EMOCIONALNO UCENJIVANJE

Hvala na odgovoru, Borac za prava životinja...
Generalno ne volim da se upuštam u savete lične prirode, no dopustite da dam svoje opažanje...
Ako je neko "potpuno polupan", teško da je bilo šta tu konstruktivno moguće u pogledu odnosa sa takvom osobom. Podvlačim: vrlo sam svestan da su u emotivnim odnosima "dupli rakursi" više no česti... Osećanje sugeriše jedno, razumska analiza drugo...Sa druge strane, ako taj neko nije "potpuno polupan", opcija je samo blagost...Blagost, blagost, blagost...Davanje, davanje, davanje...
Od takvog partnera se ne može mnogo tražiti...Ne zato što je on "stipsa"...Već zato što ne može...Generalno, način koji u Teravadi zovu "blagost" više nego efikasno spušta ekstremno "oralnu" neurozu...Naime, partner tada prestaje toliko i na taj način da traži i ucenjuje...
Paralelno sa tim, kako biste se sami odbranili, neophodno je "zavodjenje"...Menjanje teme, transmigracija neurotskih čvorišta takve ličnosti, skretanja pažnje, preusmeravanja emotivnog naboja...Ilustracija je jedna japanska škola mačevanja čija je glavna floskula i paradigma "saya no uchi" (saya su korice japanskog mača), dakle: "umetnost saye" ili "veština saye". Ideja je u tome da mač ostane u koricama, i da se nikad ne dovedemo u situaciju njegovog korišćenja...Osnovni uslov za ovo je anticipacija...Anticipacija protivnikovog razmišljanja i reagovanja...Sklanjanje sa rizičnog terena bez gubljenja sopstvenih interesa...U našem slučaju, to bi bila anticipacija eventualnih emotivnih tokova partnera...Zavesti ga u tom pogledu, pre nego što se stupi na "rizičan teren"...Na teren ispoljavanja njegove neuroze...
No, svestan sam, da sam verovatno izašao iz granica dobrog ukusa kao "spoljni posmatrač koji isuviše pametuje"...Znam da je bitka teška...Često preteška...
Moje poštovanje

Ne, nisi izašao iz granica dobrog ukusa.
Sjajan odgovor, kakav sam i očekivala.

Moje poštovanje, takođe.

Koje su to karakteristike osoba sklonih emocionalnom ucenjivanju?
Koje motive najcesce imaju te osobe?
То су људи који су научени да у животу све треба да се "заслужи".
Али, за разлику од неуцењивача који то исто мисле, ови људи себе доживљавају као судије, као да имају право да туђи живот усмеравају својим понашањем.
Такве особе живе тако што скупљају животне "купоне" или бодове.
Купони могу бити разних боја... Неки скупљају само ружичасте, неки само мрке...
А онда их размењују на различите начине.
Неки већ после првог или другог траже нешто заузврат, а неки скупљају годинама и онда у једном тренутку желе све одједном да их "размене" за нешто велико, попут развода, убиства, самоубиства...
Опипљивог мотива нема. То је начин живота.
Оне ни не схватају своје понашање као уцењивачко већ као потпуно природно.
Трговачко... дам ти, даш ми јер, заслужујем то.

Koliko je opasno i kako se braniti od ucenjivaca ove vrste?
Колико су самодеструктивне и опасне за себе, још су опасније за своје окружење.
Најопасније је свакако за њихову децу, која овакав модел прихватају па и сама постају уцењивачи.
Не знам како да се обранимо, али ја умем прилично брзо да их препознам па се дистанцирам од њих и трудим се да ми никад ништа не "учине". Хладна сам и резервисана, па и они сами одустану.

Kada se osecamo emocionalno ucenjeni i koliko opterecenje tj. osecaj krivice imamo, ako se ucenjivacu suprostavimo?
Зависи, како ко. Ко нема појма са ким има посла може имати сталан осећај кривице и фрустрираности. Такође, пада и самопоуздање и осећај да смо мање вредна бића од других. Уцењивачи могу да изазову озбиљне психичке поремећаје код људи из њихове непосредне близине. Како и да ли ће им се неко уопште супротставити зависи од самог карактера те особе, али, веома је тешко, јер уцењивачи играју на карту савести.

Da li smo mi svi, manje, vise, emocionelni ucenjivaci?
Нисмо. Постоје људи који сматрају да нешто јесу или нису "заслужили", али неће тиме уцењивати друге. Такви обично прихватају живот као суров, али то нема много утицаја на друге људе.

