od muškog roda. Nažalost pored svega navedenog, pritisnute tradicionalnim načinom života i lošom ekonomskom situacijom, bivaju žrtve sve većeg broja uloga koje im se nameću. Razmislite i sami, da li neko ima dovoljno kapaciteta da bude žena, supruga,majka, domaćica i visokoškolovani profesionalac (u našoj struci to podrazumjeva i specijalizaciju), rukovodilac.
Konstatacija sa početka ove priče biva dijametralno različito konotirana. Žene su jači pol, jer stalno profesionalno usavršavanje ne umanjuje obaveze žene kod kuće, obaveze prema djeci i porodici. Naročito se surovo na ženu odražavaju loši uslovi na poslu, noćni rad, teška ekonomska situacija .
4. Postoje li još neka oboljenja karakteristična za ljekare?
Rezultati brojnih istraživanja govore da je veoma česta pojava depresivne simptomatologije i anksioznosti. Najčešći je komorbiditet anksioznih, depresivnih poremećaja i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, naročito izražen kod mlađe populacije. Anksioznost kao stanje straha koje ugrožava, blokira, preplavljuje ličnost čovjeka dovodeći ga u stanje napetosti usled stalnog naviranja mučnog osjećaja bespomoćnosti, naglašenija je kod ispitanika ženskog pola. Tu su i psihosomatske bolesti u čijem nastanku i toku psihički faktor igra presudnu ulogu: hipertenzija, ulcus, diabetes
5. Zašto oni koji pomažu drugima ne potraže na vrijeme i pomoć za sebe, ili još bolje, preveniraju nastanak bolesti?
Većina lekara ne poseduje zdravstveni karton niti imaju svog porodičnog doktora. Prilično je teško privoleti svoje kolege da kao ispitanici učestvuju u nekom istraživanju i zato je teško graditi pouzdanu statistiku o vrstama bolesti ove profesije. Mnogi koriste samolečenje propisujući sami sebi lekove. Neki konsultuju kolege za pojedina oboljenja, ne poštujući pri tom preporuke da treba odležati bolest. Ima i onih koji negiraju vlastite tegobe. Zvuči ironično, ali lekarima je uskraćen efekat magije, koji se javlja kod svakog bolesnog pacijenta, kojem biva bolje čim pronađe lekara u kojeg ima poverenja.
Mislim da kolege zaboravljaju da doktor jeste drugome spasonosna i magična reč, a da doktor nije "nbeuništivi" mađioničar!
6. Veruju li pacijenti bolesnom doktoru?
Bolest realno i/ili simbolično ruši čovekovu predstavu o njegovoj snazi i moći, dugoživosti i nepovredivosti.
Lekari retko pričaju o svojim tegobama, što naročito impresionira pacijente, koji vole da imaju snažnog, zdravog lekara koji im uliva sigurnost u ozdravljenje. Nadam se da će naredni vremenski period doneti optimalnije uslove za rad doktora, a da će ženski pol (koleginice) biti pošteđene mnogih dosadašnjih problema.
Predavanje pod nazivom "Kvalitet života (sres), depresija i psihosomatska oboljenja kod doktora medicine" spada u pionirske pokušaje da se u Srbiji skrene pažnja na sve ugroženije zdravlje ljekara. Kako ste došli do pokazatelja koji su potvrdili pretpostavke o tome da i ljekari mogu biti često i veoma ozbiljno bolesni?
Za ovo predavanje koristio sam materijal dobijen kroz četiri sopstvena istraživanja obavljena u periodu od 2006. do 2009. godine. Istraživanja su bila vezana za kvalitet života doktora medicine, depresiju, anksioznost i depresiju i psihosomatska oboljenja kod doktora, a provedena su kod zaposlenih u domovima zdravlja Niš i "Voždovac" iz Beograda. Pokušali smo da saznamo kako su lekari koristili svoje slobodno vreme i doznali da su, i u časovima kad su na odmoru, slavlju ili izletu davali savete rođacima, prijateljima i svima onima kojima je u tom času bilo potrebno, naravno bez novčane naknade! Nismo se, pri tom, usudili proveravati kako to deluje na našu decu i porodicu koja je sa nama odlučila da provede nekoliko slobodnih trenutaka.
Analizirali smo 50 anonimnih upitnika koje su popunili lekari od 30-te do 55-te godine starosti i zaključili da je 60 posto njih svoje slobodno vreme koristilo za "dodatno" profesionalno angažovanje. Ostali su, kako rekoše, uspevali da delimično izbegnu ove aktivnosti. Nemogućnost potpunog odmora i adekvatno korišćenog slobodnog vremena ukazuje već na sindrom "izgaranja" na poslu (burnout). Prema Maslach (1996), sindrom izgaranja na poslu manifestuje se simptomima krajnje emocionalne iscrpljenosti, apatijom, cinizmom i depersonalizacijom, te izraženim osjećajem niske lične vrednosti. Rezultat toga je nedostatak lične motivacije za profesionalnu aktivnost, razvoj psihičkih smetnji, u prvom redu depresije te, generalno gledano, snižen kvalitet života.
2.Koje su najčešće stresne situacije u životu ljekara?
