Dragan_srbcg
Ističe se
- Poruka
- 2.641
Romi iz Zemuna: Džekson nije mrtav! Nedelja, 12. jul 2009. 11:16
Ako je suditi po rečima meštana romskog naselja Vojni put na periferiji Zemuna, kralj popa Majkl Džekson nije umro.
Tvrde da je reč o svetskoj zaveri, da iza svega stoji mafija i da je želja da se sada papreno naplati sve što je u vezi s njim. Tako je, kažu, bilo i sa Elvisom Prislijem, Brus Lijem i drugim zvezdama, posle čije navodne smrti su mnogi profitirali.
"Svako ko kaže da je Džekson mrtav, bezočno laže!", tvrdi Leon Dženalimi, koga su novinari "Pressa" zatekli ispred podruma pića. "Sve su to izmislili oni što hoće da žive bez motike i bez rada. Znaju da će posle smrti sve vredeti mnogo više nego sada. Tako je bilo i sa Brus Lijem, pa se posle toga sve razjasnilo. Doduše, možda je do sada zaista i umro, ali tada sigurno nije".
Njega nije potresla vest o smrti američke zvezde, ali kaže da mu je žao svih koji „ridaju" zbog proslavljenog pevača.
"Dok naivni tuguju, Džekson se već sada negde kupa na plaži!", ubeđen je Dženalimi.
I dok na Vojnom putu još ima pristalica teorija zavere, većina ne sumnja da je njihov ljubimac zauvek otišao.
"Šta da vam kažem, strašno mi je žao", priča Elvis Alijević, momak koji je dobio ime po jednom drugom muzičkom velikanu. "Majkl je bio rođen za muziku, teško da će ga iko zameniti. Otac mi je pričao da je takva žalost bila samo za Elvisom Prislijem, možda i za Draganom Manceom kada se autom, tu kod nas, zakucao u nadvožnjak. A igrao je za Partizan! Naravno, tugujemo i za Majklom, a to se, uostalom, i vidi na svakom ćošku".
Slučajno ili ne, uski sokaci zemunske periferije na dan Džeksonove sahrane bili su tihi i prilično prazni. Nigde one uobičajene dečje larme, preglasne muzike, dovikivanja među komšijama...
"Prosto nisam mogao da verujem!", priča Denis Ajeti. "Imam satelitsku televiziju, menjam kanale i slušam: umro, pa umro! Niko bre da demantuje, da kažu da se šale, da kažu da je to ona kamera... Šta ćeš, takav je život! A bio je legenda, zvezda, ma kakva zvezda, bio je prava zvezdara!"
Denis ne veruje da uzrok smrti ima veze sa silnim operacijama, još manje da je Majkl želeo da postane belac.
"Majkl nikada nije rekao da to želi da bude!", uveren je Ajeti. "Svojim sam očima gledao kada ga čovek na televiziji pita koliko je imao plastičnih operacija na licu. A on lepo kaže da nije imao! Imao je samo probleme sa nekim pigmentima i zbog toga se operisao, a ne zato što je hteo da pobeli".
Njegov komšija, automehaničar Dejan, ne misli baš tako.
"Bio je crnac, a želeo je da bude belac. Bio je živ, a sada je mrtav - filozofski zaključuje majstor dok menja filter na kolima". Jedino što će se sada promeniti jeste to što će narednih godina ovo naselje dobiti na stotinu nove dece po imenu Džekson!
S njim se apsolutno slaže i Naser Milošević, koga je tragična vest zatekla na putu iz Nemačke, odakle je sa porodicom krenuo na odmor u Srbiju.
"Imao je silne milione, mogao je da živi kako hoće, a ne da se glupira i pretvara u ono što nije", ljuti se Naser. "Šta to znači? Kao da su belci po nečemu bolji? Naravno da nisu. Šta bi, recimo, sada svet rekao kada bih ja, na primer, poželeo da budem nekakav Eskim? Naravno da to ne ide".
