Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
JEDINO ako živite na Mesecu niste primetili nebrojene aktivnosti za događaj koji se zbio 20. jula pre tačno četiri decenije - proslavu godišnjice trenutka kada je čovečanstvo napravilo svoj prvi korak na tlu koji nije zemlja i uspelo da stigne do nekog drugog prostora sa kojeg se vidi cela naša planeta.
Od kovanih novčića do muzejskih postavki, od pročišćenih (sada digitalnih) snimaka iskrcavanja u More tišine na Mesecu do specijalnih novinskih izdanja, svet kao da se još jedanput ujedinio u proslavi nečega što predstavlja nezaobilaznu stranicu u ljudskoj istoriji.
Jedan od istoričara je svojevremeno izjavio da će korak koji je napravljen na Mesecu i dalje biti kruna svih ostvarenja 20. veka. Mnogo toga je ostalo za istoriju: čuvene reči Nila Armstronga o malom koraku za čoveka i velikom za čovečanstvo, 21 sat koliko su zajedno Armstrong i Oldrin proveli na mesečevoj površini, 21 kilogram kamenja koji su pokupili i doneli na zemlju, činjenica da otisci njihovih stopa zauvek, ako se nešto kosmičkih dimenzija ne dogodi, ostali na površini jedinog zemljinog satelita...
Kao i kod svakog ovakvog događaja javljaju se pobornici „teorije zavere“, sa „čvrstim“ dokazima o tome da čovek nikada nije ni stigao do Meseca već da je sve dobro izrežirana filmska priča servirana lakovernima. Najbolji odgovor dali su najveći suparnici SAD toga doba, kosmonauti iz svemirskog programa tadašnjeg SSSR, koji su izjavili da nema nikakve sumnje u verodostojnost celog poduhvata i u 395 kilograma uzoraka koliko je 12 Amerikanaca donelo na zemlju, posle šest boravaka na Mesecu.
I na kraju, kakav bi to poduhvat vredan za celo čovečanstvo bio ako Srbi u njemu ne bi imali svoje prste. Čak osam naših ljudi je učestvovalo u celom poduhvatu koji je završen čovekovom šetnjom po Mesecu.
NAVRŠAVA se 40 godina od čovekovog leta na Mesec. Imena astronauta Nila Armstronga, Edvina Oldrina i Majkla Kolinsa upisana su zlatnim slovima u istoriju čovečanstva. Malo se, međutim, zna da su u konstrukciji i dizajnu „Apola 11“ i rakete „Saturn V“ učestvovala i osmorica stručnjaka srpskog porekla. Milojko Majk Vučelić je bio projekt-menadžer, a od 1966. do 1978. jedan od direktora čitavog programa Apolo. Zato ga je predsednik Lindon Džonson i odlikovao Medaljom slobode - otkriva nam Dejvid Vujić iz Vašingtona, koji je pre četiri decenije bio zvanični portparol NASA i bio uključen u misiju Apolo 11.
Armstrongov istorijski korak bio je i ogroman iskorak za srpske naučnike i inžinjere, koji su radili u NASI.
- U misiju „Apolo 11“ direktno su bili uključeni Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i ja - kaže Dejvid Vujić, danas penzionisani biznismen.
Vujić je rođen u Pensilvaniji 1935. godine. Diplomirao je u Midlendu tehničke nauke, magistrirao je u Vašingtonu, gde se zaposlio u NASA. Bio je predstavnik avionske kompanije „Panam“ i vlasnik konsturktorske firme „Dsaund“. Dejvid Vujić je veliki brat srpske masonske lože u SAD i vrlo uticajan čovek u Vašingtonu danas.
Prema njegovom kazivanju, glavni projektant vasionskog broda je bio Milojko Majk Vučelić, rođen u Garešnici 1930. godine. Prvih sedam razreda gimnazije završio je u Bjelovaru. U SAD odlazi 1956. gde diplomira na elektrotehničkom fakultetu i ističe se kao vrhunski stručnjak u kontroli leta i spasavanju svemirskih brodova.
- Pored „Apola 11“ Vučelić je kasnije radio i na brodu „Apolo 13“. Kada je kao stručnjak za svemirske brodove napustio programe NASA otvorio je u Ohaju vlastitu kompaniju „Ideal Elektrik“, koja ima 170 zaposlenih i vredi 25 miliona dolara. U firmi pored oca Milojka radi i njegov sin Nikola Nik Vučelić, kao i ostali članovi porodice - kaže Dejvid Vujić.
