Antimoralna pobuda - Egoizam

Sta coveka i zivotinju pokrece na delovanje ? Nije tesko dati odgovor na to, a on glasi: odrzanje i dobrobit sopstvene egzistencije. Sve sto koristi odrazanju egzistencije pribaviti za sebe, a sve sto steti istoj ukloniti. To je egoizam i on neprikosnoveno vlada. Ako je neko zivo bice negde delovalo, a zelimo znati koji su impulsi volje bili cinioci tog dejstva, videcemo da je u osnovi tog delovanja sopstvena dobrobit.

Jedini izuzetak od ovoga jeste teznja za produzenjem vrste, koja lako nadvladava egoizam usmeren ka individui. Ali to je daleko od onog osecanja sazaljenja koje je u osnovi morala, a zasnovano je na metafizickom transcendentnom jedinstvu (ucenje koga je izveo Sopenhauer). Volja za produzenjem vrste je ustvari egoizam na visem stepenu. Egoizam koji je prenet sa individue ... na ideju vrste, pri cemu je vrsta ona koja preuzima ciljeve samoodrzanja i dobiti. Zivo bice koje se brine za svoje potomstvo usmereno je na odrzavanje egzistencije iskljucivo njega. Sta je to nego egoisticki impuls usmeren na dobrobit ,vise ne svoje individue, vec SVOG potomstva . Ovo "SVOG" sustinski odvaja volju za produzenjem vrste od altruizma zasnovanog na metafizickom jedinstvu, a koje je nesto najredje na ovom svetu, i ono sto daje svima bar malo nade za spasenjem, negiranjem volje i bekstvom iz kruga vecnog radjanja i umiranja .
Ali da ne sirimo temu na sustinu morala uopse i usmerimo se samo na egoizam.

Sopenhauer kaze:

Egoizam je kolosalan: on nadvisuje svet. Jer kada bi svakome ponaosob bilo dato da bira između vlastitog uništenja i uništenja ostalog sveta, ne moram ni da kažem na šta bi to izašlo kod većine.

Kliknite za proširenje...

Ovo Sopenhauervo pitanje trebamo prosiriti i stavkom "svog potomstva". Znaci:
Cilj ove teme je da vidimo postoji li altruizam koji nije zasnovan na odrzanju samo SVOJE egzistencije i samo SVOG potomstva?

Da,ljudski altruizam je do samog korena dvosmislen pa stoga i anketa u sebi sadrži
kontradiktornost..na koju ja ne umem da dam odgovor..
Čitala sam negde da je medju šimpanzama najprimećenije altruističko ponašanje
u grupi,no to nije vezano za temu..
U ovom Sopenhauerovom citatu postoji jedan nedostatak a to je da se recimo dešavalo
i dešava se da ljudi žrtvuju svoje potomstvo,zarad viših ciljeva.Pogledajte samo ratove
npr. vijetnamski rat gde su ljudi žrtvovali sve ne samo potomstvo..zar to ne liči na hrabrost..?
Dakle,da li je direktna posledica altruističkog ponašanja u stvari hrabrost?
Postoji tu još jedan zanimljiv momenat a to je momenat gde se pojavljuje pitanje
da li je egoizam baš do te mere zaslužio epitet loše ljudske osobine?Ako mislim sebi
dobro i ako mi je dobro i ljudi oko mene će imati koristi..

Hmm..rano je pa zalutah..

Stvarno ne verujem da se moze diskutovati sa razumevanjem o korelaciji subjekat-stvarnost a da se ovako sagledava ono sto je fizicko postojanje....

To upucuje na nesto drugo, a samim tim iskljucuje ili/i razumevanje korelacije i nemogucnost razumevanja i ove teme....