U kojoj meri prihvatiti ovakve ucenjivace ozbiljno?
Па овде се и не може дати неки добар савет у том смислу.
Када човек уопште види да је уцењен, реагује у складу са својим карактером, васпитањем, менталитетом.
А њих треба пре свега препознати. То је најтеже.
Када их препознамо, знаћемо већ и како да се одбранимо...

@DMSD

na celom tom pojmu o kome govoris "saya no uchi" je nastao aikido...kao i tai chi..

sve to vuce korene izmnogo ranije ere..Tao Te ucenja..

tesko je jednom prosecnom belcu evropljaninu da uopste pojmi ..

Bila sam nekoliko godina u vezi sa takvom osobom... kad smo počeli vezu bili smo mladi, na početku studija i nisam pridavala preveliki značaj takvom ponašanju, gledala sam da mu ugodim, kao 'zarad nekog mira'.. bzvz.. i samo sam se dublje uplitala... uspela sam da smognem snage da izađem iz te veze, jer jednostavno više ja nisam bila ja, zaglavila sam se negde.. stalno sam se trudila da se ne naljuti, nigde nisam išla bez njega jer "ja nikad nigde ne bih išao bez tebe", imala sam samo jednu drugaricu sa kojom sam se viđala svakodnevno, srećom pa je ona uvek bila tu i ona je predstavljala moj kontakt sa sobom... I ta veza je funkcionisala, i to poprilično dobro.. mislim, on je dobar čovek i stvarno se jeste trudio i da pomogne i da sasluša... ali je imao i tu mračnu stranu.. zaista kao dr Jekil i Mr. Hide...
I dok je kod mene sve bilo ok i dok su mi jedini problemi i preokupacije u životu bili on i fakultet sve je nekako teklo... Međutim, početkom prošle godine je počeo niz loših događaja kod mene, snaga mi se trošila, pažnja i strpljenje su se morali pokloniti i drugim ljudima a ne samo njemu... i shvatila sam koliki mi je teret ta veza.. i on..i shvatila sam da ljubavi tu nema.. odavno.. ako je ikad i bilo... Raskinula sam sa njim, a na rastanku mi je rekao: "Ti si jedina osoba kojoj sam dozvolio da me upozna, kojoj sam se prepustio, pošto si tako rešila sad je gotovo a budi sigurna da nikad više nikog neću voleti"..
Znači, nije mi čak ni prebacio pošteno... nego je i to bilo kukavički... kao i mnogo šta pre toga...
Izuzetno je teško odbraniti se od ucenjivača i sadista, kao i od onih osoba koje koriste energiju druge osobe da bi se napajale i da bi njihov život imao smisao...
Nekako sam uspela, a onda sam naišla još dodatno na osudu okoline, kao u tim godinama se ne raskida nego se venčava, započinje se zajednički život, zasniva porodica.. a ja sam samo zamislila da začnem porodicu sa tim čovekom... i osećaj je bio mnogo gorak...
To kao nije strašno, nije da te neko tuče ili naziva pogrdnim imenima i vređa... ali po meni jeste oblik nasilja.. nebitno koji je uzrok.. da li se nasilnik oseća kao nadmoćniji ili pak kao inferiorniji... ishod je isti... i to neko trpi...
Savete nikakve ne mogu dati.. samo sam iznela sopstveno iskustvo... izuzetno je ružan osećaj.. ne smeš da se opustiš.. stalno se brineš za njega, strahuješ, živiš kao na nekim iglicama... kao u nekom grču... kod mene u vezi je bilo previše pravila, previše granica...
Od kako sam izašla iz te veze ja se osećam živom, srećnom... nasmejana sam stalno.. niko me više ne pritiska.. niko me ne ograničava... mogu sve, samo ako se potrudim...
A na pitanje zašto sam uopšte toliko dugo ostala u takvoj vezi, mogu samo reći da je to bilo zbog neiskustva i mladosti... a i nisam razmišljala (nisam želela da razmišljam i pravila sam se da problem ne postoji i nadala sam se da će se on promeniti)... ljudi se ne menjaju.. i to sam shvatila.. možemo možda promeniti navike neke, i neke sitnice... ali karakter se ne menja...