I svi drugi Srbi, uključeni u ovaj događaj, imali su zapažene uloge. Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apolo 11“. Milisav Šurbatović je bio šef inžinjerijske ekipe, a Danilo Bojić, kreator lunarnog modla „Orao“. Dragiša Giš Jovanović je bio inžinjer, kao i Petar Gajić. A Veljko Gašić je bio savetnik, ali istovremeno i dizajner američkih bombardera „T-38 trainer“, „F-5 fighter“ i „B-2“.
Majk Vučelić je čitavu deceniju radio na svemirskim programimi u NASA. Napisao je i dve knjige o projektima „Apolo 13“ i „Apolo 14“. Kada su američki astronauti, osvajači Meseca krenuli na svetsku turneju, boravili su i u Beogradu. Sa njima je bio i inžinjer Vučelić. Tu izložbu posetio je i predsednik Tito. Njemu je predstavljen ceo program, ali je prećutano da su ga radili američki Srbi.
- Srpskoj koloniji u Americi najpoznatiji među njima je bio inžinjer i fabrikant Petar Gajić, koji je zapošljavao radnike, ali i pomagao srpsku crkvu i dinastiju. Petar Gajić je bio vlasnik fabrike „Alva radio“ u Los Anđelosu, koja se bavila proizvodnjom elektronskih uređaja i aparata za sve vrste američkih letilica, pa i za kosmičke. Bio je sin čuvenog kraljevog generala Joakima Gajića i sam kraljev oficir, koji je posle rata emigrirao u Ameriku - priča nam Gradimir Marković iz Čikaga, dobar poznavalac američkih prilka u srpskoj koloniji.
Prema njegovom sećanju u vreme predsednika Ričarda Niksona, srpski tvroci „Apola 11“ su pozivani u Belu kuću na prijeme. Kao republikanaci davali su donacije za predsedničku kampanju Ronalda Regana, a potom i za Džordža Buša starijeg.
- Ne treba biti preterano skroman, ali se može reći da su Srbi dali ogroman doprinos da Amerikanci prvi odlete na Mesec i ostvare premoć u vasioni, u kojoj danas imaju preko 80 satelita - kaže Gradimir Marković iz Čikaga.
ŽIVOTNI DOBITAK
Kako se čovek čiji su glas i lik postali sinonim za svemirska istraživanja, i koji je u živom tv prenosu pratio iskrcavanje na mesec, Milivoj Jugin danas seća tih dana.
- Ja sam imao tu retku čast i mogu reći sreću, da budem u svim onim centrima u kojima se u to doba stvarala istorija. To je lično nešto što je obogatilo moj život. Biti na licu mesta bio je zaista veliki dobitak.
SVEMIRSKA TRKA
TRKA za Mesec između SAD i nekadašnjeg SSSR, hladnoratovskih neprijatelja, počela je lansiranjem sovjetskog „Sputnjika“ 1957. godine. Sovjetski lunarni planovi bili su u početku uspešniji od američkih, i Amerikanci su se bojali da Rusi nemaju nešto o čemu niko u SAD pojma nema. Sovjeti su do 1966. godine već izveli 243 lansiranja i trenirali za lunarnu misiju 18 kosmonauta, uključujući Jurija Gagarina, prvog čoveka u orbiti oko Zemlje. Tek tri sedmice posle Gagarina Amerikanac Alen Šepard je ponovio njegov podvig. - Zarekli smo se da nećemo dozvoliti da se na Mesecu vijori neprijateljska, osvajačka zastava, nego zastava slobode i mira. Zarekli smo se da svemir neće biti ispunjen oružjem za masovno uništenje, već instrumentima znanja. Da bismo taj zavet ispunili, moramo da budemo prvi i bićemo prvi - govorio je tadašnji predsednik SAD Džon Kenedi. Rusi su razvili Mesečev lender, koji je uspešno prošao testove u Zemljinoj orbiti, razvili ekvivalent „Apolo“ komandnog modula, ali ključna prepreka koja se isprečila na njihovom putu do Meseca bila je nepoznanica kako napraviti dovoljno snažnu raketu za taj podvig. (D. S.)
http://www.novosti.rs/code/navigate...a "Apolo 11"&kword_add=let na mesec, apolo 11
Od kovanih novčića do muzejskih postavki, od pročišćenih (sada digitalnih) snimaka iskrcavanja u More tišine na Mesecu do specijalnih novinskih izdanja, svet kao da se još jedanput ujedinio u proslavi nečega što predstavlja nezaobilaznu stranicu u ljudskoj istoriji.
