Vera i individualna zloupotreba vere

Vera u Boga, je li to doista vera u svemogućeg ili preispitivanje sopstvene savesti za naše postupke u odredjenim trenutcima.

Mislim da u tvom pitanju leži odgovor: vjera u boga je vjera u svemogućeg.

Eto, dobio si jedan odgovor. Čestitamo!

p.s. ja vjerujem, srcem i dušom
p.s. samopouzdanje mi je izuzetno veliko, ali se ipak često preispitujem
lijepo je težiti uvijek boljem, zar ne?
 
Vera u hriscanskog Boga uvek ide zajedno sa preispitivanjem sopstvene savesti - to je neodvojivo!
"Ne spali me Gospode, jer sam covjek necistijeh usana...", kako rece prorok Jeremija u Starom Zavetu. I svako nase priblizavanje necemu sto predstavlja apsolutnu pravednost i cistotu (BOGU), naravno da odmah budi savest i kajanje zbog greha. Upravo u tome se i ogleda smisao svete Tajne pokajanja i pricesca...
 
Vera u hriscanskog Boga uvek ide zajedno sa preispitivanjem sopstvene savesti - to je neodvojivo!
"Ne spali me Gospode, jer sam covjek necistijeh usana...", kako rece prorok Jeremija u Starom Zavetu. I svako nase priblizavanje necemu sto predstavlja apsolutnu pravednost i cistotu (BOGU), naravno da odmah budi savest i kajanje zbog greha. Upravo u tome se i ogleda smisao svete Tajne pokajanja i pricesca...

И само бих овоме додао део молитве која се чита:

Молитве пред божанствено Причешће

Свештеник: Верујем, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Boia живога, Који си дошао у свет да Грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је oвo само пречисто Тело твоје, и oвo сама часна Kpв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотична, и чињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштање Грехова и на живот вечни.

Као што видимо молимо се и за нехотична тј. свесна и несвесна сагрешења.
 
Osnovna ideja hriscanstva - preuzeta iz mnogo starijeg vremena - jeste ideja odricanja od moci (to se stalno prenebegava). U njemu se ne glorifikuje moc vec nemoc, tacnije, usud izgnanstva ili herojstvo slabosti.
Iako negativan spram sveta (gnevan na ljudski rod) Bog je takodje (kao i sva zemna stvorenja) jedno bice-u-razvoju. Prolazi kroz svoje kolapse -- usled samonihilacije, sve zarad oslobadjanja dovoljnog praznog prostora za usavrsavanje svoje tvorevine. Stoga u njemu ne mozemo traziti oslonac, narocito ne onda kada smo u nevolji... Jer, samo mu mi (smrtnici) kroz svoju veru (koja je individualno-naporni, dakle aktivni momenat) mozemo pomoci da izadje iz kolapsa...
Mozemo se osloniti samo na andjela licne savesti. Ali, ni on nam nije dat kao gotov entitet, i na njemu se mora dosta raditi: upravo u smislu poboljsanja uzajamne komunikacije; jer on prenosi polumrtve poruke iz jedne predaleke proslosti, koje se moraju filtrirati kroz novo - upadno, dahom praznine osvezavajuce - vreme.

"Bog je ispitivanje Boga. Bog je jedan veciti bunt protiv Boga" (Zak Derida)
 

Back
Top