Emocionalno ucenjivanje jeste jedan od prvih znakova zlostavljanja.
Tako počinje: "Ne sviđaju mi se tvoje prijateljice. Ako me voliš, prekinućeš kontakte sa njima ... Ne dopada mi se posao koji radiš. Ukoliko iole ceniš moje mišljenje, daćeš otkaz i sedeti kod kuće gde si mi potrebnija ...."
Put u izolaciju.

Borac za prava zivotinja:

Emocionalno ucenjivanje jeste jedan od prvih znakova zlostavljanja.
Tako počinje: "Ne sviđaju mi se tvoje prijateljice. Ako me voliš, prekinućeš kontakte sa njima ... Ne dopada mi se posao koji radiš. Ukoliko iole ceniš moje mišljenje, daćeš otkaz i sedeti kod kuće gde si mi potrebnija ...."
Put u izolaciju.

Kliknite za proširenje...

Pa da.. tako nekako je i bilo..
Eto, srećom sam izašla iz te veze... sad sam u procesu objašnjavanja samoj sebi da ta veza nije bila moj neuspeh i da ima mnogo dobrih strana, jer sam na vreme spoznala da je loše po mene, jer sam dobila veliko iskustvo, i da je to greška na kojoj zaista mogu da učim i da ne dozvolim ponovo da se desi nešto slično tome... ni meni ni drugim ljudima... jer sad mogu da primetim takvo ponašanje... da ne pripisujem 'lošem danu i raspoloženju'... jer čak i ako je na početku npr. veze, u pitanju loše raspoloženje za takvo ponašanje... pa ne znam... idi spavaj ili se oraspoloži... niko nema pravo da se iživljava na drugoj osobi... pa eto, čak ni naši najbliži..
I ako bi svi imali malo više razumevanja jedni za druge i trudili se da malo više živimo sa sobom i da malo više živimo svoj život, umesto što pokušavamo da kontrolišemo druge ljude i da uspostavimo moć nad drugim ljudima... svet bi bio mnogo lepše mesto..

felix the cat:

Pa da.. tako nekako je i bilo..
Eto, srećom sam izašla iz te veze... sad sam u procesu objašnjavanja samoj sebi da ta veza nije bila moj neuspeh i da ima mnogo dobrih strana, jer sam na vreme spoznala da je loše po mene, jer sam dobila veliko iskustvo, i da je to greška na kojoj zaista mogu da učim i da ne dozvolim ponovo da se desi nešto slično tome... ni meni ni drugim ljudima... jer sad mogu da primetim takvo ponašanje... da ne pripisujem 'lošem danu i raspoloženju'... jer čak i ako je na početku npr. veze, u pitanju loše raspoloženje za takvo ponašanje... pa ne znam... idi spavaj ili se oraspoloži... niko nema pravo da se iživljava na drugoj osobi... pa eto, čak ni naši najbliži..
I ako bi svi imali malo više razumevanja jedni za druge i trudili se da malo više živimo sa sobom i da malo više živimo svoj život, umesto što pokušavamo da kontrolišemo druge ljude i da uspostavimo moć nad drugim ljudima... svet bi bio mnogo lepše mesto..

Kliknite za proširenje...

Čvrsto stojim na stanovištu da je svako iskustvo - dobro iskustvo.
U suštini, iskustvo je najvećim delom zbir razočaranja ... ali, da li bismo mi bili MI ako ne bi bilo takvih iskustava?
Pod ovim "dobro" ne mislim na iskustvo koje će nas slomiti, već na efekat učenja kako ne pasti ili - čak ako i padnemo - kako da se što pre pridignemo. Kada savladamo tu lekciju, onda naučimo i da uvek treba očekivati neočekivano.
Oprez nije na odmet. (Međutim, oprez ne podrazumeva zatvaranje u sebe, nepoverenje, gard, poistovećivanje ljudi i situacija sa onim što nam se ranije desilo.)

Emocionalni ucenjivac - zahteva, postavlja uslove, ne slusa, ignorise, ne daje, postavlja granice, negira, ne razume, forsira, rusi, manipulise, povredjuje, lamentira, destimulise, udaljava, multiplicira tudje a umanjuje sopstvene greske, obrnuto cini sa uspesima, ...Uz odsustvo svojih emocija, okrnjenih i ponistenih ko zna kojim razlozima, nesvestan svog hendikepa ali svestan tudje ranjivosti i neotpornosti i "svestan" tudje nesavrsenosti i nedoraslosti sebi, pokusava da svoj ego odrzi u zivotu unizvanjem tudjeg, najcesce onog najbliskijeg, vaznog, koji bi mozda mogao da ga oplemeni, promeni. I cini pri tom strahovito zlo - svojim besmislenim cinom produzava lanac neugode i emocija praznine.