Njegov sin Leon se ne ljuti na Majkla, ali priznaje da mu je izuzetno teško.
"Veoma sam potresen", kaže šesnaestogodišnji Leon. "Istina, nismo se poznavali, ali sam ga doživljavao kao rođenog brata. Niko neće moći da ga zameni".
Potresno je, kažu, bilo i u porodici Memedi. Ćerka Sibila je plakala, a njena majka Dibera kaže da je cela porodica zaprepašćena vešću.
"Bio je legenda u pevanju i igranju, kupovali smo njegove diskove, kasete i ploče", kaže Dibera. "Svima nam je žao, i mužu i meni, i svoj deci. Čak je i ovaj najmlađi, dvogodišnji Ermin, nešto osetio. Ceo dan nije hteo sisu, kao da je nešto primetio".
Nisu baš svi na Vojnom putu bili opterećeni vešću koja je 25. juna stigla iz Amerike.
"Nikada nisam previše mario za Džeksona, ali ga žalim onako toplo i ljudski", priznaje Mijat Selimi. "Krivo mi je što sve te naše zvezde polako nestaju, plašim se da bi i mom ljubimcu, Kristijanu Ronaldu, moglo nešto da se desi. Jeste, nije pevač, al' igra kao bog! Pa, ne bi ga Real onoliko platio. Dobro, sad će i Majklu da skoči cena, sad kad je umro. Poskupeće i njegove ploče, kola, stvari... Sve će to sada da košta milione..."
Tako i biti. Dok se vraćamo sa terena i sami razmišljamo o teoriji zavere. Majkl je umro, ali će mit o njemu nastaviti da živi. Što bi rekli partizanovci, otiš‘o si Dragane, ostala je tuga.
"Majkl Džekson je idol Roma upravo zato što ga doživljavaju kao svojeg", tvrdi psiholog Zoran Đurić. "On je za njih malo Ciganče koje je doseglo do zvezda, čime je ispunilo i njihov san. Činjenica je da su Romi siromašni, uniženi, da žive težak život, pa ne čudi kada neko ostvari uspeh da ga odmah i prisvoje. Uostalom, baš kao što su Srbi zaluđeni Novakom, Anom, Jelenom i drugim teniserima. I mi smo mali, siromašni, marginalizovani, pa se preko njih dičimo i celom svetu nešto 'pokazujemo'. Prosto, reč je o kompleksu niže vrednosti.
Top pet romskih heroja
1. Brus Li (1940-1973), majstor borilačkih veština, filozof i glumac. Najzaslužniji što se mit o drevnim istočnjačkim veštinama proširio celim svetom. Njegova smrt i danas izaziva brojne kontroverze, pogotovu posle tragične smrti i njegovog sina, Brendona Lija.
2. Sandokan, najpopularniji filmski lik sedamdesetih godina prošlog veka. Lik narodnog junaka iz doba britanske kolonizacije Indije tumačio je Kabir Bedi (1946), koga su mnogi nazivali i indijskim Čakom Norisom.
3. Maradona (1960), slavni argentinski fudbaler. Sa Brazilcem Peleom podelio je titulu najboljeg svetskog fudbalera 20. veka. Osim nastupa za reprezentaciju, igrao je za Barselonu i Napoli, a karijeru su mu obeležili i brojni skandali, ponajviše zbog kokaina.
4. Tarzan, izmišljeni lik iz knjiga, stripova i filmova, kog je stvorio Edgar Rajs Berouz. Na filmskom platnu ga je najčešće tumačio Džoni Vajsmiler (1904-1984). Tokom sportske karijere osvojio je pet olimpijskih zlata u plivanju, ali se proslavio tumačeći Tarzanov lik.
5. Majkl Džekson (1958-2009), američki pop pevač, jedna od najvećih planetarnih zvezda. Osvojio je 13 nagrada Gremi, dva puta je uvršćen u „Rokenrol kuću slavnih" i upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najuspešniji zabavljač svih vremena.