Krpljenje uz pomoc PRAVILA i IZUZETAKA je vise nego jasan znak bistrom i perceptivnom da je u pitanju previd i promasaj.......promesaj i prospi teorija...

egoizam je prusutan kod svakog živog bića ma koliko da je ono staro

kod nekog je utemeljen, kod nekog nema nikakvog osnova za njegovo postojanje

šopenhauer nema sa tim nikakve veze jer ono o čemu on priča nije egoizam nego borba za opstanak

LBarbara

U ovom Sopenhauerovom citatu postoji jedan nedostatak a to je da se recimo dešavalo
i dešava se da ljudi žrtvuju svoje potomstvo,zarad viših ciljeva.Pogledajte samo ratove
npr. vijetnamski rat gde su ljudi žrtvovali sve ne samo potomstvo..zar to ne liči na hrabrost..?

Kliknite za proširenje...

Lici ali veliko je pitanje da li je neki postupak uradjen iz moralne pobude ili iz egoisticnih motiva.
Sopenhauer je rekao da akt volje mora imati cilj ,pokrenut motivom, a taj cilj jeste dobro i zlo ( ili drugacije receno "u skladu sa mojom voljom (dobro) i protiv nje (zlo) )
A na osnovu ovog postulata, lako je odrediti da li neko deluje iz moralnih ili egoistickih ciljeva.

1) Ako je cilj .. moje dobro, onda je akt egoistican.

2) Ako je cilj tudje dobro ( u tom stepenu da moje dobro nestaje) onda je akt moralan.

Znaci da bi akt volje bio moralan, mora zadovoljiti ove uslove:

Od radnje ne sme da se očekuje kakav bilo daleki uspeh za sebe, bilo na ovome ili na drugom svetu,
ili ako se pri tome ima u vidu vlastita čast, ugled među ljudima, visoko poštovanje s bilo čije strane, simpatija posmatrača i tome slično;

ništa manje ni ako tom radnjom namerava da se održi neka maksima od koje se, ukoliko je svi slede, očekuje neka prednost za sebe samoga, makar to bila i maksima pravičnosti, stanja opšteg pomaganja itd;

to isto važi i ako je neko smatrao probitacnim da poslusa zapovest koja dolazi od neke doduse nepoznate, ali ipak očigledno nadmoćnije sile, buduci da na to onda ne moze da pokrene nista drugo do strah od stetnih posledica neposlušnosti, čak i kad se to misli samo uopšteno i neodređeno;

kao i ako neko kroz neku radnju ili propuštanje radnje nastoji da potvrdi svoje vlastito visoko mišljenje o sebi, svojoj vrednosti i dostojanstvu, bilo to jasno ili ne, koje bi inače morao da napusti i da time povredi svoju nadmenost;

i konačno, ako neko, prema volfovskim principima, hoće da tako radi na vlastitom usavršavanju.

Ukratko, neka kao poslednji pokretač (Beweggrund) neke radnje neko postavlja šta god hoće, uvek će se utvrditi da je najposle, na bilo kakvom obilaznom putu, vlastito dobro i zlo istinska pobuda, dakle, da je radnja egoistička, prema tome bez moralne vrednosti.
Sopenhauer iz Dva osnovna problema etike

Kliknite za proširenje...

Iz ovoga vidite zasto je tesko biti moralan, i zasto je pojava tako neceg nesto najredje na ovom svetu.
Recimo taj vojnik u Vijetnamu bio je vodjen, ne dobrom drugoga, vec je verovatno bio nateran. Kada vojska jurisa, u pozadini je postojao citav odred zaduzen da smakne one koji podju unazad. Kao sto je rekao Knjaz Milos:

Onaj ko jurisa moze da pogine, a moze i da ostane, a onaj ko ne jurisa poginuce sigurno od moje ruke.

Kliknite za proširenje...

Danas taj odred zamenjuje vojni preki sud.
Tako da primera moralnih delovanja nesumnjivo ima u ratu , i Sopenhaur je naveo jedan, ali u vecini sluicajeva u pitanju je obican egoisticni strah . nista razlicitiji od straha bilo koje zivotinje.