felix the cat:

Bila sam nekoliko godina u vezi sa takvom osobom... kad smo počeli vezu bili smo mladi, na početku studija i nisam pridavala preveliki značaj takvom ponašanju, gledala sam da mu ugodim, kao 'zarad nekog mira'.. bzvz.. i samo sam se dublje uplitala... uspela sam da smognem snage da izađem iz te veze, jer jednostavno više ja nisam bila ja, zaglavila sam se negde.. stalno sam se trudila da se ne naljuti, nigde nisam išla bez njega jer "ja nikad nigde ne bih išao bez tebe", imala sam samo jednu drugaricu sa kojom sam se viđala svakodnevno, srećom pa je ona uvek bila tu i ona je predstavljala moj kontakt sa sobom... I ta veza je funkcionisala, i to poprilično dobro.. mislim, on je dobar čovek i stvarno se jeste trudio i da pomogne i da sasluša... ali je imao i tu mračnu stranu.. zaista kao dr Jekil i Mr. Hide...
I dok je kod mene sve bilo ok i dok su mi jedini problemi i preokupacije u životu bili on i fakultet sve je nekako teklo... Međutim, početkom prošle godine je počeo niz loših događaja kod mene, snaga mi se trošila, pažnja i strpljenje su se morali pokloniti i drugim ljudima a ne samo njemu... i shvatila sam koliki mi je teret ta veza.. i on..i shvatila sam da ljubavi tu nema.. odavno.. ako je ikad i bilo... Raskinula sam sa njim, a na rastanku mi je rekao: "Ti si jedina osoba kojoj sam dozvolio da me upozna, kojoj sam se prepustio, pošto si tako rešila sad je gotovo a budi sigurna da nikad više nikog neću voleti"..
Znači, nije mi čak ni prebacio pošteno... nego je i to bilo kukavički... kao i mnogo šta pre toga...
Izuzetno je teško odbraniti se od ucenjivača i sadista, kao i od onih osoba koje koriste energiju druge osobe da bi se napajale i da bi njihov život imao smisao...
Nekako sam uspela, a onda sam naišla još dodatno na osudu okoline, kao u tim godinama se ne raskida nego se venčava, započinje se zajednički život, zasniva porodica.. a ja sam samo zamislila da začnem porodicu sa tim čovekom... i osećaj je bio mnogo gorak...
To kao nije strašno, nije da te neko tuče ili naziva pogrdnim imenima i vređa... ali po meni jeste oblik nasilja.. nebitno koji je uzrok.. da li se nasilnik oseća kao nadmoćniji ili pak kao inferiorniji... ishod je isti... i to neko trpi...
Savete nikakve ne mogu dati.. samo sam iznela sopstveno iskustvo... izuzetno je ružan osećaj.. ne smeš da se opustiš.. stalno se brineš za njega, strahuješ, živiš kao na nekim iglicama... kao u nekom grču... kod mene u vezi je bilo previše pravila, previše granica...
Od kako sam izašla iz te veze ja se osećam živom, srećnom... nasmejana sam stalno.. niko me više ne pritiska.. niko me ne ograničava... mogu sve, samo ako se potrudim...
A na pitanje zašto sam uopšte toliko dugo ostala u takvoj vezi, mogu samo reći da je to bilo zbog neiskustva i mladosti... a i nisam razmišljala (nisam želela da razmišljam i pravila sam se da problem ne postoji i nadala sam se da će se on promeniti)... ljudi se ne menjaju.. i to sam shvatila.. možemo možda promeniti navike neke, i neke sitnice... ali karakter se ne menja...

Kliknite za proširenje...

Tvoje pismo je ostavilo na mene veliki utisak!
Hvala, da si otvoreno i opsirno pisala o tvom iskustvu!

lanavi:

Emocionalni ucenjivac - zahteva, postavlja uslove, ne slusa, ignorise, ne daje, postavlja granice, negira, ne razume, forsira, rusi, manipulise, povredjuje, lamentira, destimulise, udaljava, multiplicira tudje a umanjuje sopstvene greske, obrnuto cini sa uspesima, ...Uz odsustvo svojih emocija, okrnjenih i ponistenih ko zna kojim razlozima, nesvestan svog hendikepa ali svestan tudje ranjivosti i neotpornosti i "svestan" tudje nesavrsenosti i nedoraslosti sebi, pokusava da svoj ego odrzi u zivotu unizvanjem tudjeg, najcesce onog najbliskijeg, vaznog, koji bi mozda mogao da ga oplemeni, promeni. I cini pri tom strahovito zlo - svojim besmislenim cinom produzava lanac neugode i emocija praznine.