Jedan od istoričara je svojevremeno izjavio da će korak koji je napravljen na Mesecu i dalje biti kruna svih ostvarenja 20. veka. Mnogo toga je ostalo za istoriju: čuvene reči Nila Armstronga o malom koraku za čoveka i velikom za čovečanstvo, 21 sat koliko su zajedno Armstrong i Oldrin proveli na mesečevoj površini, 21 kilogram kamenja koji su pokupili i doneli na zemlju, činjenica da otisci njihovih stopa zauvek, ako se nešto kosmičkih dimenzija ne dogodi, ostali na površini jedinog zemljinog satelita...
Kao i kod svakog ovakvog događaja javljaju se pobornici „teorije zavere“, sa „čvrstim“ dokazima o tome da čovek nikada nije ni stigao do Meseca već da je sve dobro izrežirana filmska priča servirana lakovernima. Najbolji odgovor dali su najveći suparnici SAD toga doba, kosmonauti iz svemirskog programa tadašnjeg SSSR, koji su izjavili da nema nikakve sumnje u verodostojnost celog poduhvata i u 395 kilograma uzoraka koliko je 12 Amerikanaca donelo na zemlju, posle šest boravaka na Mesecu.
I na kraju, kakav bi to poduhvat vredan za celo čovečanstvo bio ako Srbi u njemu ne bi imali svoje prste. Čak osam naših ljudi je učestvovalo u celom poduhvatu koji je završen čovekovom šetnjom po Mesecu.
NAVRŠAVA se 40 godina od čovekovog leta na Mesec. Imena astronauta Nila Armstronga, Edvina Oldrina i Majkla Kolinsa upisana su zlatnim slovima u istoriju čovečanstva. Malo se, međutim, zna da su u konstrukciji i dizajnu „Apola 11“ i rakete „Saturn V“ učestvovala i osmorica stručnjaka srpskog porekla. Milojko Majk Vučelić je bio projekt-menadžer, a od 1966. do 1978. jedan od direktora čitavog programa Apolo. Zato ga je predsednik Lindon Džonson i odlikovao Medaljom slobode - otkriva nam Dejvid Vujić iz Vašingtona, koji je pre četiri decenije bio zvanični portparol NASA i bio uključen u misiju Apolo 11.
Armstrongov istorijski korak bio je i ogroman iskorak za srpske naučnike i inžinjere, koji su radili u NASI.
- U misiju „Apolo 11“ direktno su bili uključeni Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i ja - kaže Dejvid Vujić, danas penzionisani biznismen.
Vujić je rođen u Pensilvaniji 1935. godine. Diplomirao je u Midlendu tehničke nauke, magistrirao je u Vašingtonu, gde se zaposlio u NASA. Bio je predstavnik avionske kompanije „Panam“ i vlasnik konsturktorske firme „Dsaund“. Dejvid Vujić je veliki brat srpske masonske lože u SAD i vrlo uticajan čovek u Vašingtonu danas.
Prema njegovom kazivanju, glavni projektant vasionskog broda je bio Milojko Majk Vučelić, rođen u Garešnici 1930. godine. Prvih sedam razreda gimnazije završio je u Bjelovaru. U SAD odlazi 1956. gde diplomira na elektrotehničkom fakultetu i ističe se kao vrhunski stručnjak u kontroli leta i spasavanju svemirskih brodova.
- Pored „Apola 11“ Vučelić je kasnije radio i na brodu „Apolo 13“. Kada je kao stručnjak za svemirske brodove napustio programe NASA otvorio je u Ohaju vlastitu kompaniju „Ideal Elektrik“, koja ima 170 zaposlenih i vredi 25 miliona dolara. U firmi pored oca Milojka radi i njegov sin Nikola Nik Vučelić, kao i ostali članovi porodice - kaže Dejvid Vujić.