(MONDO)
Ako je suditi po rečima meštana romskog naselja Vojni put na periferiji Zemuna, kralj popa Majkl Džekson nije umro.
Tvrde da je reč o svetskoj zaveri, da iza svega stoji mafija i da je želja da se sada papreno naplati sve što je u vezi s njim. Tako je, kažu, bilo i sa Elvisom Prislijem, Brus Lijem i drugim zvezdama, posle čije navodne smrti su mnogi profitirali.
"Svako ko kaže da je Džekson mrtav, bezočno laže!", tvrdi Leon Dženalimi, koga su novinari "Pressa" zatekli ispred podruma pića. "Sve su to izmislili oni što hoće da žive bez motike i bez rada. Znaju da će posle smrti sve vredeti mnogo više nego sada. Tako je bilo i sa Brus Lijem, pa se posle toga sve razjasnilo. Doduše, možda je do sada zaista i umro, ali tada sigurno nije".
Njega nije potresla vest o smrti američke zvezde, ali kaže da mu je žao svih koji „ridaju" zbog proslavljenog pevača.
"Dok naivni tuguju, Džekson se već sada negde kupa na plaži!", ubeđen je Dženalimi.
I dok na Vojnom putu još ima pristalica teorija zavere, većina ne sumnja da je njihov ljubimac zauvek otišao.
"Šta da vam kažem, strašno mi je žao", priča Elvis Alijević, momak koji je dobio ime po jednom drugom muzičkom velikanu. "Majkl je bio rođen za muziku, teško da će ga iko zameniti. Otac mi je pričao da je takva žalost bila samo za Elvisom Prislijem, možda i za Draganom Manceom kada se autom, tu kod nas, zakucao u nadvožnjak. A igrao je za Partizan! Naravno, tugujemo i za Majklom, a to se, uostalom, i vidi na svakom ćošku".
Slučajno ili ne, uski sokaci zemunske periferije na dan Džeksonove sahrane bili su tihi i prilično prazni. Nigde one uobičajene dečje larme, preglasne muzike, dovikivanja među komšijama...
"Prosto nisam mogao da verujem!", priča Denis Ajeti. "Imam satelitsku televiziju, menjam kanale i slušam: umro, pa umro! Niko bre da demantuje, da kažu da se šale, da kažu da je to ona kamera... Šta ćeš, takav je život! A bio je legenda, zvezda, ma kakva zvezda, bio je prava zvezdara!"
Denis ne veruje da uzrok smrti ima veze sa silnim operacijama, još manje da je Majkl želeo da postane belac.
"Majkl nikada nije rekao da to želi da bude!", uveren je Ajeti. "Svojim sam očima gledao kada ga čovek na televiziji pita koliko je imao plastičnih operacija na licu. A on lepo kaže da nije imao! Imao je samo probleme sa nekim pigmentima i zbog toga se operisao, a ne zato što je hteo da pobeli".
Njegov komšija, automehaničar Dejan, ne misli baš tako.
"Bio je crnac, a želeo je da bude belac. Bio je živ, a sada je mrtav - filozofski zaključuje majstor dok menja filter na kolima". Jedino što će se sada promeniti jeste to što će narednih godina ovo naselje dobiti na stotinu nove dece po imenu Džekson!
S njim se apsolutno slaže i Naser Milošević, koga je tragična vest zatekla na putu iz Nemačke, odakle je sa porodicom krenuo na odmor u Srbiju.
"Imao je silne milione, mogao je da živi kako hoće, a ne da se glupira i pretvara u ono što nije", ljuti se Naser. "Šta to znači? Kao da su belci po nečemu bolji? Naravno da nisu. Šta bi, recimo, sada svet rekao kada bih ja, na primer, poželeo da budem nekakav Eskim? Naravno da to ne ide".
Njegov sin Leon se ne ljuti na Majkla, ali priznaje da mu je izuzetno teško.