Kliknite za proširenje...

Jako ostra kritika prema tim "jadnicima" ali uglavnom SEDI Izgleda da si i ti imala nekih iskustva ... hmmm ?

Po mom skromnom misljenju, iza svake ucene krije se neki strah.Ako ne uradis to i to neces dobiti to i to.Strahom ljudi pokusavaju da kontrolisu jedni druge, njihova ponasanja, dela ,reakcije i sl.Svaki pokusaj odupiranja tome izaziva jos vecu kontrolu, tj pokusaj kontrole tudjeg ponasanja.Svesno niko to nebi ni u ludilu priznao, posebno zato sto ego moze jako lepo da se sakrije iza emocije, da se tu vrlo fino ususka i tako nadje opravdanje za svako zlostavljanje.Jako ga je tesko tada provaliti, posebno ako je neka osoba sklona da laze samu sebe,a smim tim i druge i cesto zna da kaze,a ja tebe volim a ti se ponasas tako, ili :Ja sam toliko ucinio za tebe a ti mi tako vracas:Mislim da ljudi koji su skloni emocionalnom ucejivanju, ljudi sa veoma niskim samopostovanjem i prepuni su stranova koje ne mogu da kontrolisu.

Mslim da ljudi koji su skloni emocionalnom ucejivanju, ljudi sa veoma niskim samopostovanjem i prepuni su stranova koje ne mogu da kontrolisu.

Kliknite za proširenje...

ne bi trebalo da bude jer su osobe sa manjkom samopoštovanja i samopozdanja malodušne, vrlo nesigurne.. ne verujem da je obrazac ponašanja emotivnih ucenjivača šablonski, već vrlo fleksibilan. ne radi se uvek o izričitom uslovljavanju tipa: poklanjaš više pažnju drugima nego meni; ako ne uradiš ovo i ovo-znači ne voliš me...postoje i suptilni manipulanti koji se ne služe direktnim ucenjivanjem. veštiji manipulamnti vodiće računa i o kontraefektima. emotivna manipulacija je i kad se izgovara tuđ tekst, igra na očekivane obrte i čini mi se da je zajedinčko za sve njih - dobro poznavanje ličnosti kojom se manipuliše i njihovih slabosti.....a što se tiče motiva, ne mogu to da definišem baš jasno. što se tiče straha , ne bih rekao da je reč o strahu, pre je reč o kompleksima.

...emocionalno ucenjivanje je zloupotreba tudjih emocija uz pomoc kontrole i manipulacije...nesto kao brain washing - emocionalno nasilje koje je nedopustivo kao i fizicko nasilje... to su oni koji vas vredjaju, koji sve sto kazete izvrcu, stalno vas kritikuju i osudjuju... niko nije savrsen i svi mi zloupotrebljavamo tudje emocije ali razlicito reagujemo.... kada prepoznamo takvo ponasanje mozemo da pristanemo na njega ili ne.... najvaznije je da kada kazete ne takvom ponasanju to zaista i znaci ne... ako je ok lik odustace, izviniti se i nece ponoviti gresku... ako nije nastavice da vas ucenjuje dok potpuno ne izgubite samopostovanje i sposobnost za realno rasudjivanje... nece odustati dok vas ubede da ste bezvredni, da vas niko nece i da cete ostati sami ako ne pristanete na njihove ucene... i nikad nece biti zadovoljni

Krene bezazleno, i dok ne bude kasno ti ni ne primetiš. Mene su izluđivale pretnje - svaki put kad bih mu se suprotstavila, bilo kako i zbog bilo čega, sledile su pretnje. Neću više ništa! Ne idem više nikud! Odlazim! Obično bih ja popuštala, zbog ljubavi, zbog želje da to uspe. Ili bih uzvraćala na isti način, pretnjama i ucenama, ali to nisam bila ja, nisam mogla da izdržim pritisak, i opet bih popuštala. Sve dok nešto u meni nije puklo. Jednostavno više nisam mogla da podnosim pretnje. Nisam više mogla da se svadjam, a ni da se savijam i povlađujem. Zamolila sam ga da ode i da se više nikad ne vrati. I ni danas ne razumem, zašto je to radio. I kakav je to čovek kome je od svega na svetu važnije nametnuti svoju volju, po svaku cenu

.....bezati od takvih ljudi sto dalje !!!!!!
sa takvima nema zivota...mozes samo da se zrtvujes .....mislim da je pakao ako postoji nalik zivotu sa takvom osobom....

dobra tema...mislim da smo svi barem jednom odigrali ulogu i ucenjivaca i ucenjivanog....ta linija se lako prelazi...ali svakako da je tesko kada si u situaciji da si stalno ucenjivan....svasta se tu moze dogoditi...ako ti ne daj boze pukne film.