Egoizam vlada. Sta je u osnovi tog poriva ? Ako stvari pridjemo na jedini ispravan nacin, a to je subjektivni nacin uvida u neposredne cinjenice svesti, videcemo da ono sto je jedino realno jeste sopstvena svest, dok je "spoljnji svet" samo skup opazaja u toj jednoj svesti. Pri tome ako tu istinu neko nema u misli, svakako je ima u osecaju, tako da za svakog ponaosob njegova svest je SVE a objekti oko njega su objekti ... slike formirane u mozgu, koje sustinski ne mogu imati objektivnu egzistenciju odvojenu od subjekta (to pokazuje ucenje o korelativnosti subjekta i objekta).
Iz tog osecaja ,i iz te cinjenice ,i nesvesnog uvida u nju, izvire egoizam... jer neposrednost tvrdi svoje pravo.

Oni koji se pozivaju na religioznost su najgori. Biti "moralan" iz religioznog straha od kazne u paklu ili nagrade u raju, jeste egoizam najgore vrste.. Jer dati milostinju ,ili biti dobar, zato da bi se u raju susreo sa "hiljadu devica" ili sa nekim nagradama, isto je kao uloziti menicu u banci poput nekog racundzije.To je licemerje zasnovano na najtvrdjem egoizmu.

"Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje." Isus iz Jevandjelja po Mateju.

Kliknite za proširenje...

Karonja:

egoizam je prusutan kod svakog živog bića ma koliko da je ono staro
kod nekog je utemeljen, kod nekog nema nikakvog osnova za njegovo postojanje

šopenhauer nema sa tim nikakve veze jer ono o čemu on priča nije egoizam nego borba za opstanak

Kliknite za proširenje...

Borba za sopstveni opstanak. Sta je to drugo do egoizam.
I svako zivo bice vodjeno je njime.

Covek se jedino razlikuje od njih u tome jer je njegov egoizam potpomognut umom ,kada ga nazivamo "koristoljublje".Koristoljubivost jeste egoizam potpomognut razmisljanjem. To je um "upregnut" u sluzbu individulanoj volji. Tako da zivotinje jesu egoisticne, ali nisu koristoljubive... dok su sva ziva bica uzeta u celini ....egoisticna.

zanimljiv stav

odsad kad budem posećivao zoološki vrt i lav slučajno iskoči iz kaveza i krene da me izede jer nisam dobro obrisao ruku od svinjskog filea koga sam spremao za ručak reći ću mu nešto u stilu... mrš bre egoisto jedan životinjski.

koristoljublje nema veze sa egoizmom. egoizam je pozitivistički stav pojedinaca ako je utemeljen na opravdanim osnovama, koristoljublje je u najvećoj meri bolesna anomalija pojedinca koju je stekao vaspitanjem u kući od roditelja slične mentalne konstitucije.

Karonja

odsad kad budem posećivao zoološki vrt i lav slučajno iskoči iz kaveza i krene da me izede jer nisam dobro obrisao ruku od svinjskog filea koga sam spremao za ručak reći ću mu nešto u stilu... mrš bre egoisto jedan životinjski.

Kliknite za proširenje...

Je li ovo (sto bi valjda trebalo da lici na vic) neki argument ?

koristoljublje nema veze sa egoizmom.

Kliknite za proširenje...

Pa da...sama rec kaze" KORISTOLJUBLJE" kakve to veze ima sa egoizmom.

E ovo je vic.

egoizam je pozitivistički stav pojedinaca ako je utemeljen na opravdanim osnovama,.

Kliknite za proširenje...

Da li je onaj ko odredjuje koje su osnove egoizma opravdane, a koje ne, egoista ili nesto drugo ? Ko je uopste taj arbitrar.

oziman:

Karonja


Je li ovo (sto bi valjda trebalo da lici na vic) neki argument ?



Pa da...sama rec kaze" KORISTOLJUBLJE" kakve to veze ima sa egoizmom.

E ovo je vic.



Da li je onaj ko odredjuje koje su osnove egoizma opravdane, a koje ne, egoista ili nesto drugo ? Ko je uopste taj arbitrar.

