Сале
Legenda
- Poruka
- 67.350
Љубав-
Речи и дела светитеља
-Св. Епископ Николај Жички
Ко има љубав према ма чему пролазноме, као што је имовина, тело, почаст и слава људска, у тога се помрачава разум.
Љубав према Богу вечноме, вечно се награђује.
О љубави је говорио свети Серафим из Сарова овако: ''Кад ум стекне духовну љубав, не мисли он ништа што је несагласно с љубављу.
Људе које сједињује љубав с Богом, сједињује их и љубав међусобно''.
Свети Игњатије имајући пламену љубав према Спаситељу своме ишао је слободно пред лавове да буде растргнут; и љутио се на оне хришћане, који су га уз пут задржавали, и одвраћали да не иде.
ЉУБАВ представља ОЦА, МУДРОСТ представља ДУХА СВЕТОГА.
-Према томе ЉУБАВ је прва и првоначална; из ње се рађа истинска мудрост, и из ње исходи сила духовна. Отуда нико не може имати истинске мудрости без љубави нити може имати силе духовне без љубави. Ко има у себи Оца, тај има одмах и Сина и Духа. А ко нема Оца, не може имати ни Сина ни Духа Светога.
Рекао је један духовник из манастира светог Саве Освећеног:'' браћо, три су главне врлине: ЉУБАВ, УЗДРЖЉИВОСТ И МОЛИТВА.''
Но од тога трога, и од свега осталога, љубав је најважнија. Ако је страх Божји корен духовног живота, љубав је плод.
ЉУБАВ према ближњима показује се и у радовању туђој радости.
Златоусти негде каже, да више има међу људима сажаљења него сарадости, то јест: људи чешће и лакше узимају учешћа у туђој жалости него у туђој радости. Узрок томе је завист Exclamation
А завист је сатански усев, који ако се не ишчупа у почетку затрује и упропасти сву душучовекову.
Љубав је огањ, која сагорева завист! И ничим се завист не може сагорети ни искоренити осим љубављу Exclamation
Због тога је најважније у животу задобити божанску љубав у срцу своме. А кад ми знамо колико Творац нас љуби, нама није тешко љубити Њега и све што је његово.
Имамо овде један пример два старца која живе у братској љубави, а покушавају да се посвађају око неког лонца..... Наравно нису успели, није им било јасно како се то људи свађају и продуже живети у братској љубави не могући никако појмити, зашто се људи свађају око пролазних ствари, кад су браћа, и кад је љубав боља и кориснија од свађе.
'' Љубав к Богу природно је жарка, говори свети Исак Сирјанин, и кога она спопадне чини његово срце неизмерно одушевљеним. На њему се виде необичне ( и спољашње ) промене: лоце његово постаје светло и радосно''. Exclamation
Љубав се не плаши страдања. Она се баш у страдању показује најјача.
За једног монаха прича се, како је дуго боловао, па оздрави, и целу једну годину буде здрав. Он је постао тужан и замишљен. Кад су га питали, што је такав, он одговори: оставио ме Бог; ево целу годину не посећује ме !
Бог љубави не оставља оне који Њега љубе. Свети мученици Христови, Евтропије, Клеоник и Василик буду бачени у тамницу због тврде вере у Христа. Дуго су тамновали у тамници, док се судија не сети те их изведе поново на суд. Мислио је судија, да ће их видети полумртве од дугог тамновања, но зачуди се кад их погледа и виде здраве и светле као да долазе са весеља а не из тамнице. упита их безбожни судија о томе, а Евтропије одговори: заиста веселио нас је Христос наш у све дане тамновања, посећујући нас Својом благодаћу, те се збива на нама оно што у Писму пише:кад се срце весели, лице цвета ( Приче 15,13). Кад је судија покушао двојицу од њих да прелести и од вере одврати, одговоре они:'' Као што је тројица нераздељива тако смо и ми нераздељиви вером и љубављу''.
'' Ко љуби свет, не може бити без жалости'' каже свети Серафим.
Јер свет се мења и пролази, и љубав према пролазном обраћа се у жалост.
Ко Бога љуби свим срцем својим, свом мишљу својом и свом снагом својом, тај непрестано мотри на деловање Божје у овоме свету, види прст Божји, прати промисао Божји.
Златоуст каже:'' Сунце није тако јасно као провиђење Божје''.
Промисао Божји бди над праведницима и објављује правду њихову.
Бог се брине за храну оних који су се посветили Њему на службу.
Дође неко једноме духовнику и понуди му новац. Заплаче се старац па рекне:'' Зар ти хоћеш да отераш од мене мога Хранитеља, Који ме храни у пустињи ево шездесет година?''
Блажени Силуан говорио је за себе: ја сам слуга Господњи, и Господ ми је рекао :'' Ти делај Моје дело, а Ја ћу те хранити''.