SonjaSavic:

I kakav je to čovek kome je od svega na svetu važnije nametnuti svoju volju, po svaku cenu

Kliknite za proširenje...

Da, ovo je dobro pitanje
I gde je tu ljubav pitam se ?

U jednom gradu, živelo je dvoje ljudi. Različitih...Drugačijih životnih priča...Čovek i žena....Ljubavnici...
Čovek se plašio slikarstva. Bio je nešto duže u cirkusu zvani život i shvatao je da sklonost slikanju može biti opasna...Video je one koji su zbog slika napustili život...Koji nisu više nikako mogli da vide ništa osim boja na platnu...Koji su videli samo portrete a ne više ljude koje ti portreti predstavljaju...
Žena je, sa druge strane, imala sklonost ka bojama, četkama, platnu...Verovala je da je u bojama istina. Da slike objašnjavaju pojave...
Jednog vrućeg dana, dok su pili jutarnju kafu, žena predloži čoveku da ga naslika i da joj on pozira za sliku...Čovek je pristao.
Žena je počela da slika. Slikala je...slikala...i slikala...Danima...Mesecima...
Počela je da dodaje neke detalje...Detalje koji su proizilazili iz njenih lepih osećanja. Ali neki detalji su proizilazili iz njenih strahova...
Žena je bila oduvek uplašena. Razlozi za njen strah nisu bili u vezi sa Čovekom. Njeni strahovi su bili stariji od njihovog poznanstva... Mnogo stariji....
Strah je polako počeo da preuzima četkicu. Strah je počeo da slika svoju sliku...Stari strah...
Čovek je osetio da se žena polako udaljava od njega. Video je strah u njenim dubokim smedjim očima. Pitao je zašto se plaši? Žena nije mogla da da odgovor. Čovek je insistirao, ali sve što je žena pružila kao odgovor su bile naučene floskule iz knjiga u vezi sa slobodom, sa pravom, sa identitetom, sa vaskolikim Ja...Čovek joj je skuvao još jednu kafu, zagrlio je čvrsto, kao da je želeo da odagna sve što je tišti, i upitao "Zašto se plašiš mala ženo?"
Nije bilo pravog odgovora...Samo citati...Van života...Van njih dvoje...
Čovek tada ustade i slučajno pogleda u sliku koju je žena slikala mesecima...
Na slici nije bio on....Čovek na slici ga je uplašio...Isto kao i Ženu...

Ziveli su u jednom gradu dvoje ljubavnika, muskarac i zena.
Ona je bila vesela, volela je sve boje zivota, znala je da je zivot borba ali je njen nacin borenja takav da ona menja stvari koje moze da menja, a da one sto ne moze prihvata kakve jesu..
On je bio misljenja da moze da promeni svet.
Elem, to i nije tako bitno, njih dvoje su se voleli bez obrizra na razlicite poglede na svet, sve dok....on nije poceo nju da menja. Nije se zadovoljio s malim promenama koje se zovu jednim lepim imenom "prilagodjavanje" vec je hteo mnogo, mnogo, mnogo, hteo je da je promeni u potpunosti.
Zena, s druge stane, uopste ne voli i ne pali se na menjanje ljudi, vec na prihvatanje istih...
Jednog dana, on je predlozio njoj da se popnu na jedno obliznje brdasce, ona je prihvatila jer je volela da bude s njim a i volela je da se penje. Krenuli su.
On je stalno njoj goivorio "pazi gde gazis", "jel si primetila da si mogla da padnes", "nisam siguran da bas tu mozes proci"...itd....zenu je to toliko ljutilo jer nije mogla da hoda onako kako je navikla, nije cak mogla da dise vazduh onako kako je to radila od svog rodjenja...
Kad su se popeli na vrh brdasceta, on je bio zacudjen sto ona nije srecna.