Kliknite za proširenje...

gde ćeš bolji... ako imaš bolji ti ga napiši

ako sudiš o kovanici reči izvedenoj od anglosaksonske reči onda nemam reči

egoizam je dopušten i nedopušten. dopušten ako je pojedinac esteta, stvaralac, umetnik, naučnik, čovek ili žena koji su svojim radom, delom ili mišlju obesmislili ljudsku glupost i stavili je na negativni pijedestal gde je joj je i mesto. taj noumenon je opravdan ali samodestruktivan jer narušava homogenost njihovog stvaralaštva negativno modulisanim gama zracima. kritički posmatrano samoljublje koje pokazuju prema ostatku populacije koja nije na njihovom ezoterijskom nivou svesti kad tad ode u zasićenje pa je kontraproduktivno ako postane suprotnost onome sto se zove mens agitat molem. ritualizam primitivnog egoizma u formi ja sam najlepši, najbogatiji, sa najviše žena ili muškaraca, najbogatiji, najpoznatiji, ja sam bog..... nije predmet ove priče. čak bi se i šopenhauer sa tim složio.

jel znas oziman zasto su zene lepse od muskaraca i zato vise egoisticne od njih?

aj' da napišem pošto odoh na drink dok se oziman verovatno sunča na adi il' je otišao da posmatra i analizira egoizam kod gladnih lavova...


žene su po mnogima obesmišljenje odsustvom nedostajajućeg penisa... barem tako vecina misli. sustina je u tome da one za razliku od nas muških egoističnih životinja imaju penis inversus latinski receno koji sa yayovodima pravi onaj pocepano dvokraki devils cock tako da je žena sama sa sobom uvek onako snošajno sretna. zbog toga je spolja uvek bledunjava ali iznutra qrvavo crvena jer joj je penis kako bi se reklo mutatis mutandis. zato su lepše od nas jer i najlepši muškarac je ružan u poređenju sa njima, ali su sa bolesnom crtom egoizma jer svršavaju svakim korakom, pokretom, kad pale cigaretu, zabacuju kosu ili prekrštaju noge, popravljaju ruž ili odsutno gledaju u daljinu dok mi moramo da šamaramo našu životinju da nam ne pokaže pravi cilj kada ih lažemo kako su divne i jedinstvene a jedino bi da se spojimo sa tim nečastivim koji nas čeka unutra da nam isiše životne sokove kojima hrani njihovu bolesno egoističnu pohotljivu dušu..

kontemplirao malo o temi i na razmišljanja jednog filozofa koga jako volim i poštujem

Tuzni_patak:

Stvarno ne verujem da se moze diskutovati sa razumevanjem o korelaciji subjekat-stvarnost a da se ovako sagledava ono sto je fizicko postojanje....

To upucuje na nesto drugo, a samim tim iskljucuje ili/i razumevanje korelacije i nemogucnost razumevanja i ove teme....

Krpljenje uz pomoc PRAVILA i IZUZETAKA je vise nego jasan znak bistrom i perceptivnom da je u pitanju previd i promasaj.......promesaj i prospi teorija...

Kliknite za proširenje...

Ja cu se nakanit ovu antimoralnu pobudu razumjeti.

Egoizam, to mu dodje kao neka njeznost misicavih laktova.

Danas na Veliki petak je primjerno podsjetiti da potomci Isusa ne poznaju egoisticki stav u zivotu. Tradicija Hriscanstva je, Agape.
Voli svog bliznjeg kao sebe samoga. Ako sebe ne volis kako ces bliznjeg? Logicno po tome da altruizam mora posjedovati jednu mjeru egoizma jer bez toga ne bi ni on postojao. Da bi se nesto sa bliznjim podijelilo to prvo treba i imati. Smatram da najveca nagrada za nas trud ne smije biti; koliko smo usicarili nego sta smo kroz to postali. Bezobzirno i svjesno slijediti svoje interese na stetu drugih je egomanija i nema veze sa prirodnom borbom za egzistenciju.