"Veoma sam potresen", kaže šesnaestogodišnji Leon. "Istina, nismo se poznavali, ali sam ga doživljavao kao rođenog brata. Niko neće moći da ga zameni".
Potresno je, kažu, bilo i u porodici Memedi. Ćerka Sibila je plakala, a njena majka Dibera kaže da je cela porodica zaprepašćena vešću.
"Bio je legenda u pevanju i igranju, kupovali smo njegove diskove, kasete i ploče", kaže Dibera. "Svima nam je žao, i mužu i meni, i svoj deci. Čak je i ovaj najmlađi, dvogodišnji Ermin, nešto osetio. Ceo dan nije hteo sisu, kao da je nešto primetio".
Nisu baš svi na Vojnom putu bili opterećeni vešću koja je 25. juna stigla iz Amerike.
"Nikada nisam previše mario za Džeksona, ali ga žalim onako toplo i ljudski", priznaje Mijat Selimi. "Krivo mi je što sve te naše zvezde polako nestaju, plašim se da bi i mom ljubimcu, Kristijanu Ronaldu, moglo nešto da se desi. Jeste, nije pevač, al' igra kao bog! Pa, ne bi ga Real onoliko platio. Dobro, sad će i Majklu da skoči cena, sad kad je umro. Poskupeće i njegove ploče, kola, stvari... Sve će to sada da košta milione..."
Tako i biti. Dok se vraćamo sa terena i sami razmišljamo o teoriji zavere. Majkl je umro, ali će mit o njemu nastaviti da živi. Što bi rekli partizanovci, otiš‘o si Dragane, ostala je tuga.
"Majkl Džekson je idol Roma upravo zato što ga doživljavaju kao svojeg", tvrdi psiholog Zoran Đurić. "On je za njih malo Ciganče koje je doseglo do zvezda, čime je ispunilo i njihov san. Činjenica je da su Romi siromašni, uniženi, da žive težak život, pa ne čudi kada neko ostvari uspeh da ga odmah i prisvoje. Uostalom, baš kao što su Srbi zaluđeni Novakom, Anom, Jelenom i drugim teniserima. I mi smo mali, siromašni, marginalizovani, pa se preko njih dičimo i celom svetu nešto 'pokazujemo'. Prosto, reč je o kompleksu niže vrednosti.
Top pet romskih heroja
1. Brus Li (1940-1973), majstor borilačkih veština, filozof i glumac. Najzaslužniji što se mit o drevnim istočnjačkim veštinama proširio celim svetom. Njegova smrt i danas izaziva brojne kontroverze, pogotovu posle tragične smrti i njegovog sina, Brendona Lija.
2. Sandokan, najpopularniji filmski lik sedamdesetih godina prošlog veka. Lik narodnog junaka iz doba britanske kolonizacije Indije tumačio je Kabir Bedi (1946), koga su mnogi nazivali i indijskim Čakom Norisom.
3. Maradona (1960), slavni argentinski fudbaler. Sa Brazilcem Peleom podelio je titulu najboljeg svetskog fudbalera 20. veka. Osim nastupa za reprezentaciju, igrao je za Barselonu i Napoli, a karijeru su mu obeležili i brojni skandali, ponajviše zbog kokaina.
4. Tarzan, izmišljeni lik iz knjiga, stripova i filmova, kog je stvorio Edgar Rajs Berouz. Na filmskom platnu ga je najčešće tumačio Džoni Vajsmiler (1904-1984). Tokom sportske karijere osvojio je pet olimpijskih zlata u plivanju, ali se proslavio tumačeći Tarzanov lik.
5. Majkl Džekson (1958-2009), američki pop pevač, jedna od najvećih planetarnih zvezda. Osvojio je 13 nagrada Gremi, dva puta je uvršćen u „Rokenrol kuću slavnih" i upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najuspešniji zabavljač svih vremena.
(MONDO)
u decijoj sobi 
Lupetas stvarno.