DMSD:

Od takvog partnera se ne može mnogo tražiti...Ne zato što je on "stipsa"...Već zato što ne može...Generalno, način koji u Teravadi zovu "blagost" više nego efikasno spušta ekstremno "oralnu" neurozu...Naime, partner tada prestaje toliko i na taj način da traži i ucenjuje...

Kliknite za proširenje...

Da čitao sam i ja o ovome na wikipediji

Imate reputaciju.

Hahaha - bravo ! Iskreno...
Elem...Nova glava...
Ženu nikako nije fascinirao pokušaj promene ljudi...Taj pokušaj je nju plašio...Ali onaj koji se ženi učinio kao neko ko pokušava da je promeni je bio onaj Čovek sa slike...Čovek koga je naslikao strah...Stari strah koji je mučio ženu....
Jednoga dana, Čovek je predložio ženi da se popnu na obližnje brdašce...Voleo je planinarenje i imao je mnogo iskustva u njemu...Put je bio strm, imao je puno skrivenih jama, provalija i useka...Pored toga, bila je zima, 14 januar. Mnogo snega... Led koji počiva na svim stvarima...Žena se nije mnogo bavila planinarenjem, ali je volela svog čoveka, pa je pristala da podje sa njim...Čovek je, sa svoje strane, voleo ženu i, obzirom da nije bila iskusna u planinarenju, strašno se brinuo se za nju tokom tog čudnog i opasnog izleta. Često joj je sugerisao gde je opasno a gde je bezbedno...No, žena je sve manje želela da čuje čoveka...I na svakom odmorištu je gledala u svoj mobilni telefon...Čovek ju je upitao zašto toliko često gleda u svoj telefon kada na ovoj visini ne postoji domet za komunikaciju mobilnim telefonom? Žena je okrenula svoj telefon ka čoveku. Čovek je uvideo da ona gleda snimljene fotografije...Na fotografiji je bila slika čoveka koju je žena slikala poslednjih meseci...Slika koju je slikao ženin strah...Čovek se opet uplašio...Strah se proširio brdom, pa je polako, kao noćna tmina, počeo da se spušta na grad...
Spušta se zavesa nakon ovog čina...
Šta se dalje dogodilo sa Čovekom i Ženom na brdu, poštovana publiko, gledaćete nekom drugom prilikom...
P.S. - "Ako želiš da ne odustaneš od snova, potrebna je vera da možeš promeniti svet"
P.S. 2. - "Ako želiš da sanjaš, moraš biti dovoljno jak da "izdržiš neizdrživo"
P.S. 3. - Promena koju spominješ, a na kojoj je čovek iz tvoje pripovetke insistirao, poštovana Vendi, se odnosila ne na ženu i njenu prirodu, već na teren izmedju čoveka i žene, a to su konvencije u zajedničkom životu i funkcionisanju. Konvencije su neophodne - one su nužno zlo koje je neophodno u svakom vidu društvenog organizovanja...Od porodice, preko, npr. sportskog kluba, sve do države. Konvencije zreli ljudi poštuju iako često nisu prijatne...Nezreli za to vreme pričaju o pravima ("Ljudskim", "Ženskim", "Klasnim", itd...) i čitaju Bakunjina....
Moje poštovanje

Poštovani Bez veze,
Na žalost na Wikipediji piše nešto o ovome, ali mnogo drugačije...Naime moja teza iz posta koji citirate, nije mnogo popularna, niti je "politički korektna", obzirom da u znatnoj meri dovodi funkciju "shrinka" (psihologa, savetodavca, statusni simbol na zapadu...) u pitanje.
Preporučio bih Vam, ukoliko dopuštate, neke druge izvore o "ljudskoj duši" ...Mnogo ozbiljnije od Wikipedije i "internet instant psihologije i sociologije"...Recimo - "Zen and the art of motorcycle maintenance" od Roberta Pirsiga, pa: "Grad" od Kliforda Simaka...Ta dela nisu teorija...To je praksa...Priče o blagosti, o ljubavi, o poštovanju, o stavljanju svoga u drugi rakurs radi nečeg drugog....
Ozbiljne priče...Takodje pogledajte "Sunshine" ("Sunce" kako je prevedeno kod nas) od Danny Boylea. Priča o žrtvi (čitaj: ljubavi), ali ne u smislu njene ideologizacije, već polaganja sebe radi porodice, prijatelja, konteksta....