I svi drugi Srbi, uključeni u ovaj događaj, imali su zapažene uloge. Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apolo 11“. Milisav Šurbatović je bio šef inžinjerijske ekipe, a Danilo Bojić, kreator lunarnog modla „Orao“. Dragiša Giš Jovanović je bio inžinjer, kao i Petar Gajić. A Veljko Gašić je bio savetnik, ali istovremeno i dizajner američkih bombardera „T-38 trainer“, „F-5 fighter“ i „B-2“.
Majk Vučelić je čitavu deceniju radio na svemirskim programimi u NASA. Napisao je i dve knjige o projektima „Apolo 13“ i „Apolo 14“. Kada su američki astronauti, osvajači Meseca krenuli na svetsku turneju, boravili su i u Beogradu. Sa njima je bio i inžinjer Vučelić. Tu izložbu posetio je i predsednik Tito. Njemu je predstavljen ceo program, ali je prećutano da su ga radili američki Srbi.
- Srpskoj koloniji u Americi najpoznatiji među njima je bio inžinjer i fabrikant Petar Gajić, koji je zapošljavao radnike, ali i pomagao srpsku crkvu i dinastiju. Petar Gajić je bio vlasnik fabrike „Alva radio“ u Los Anđelosu, koja se bavila proizvodnjom elektronskih uređaja i aparata za sve vrste američkih letilica, pa i za kosmičke. Bio je sin čuvenog kraljevog generala Joakima Gajića i sam kraljev oficir, koji je posle rata emigrirao u Ameriku - priča nam Gradimir Marković iz Čikaga, dobar poznavalac američkih prilka u srpskoj koloniji.
Prema njegovom sećanju u vreme predsednika Ričarda Niksona, srpski tvroci „Apola 11“ su pozivani u Belu kuću na prijeme. Kao republikanaci davali su donacije za predsedničku kampanju Ronalda Regana, a potom i za Džordža Buša starijeg.
- Ne treba biti preterano skroman, ali se može reći da su Srbi dali ogroman doprinos da Amerikanci prvi odlete na Mesec i ostvare premoć u vasioni, u kojoj danas imaju preko 80 satelita - kaže Gradimir Marković iz Čikaga.
ŽIVOTNI DOBITAK
Kako se čovek čiji su glas i lik postali sinonim za svemirska istraživanja, i koji je u živom tv prenosu pratio iskrcavanje na mesec, Milivoj Jugin danas seća tih dana.
- Ja sam imao tu retku čast i mogu reći sreću, da budem u svim onim centrima u kojima se u to doba stvarala istorija. To je lično nešto što je obogatilo moj život. Biti na licu mesta bio je zaista veliki dobitak.
SVEMIRSKA TRKA
TRKA za Mesec između SAD i nekadašnjeg SSSR, hladnoratovskih neprijatelja, počela je lansiranjem sovjetskog „Sputnjika“ 1957. godine. Sovjetski lunarni planovi bili su u početku uspešniji od američkih, i Amerikanci su se bojali da Rusi nemaju nešto o čemu niko u SAD pojma nema. Sovjeti su do 1966. godine već izveli 243 lansiranja i trenirali za lunarnu misiju 18 kosmonauta, uključujući Jurija Gagarina, prvog čoveka u orbiti oko Zemlje. Tek tri sedmice posle Gagarina Amerikanac Alen Šepard je ponovio njegov podvig. - Zarekli smo se da nećemo dozvoliti da se na Mesecu vijori neprijateljska, osvajačka zastava, nego zastava slobode i mira. Zarekli smo se da svemir neće biti ispunjen oružjem za masovno uništenje, već instrumentima znanja. Da bismo taj zavet ispunili, moramo da budemo prvi i bićemo prvi - govorio je tadašnji predsednik SAD Džon Kenedi. Rusi su razvili Mesečev lender, koji je uspešno prošao testove u Zemljinoj orbiti, razvili ekvivalent „Apolo“ komandnog modula, ali ključna prepreka koja se isprečila na njihovom putu do Meseca bila je nepoznanica kako napraviti dovoljno snažnu raketu za taj podvig. (D. S.)
http://www.novosti.rs/code/navigate...a "Apolo 11"&kword_add=let na mesec, apolo 11
"i nalaze"