(православни пут, бр.33)
Речи и дела светитеља
-Св. Епископ Николај Жички
Ко има љубав према ма чему пролазноме, као што је имовина, тело, почаст и слава људска, у тога се помрачава разум.
Љубав према Богу вечноме, вечно се награђује.
О љубави је говорио свети Серафим из Сарова овако: ''Кад ум стекне духовну љубав, не мисли он ништа што је несагласно с љубављу.
Људе које сједињује љубав с Богом, сједињује их и љубав међусобно''.
Свети Игњатије имајући пламену љубав према Спаситељу своме ишао је слободно пред лавове да буде растргнут; и љутио се на оне хришћане, који су га уз пут задржавали, и одвраћали да не иде.
ЉУБАВ представља ОЦА, МУДРОСТ представља ДУХА СВЕТОГА.
-Према томе ЉУБАВ је прва и првоначална; из ње се рађа истинска мудрост, и из ње исходи сила духовна. Отуда нико не може имати истинске мудрости без љубави нити може имати силе духовне без љубави. Ко има у себи Оца, тај има одмах и Сина и Духа. А ко нема Оца, не може имати ни Сина ни Духа Светога.
Рекао је један духовник из манастира светог Саве Освећеног:'' браћо, три су главне врлине: ЉУБАВ, УЗДРЖЉИВОСТ И МОЛИТВА.''
Но од тога трога, и од свега осталога, љубав је најважнија. Ако је страх Божји корен духовног живота, љубав је плод.
ЉУБАВ према ближњима показује се и у радовању туђој радости.
Златоусти негде каже, да више има међу људима сажаљења него сарадости, то јест: људи чешће и лакше узимају учешћа у туђој жалости него у туђој радости. Узрок томе је завист Exclamation
А завист је сатански усев, који ако се не ишчупа у почетку затрује и упропасти сву душучовекову.
Љубав је огањ, која сагорева завист! И ничим се завист не може сагорети ни искоренити осим љубављу Exclamation
Због тога је најважније у животу задобити божанску љубав у срцу своме. А кад ми знамо колико Творац нас љуби, нама није тешко љубити Њега и све што је његово.
Имамо овде један пример два старца која живе у братској љубави, а покушавају да се посвађају око неког лонца..... Наравно нису успели, није им било јасно како се то људи свађају и продуже живети у братској љубави не могући никако појмити, зашто се људи свађају око пролазних ствари, кад су браћа, и кад је љубав боља и кориснија од свађе.
'' Љубав к Богу природно је жарка, говори свети Исак Сирјанин, и кога она спопадне чини његово срце неизмерно одушевљеним. На њему се виде необичне ( и спољашње ) промене: лоце његово постаје светло и радосно''. Exclamation
Љубав се не плаши страдања. Она се баш у страдању показује најјача.
За једног монаха прича се, како је дуго боловао, па оздрави, и целу једну годину буде здрав. Он је постао тужан и замишљен. Кад су га питали, што је такав, он одговори: оставио ме Бог; ево целу годину не посећује ме !
Бог љубави не оставља оне који Њега љубе. Свети мученици Христови, Евтропије, Клеоник и Василик буду бачени у тамницу због тврде вере у Христа. Дуго су тамновали у тамници, док се судија не сети те их изведе поново на суд. Мислио је судија, да ће их видети полумртве од дугог тамновања, но зачуди се кад их погледа и виде здраве и светле као да долазе са весеља а не из тамнице. упита их безбожни судија о томе, а Евтропије одговори: заиста веселио нас је Христос наш у све дане тамновања, посећујући нас Својом благодаћу, те се збива на нама оно што у Писму пише:кад се срце весели, лице цвета ( Приче 15,13). Кад је судија покушао двојицу од њих да прелести и од вере одврати, одговоре они:'' Као што је тројица нераздељива тако смо и ми нераздељиви вером и љубављу''.
'' Ко љуби свет, не може бити без жалости'' каже свети Серафим.
Јер свет се мења и пролази, и љубав према пролазном обраћа се у жалост.
Ко Бога љуби свим срцем својим, свом мишљу својом и свом снагом својом, тај непрестано мотри на деловање Божје у овоме свету, види прст Божји, прати промисао Божји.
Златоуст каже:'' Сунце није тако јасно као провиђење Божје''.
Промисао Божји бди над праведницима и објављује правду њихову.
Бог се брине за храну оних који су се посветили Њему на службу.
Дође неко једноме духовнику и понуди му новац. Заплаче се старац па рекне:'' Зар ти хоћеш да отераш од мене мога Хранитеља, Који ме храни у пустињи ево шездесет година?''
Блажени Силуан говорио је за себе: ја сам слуга Господњи, и Господ ми је рекао :'' Ти делај Моје дело, а Ја ћу те хранити''.
(православни пут, бр.33)
...I sad scena skupila se omladina u nekom selu i pevaju kako će da idu na ''Planinu da kolju četnike''