To je bez sumnje konflikt sa pacijentom (najčešće neopravdano zahtevnim), na drugom mestu je zbrinjavanje urgentnih stanja, kao i loša saradnja sa rukovodiocima i kolegama. Širenje dijagnostičkih i terapijskih mogućnosti zahtjeva trajnu edukaciju doktora, dostupnost informacija bolesnicima kroz razne vrste medija povećava njihovu zahteve i očekivanja koja često nisu u skladu sa realnim mogućnostima; organizaciona struktura zdravstvene službe, propisi koji ne prate potrebe stanovnika, loša ekonomska situacija ... Sve to doprinosi stresnosti života lekara.
Interes za ovo istraživanje kod nas podstakla je činjenica da se sve više lekara obraća za psihijatrijsku pomoć. Kao instrument za istraživanje korišćena je skala za samoprocenu depresivnosti (ZUNG). Zanimljivost predstavlja odgovor na tvrdnju "lako donosim odluke" iz ove skale, po kojoj je 55% ispitanika dalo odgovor "retko", 16% "ponekad", 27% "uglavnom", dok nijedan nije dao odgovor "najčešće". Situacija u kojoj je potrebno donositi brze i pravilne odluke za lekare je vrlo stresna.
Žene lekari, kako se čini, su naročito sklone depresiji, sa stopom većom nego kod žena drugih profesija i većom zastupljenošću nego kod muškaraca lekara. Hsu i Marshall (1987) objavili su da su žene lekari 1,5 puta sklonije lakšoj depresiji, dok su 8 puta više sklone ozbiljnoj depresiji. Prema studiji koju objavljuje J. Firth-Cozens, 30 posto doktora medicine po završetku fakulteta i tokom prve godine staža pokazuju simptome koji ukazuju na kliničku depresiju, ali se ovaj procenat smanjuje tokom razvoja karijere, mada ostaje veći u odnosu na norme u ostaloj populaciji.
Suicidalne misli su prisutne kod 3, 84 posto naših ispitanika što se poklapa sa podacima iz literature prema kojima žene lekari imaju čak 3 puta veću stopu suicidalnosti u odnosu na opštu žensku populaciju.
3. Nacionalni podaci,kao i podaci inostranih studija, govore o većoj ugroženosti žena ljekara. I pored toga zastupljenije su u ljekarskoj profesiji?!
Zbog specifične fiziologije ženski rod se naziva slabijim, ali to ne znači da je slabija ženska ambicioznost, samouverenost i odgovornost. Žene naše ere su školovane, napredne, ambicioznije od muškog roda. Nažalost pored svega navedenog, pritisnute tradicionalnim načinom života i lošom ekonomskom situacijom, bivaju žrtve sve većeg broja uloga koje im se nameću. Razmislite i sami, da li neko ima dovoljno kapaciteta da bude žena, supruga,majka, domaćica i visokoškolovani profesionalac (u našoj struci to podrazumjeva i specijalizaciju), rukovodilac.
Konstatacija sa početka ove priče biva dijametralno različito konotirana. Žene su jači pol, jer stalno profesionalno usavršavanje ne umanjuje obaveze žene kod kuće, obaveze prema djeci i porodici. Naročito se surovo na ženu odražavaju loši uslovi na poslu, noćni rad, teška ekonomska situacija .
4. Postoje li još neka oboljenja karakteristična za ljekare?
Rezultati brojnih istraživanja govore da je veoma česta pojava depresivne simptomatologije i anksioznosti. Najčešći je komorbiditet anksioznih, depresivnih poremećaja i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, naročito izražen kod mlađe populacije. Anksioznost kao stanje straha koje ugrožava, blokira, preplavljuje ličnost čovjeka dovodeći ga u stanje napetosti usled stalnog naviranja mučnog osjećaja bespomoćnosti, naglašenija je kod ispitanika ženskog pola. Tu su i psihosomatske bolesti u čijem nastanku i toku psihički faktor igra presudnu ulogu: hipertenzija, ulcus, diabetes
5. Zašto oni koji pomažu drugima ne potraže na vrijeme i pomoć za sebe, ili još bolje, preveniraju nastanak bolesti?
Većina lekara ne poseduje zdravstveni karton niti imaju svog porodičnog doktora. Prilično je teško privoleti svoje kolege da kao ispitanici učestvuju u nekom istraživanju i zato je teško graditi pouzdanu statistiku o vrstama bolesti ove profesije. Mnogi koriste samolečenje propisujući sami sebi lekove. Neki konsultuju kolege za pojedina oboljenja, ne poštujući pri tom preporuke da treba odležati bolest. Ima i onih koji negiraju vlastite tegobe. Zvuči ironično, ali lekarima je uskraćen efekat magije, koji se javlja kod svakog bolesnog pacijenta, kojem biva bolje čim pronađe lekara u kojeg ima poverenja.
Mislim da kolege zaboravljaju da doktor jeste drugome spasonosna i magična reč, a da doktor nije "nbeuništivi" mađioničar!
6. Veruju li pacijenti bolesnom doktoru?
Bolest realno i/ili simbolično ruši čovekovu predstavu o njegovoj snazi i moći, dugoživosti i nepovredivosti.
Lekari retko pričaju o svojim tegobama, što naročito impresionira pacijente, koji vole da imaju snažnog, zdravog lekara koji im uliva sigurnost u ozdravljenje. Nadam se da će naredni vremenski period doneti optimalnije uslove za rad doktora, a da će ženski pol (koleginice) biti pošteđene mnogih dosadašnjih problema.