Borac za prava zivotinja:

Trpeti = biti u miru sa samim sobom. Biti jak.

Ali, ponekad je trpljenje izraz nemoći.

Kliknite za proširenje...

Qq meni..ubi me ova rečenica načisto..
Nemam puno vremena ali bih volela da se ova tema obnovi, sa posebnim osvrtom na boldovani problem da imam šta da čitam kad naidjem..

Recimo da dve osobe između sebe razapnu konopac pa ga svaka vuče na svoju stranu. Cilj je izvući kraj konopca iz protivnikovih ruku. Neka bude da su takmaci podjednako snažni, ali jedan je rešen da pošto-poto pobedi i obori onog drugog na zemlju. Drugi takmac upustio se u igru samo igre radi (ili želeći da udovolji želji onoga koji je igru predložio, što ga u startu stavlja u poziciju podređenog, tj udovoljivača).

Natežu se satima, pri čemu inicijator igre reši da se posluži trikovima: naglo cimne konopac kada se onaj, na drugom kraju, tome najmanje nada; remeti mu koncentraciju pričom, pevanjem, grimasama, kikotanjem ili suzama, ubeđuje ga da pametniji popušta, nudi mu piće, čokoladu ili poljubac ako odustane ... i sve je to fer-plej, jer postoji samo jedno pravilo igre: ne odustajati dok se ne istrgne konopac. Niko ne voli da bude gubitnik, pa će zamajavan takmac br.2 jedno vreme stoički odolevati ometanjima i ponudama. Možda na početku takmičar br.2 misli da je zaista reč o bezazlenoj igri, ali će se vremenom priupitati zbog čega mu takmac br.1 obećava lepe stvari u zamenu za poraz, zašto mu je baš toliko stalo da pobedi ako su oboje svesni da im je snaga jednaka. Ako hoće da prekine igru, od koje se već umorio, prihvatiće dil. Ili će se i dalje natezati, dok god neko od njih ne bude oboren na zemlju. Jer, jednom će igri doći kraj; neko će iz nje izaći kao pobednik.

U krajnjoj nuždi, takmac br.1 može reći i sledeću, čarobnu rečenicu: "Popusti konopac, predaj se, za moju ljubav!" Ta, čarobna rečenica, čarobna je upravo zato što sa neverovatnom lakoćom prodire tamo gde nisu prodrle sve prethodne ponude i sva prethodna obećanja. Ona uverava da je malecka žrtva neophodna kako bi se zadobila i zadržala ljubav. Šta je ljudsko dostojanstvo, šta je jedno malo JA u odnosu na ljubav koja ima čak DVA ja, to jest u zamenu za nju? U ljubavi ionako nema mesta merenju bilo čega, pa ni dostojanstva, ukoliko čovek shvati ljubav kao davanje do plus beskonačno. Ljubav je, sama po sebi, uvek žrtva: žrtvuje se dojučerašnja misao, žrtvuje se dotadašnji život, žrtvuje se prethodna ljubav, žrtvuje se sloboda u samoći, žrtvuje se – neretko – i sam Ego Veličanstveni.

Postoji nešto posebno, izvanredno, tajanstveno, golicavo u toj igri: predviđanje protivnikovog sledećeg poteza, greške na kojima se uči sledeći korak, i opet greške zbog pogrešno shvaćenog koraka, i iluzija da protivnik nije protivnik nego neko ko nam misli sve najbolje i želi da nas poštedi žuljeva od držanja konopca i bolova u mišićima. Cela igra je, međutim, sve do kraja, trpljenje zbog nemoći: jedan pati jer želi da pobedi no ustanovio je da neće tako lako doći do pobede, drugi pati jer oseća da će izgubiti ... samo ne zna kada, i dokle će izdržati, i zato što, u dubini svoje duše, oseća da je slabiji – ne fizički, već slab na pomen obećane ljubavi.
Konopac ispada iz nečije ruke, i – pazi čuda! – i poraženi i pobednik osećaju se kao pobednici. Zna se ko je bio pametniji i popustio, a zna se i ko je bio uporniji i lukaviji u navođenju na popuštanje.

Naravno, istina je sledeća: pobeđuje onaj koji se dočepao konopca. Konačno, to je i bio cilj: ne vezivanje, već privlačenje nevidljivim konopcem, dok god konopac ne prestane da bude bitan za konačno uvezivanje nevidljivim nitima.
Sve ostalo bilo je iluzija, pa i rečenica: "Za moju ljubav."