Izmedju emocija Nietzsche,-ovog etickog egoizma kojega ama nic ne zanimaju eticki principi i, solidariteta ja biram ovo drugo. Sto cu kad zivim po principu da se komsiji krava oteli.

Izvini ali ti nisi dao uvodni post koji jasno meni pokazuje da se ova tema nema sanse razumeti na ikako drugaciji nacin osim na nesto nakaradno tumaceno i bukvalno nauceno.

Ne razumem se odnosilo na to da je nekvalitetno i bukvalno jedini moguci izlaz kad se previse brzo i previse neizgradjeno i usko udje u analizu preko svojih mogucnosti....(to bi trebalo biti zakljucak za pocetak, a ne za kraj , posle uleta u takve stvari....)

Ne znam zasto si mene citirao.
Ja uopste ne negiram mogucnost razumevanja jedne reci, odnosa ili bilo cega sto ce biti izvuceno iz konteksta koji ce preovladavati na temi , uz pomoc ozimana.
Sam oziman nema veze sa tim, ali ima neko ko u sebi u istom trenutku ima ovakvu postavku ove teme i onakvo tumacenje korelacije subjekta i objekta......Takva osoba sa svojom logikom i pristupom , nedeljivo i zajedno , ce uciniti ovu temu apsurdnom i bukvalnom...
Ja ne verujem da ce se bilo koji deo stavova ozimana sad odjednom pokazati nevaznim....radim sa percepcijama i psihologikom i stoga mi takvi ukazatelji kazuju tokove......

Iznecu listu antimoralnih pobuda:....... Da bi Patku bilo jasnije.

EGOIZAM
Sta coveka i zivotinju pokrece na delovanje ? Nije tesko dati odgovor na to, a on glasi: odrzanje i dobrobit sopstvene egzistencije. Sve sto koristi odrzanju egzistencije pribaviti za sebe, a sve sto steti istoj ukloniti. To je egoizam i on neprikosnoveno vlada. Ako je neko zivo bice negde delovalo, a zelimo znati koji su impulsi volje bili cinioci tog dejstva, videcemo da je u njegovoj osnovi sopstvena dobrobit.
Jedini izuzetak od ovoga jeste teznja za produzenjem vrste, koja lako nadvladava egoizam usmeren ka individui. Ali to je daleko od onog osecanja sazaljenja koje je u osnovi morala, a zasnovano je na metafizickom transcendentnom jedinstvu (ucenje koga je izveo Sopenhauer). Volja za produzenjem vrste je ustvari egoizam na visem stepenu. Egoizam koji je prenet sa individue ... na ideju vrste, pri cemu je vrsta ona koja preuzima ciljeve samoodrzanja i dobiti. Zivo bice koje se brine za svoje potomstvo usmereno je na odrzavanje egzistencije iskljucivo njega. Sta je to nego egoisticki impuls usmeren na dobrobit ,vise ne svoje individue, vec SVOG potomstva . Ovo "SVOG" sustinski odvaja volju za produzenjem vrste od altruizma zasnovanog na metafizickom jedinstvu.

Egoizam je kolosalan: on nadvisuje svet. Jer kada bi svakome ponaosob bilo dato da bira izmeðu vlastitog uništenja i uništenja ostalog sveta, ne moram ni da kažem na šta bi to izašlo kod vecine. Sopenhauer

Kliknite za proširenje...

Sta je u osnovi tog poriva ? Ako stvari pridjemo na jedini ispravan nacin a to je subjektivan nacin uvida u neposredne cinjenice svesti, videcemo da ono sto je jedino realno jeste sopstvena svest, dok je "spoljnji svet" samo skup opazaja u toj jednoj svesti. Pri tome ,ako ne u misli svako ima u osecaju tu istinu, tako da za svakog ponaosob njegova svest je SVE, a objekti oko njega su objekti ... slike formirane u mozgu koje sustinski ne mogu imati takvu objektivnu egzistenciju odvojenu od subjekta (to pokazuje ucenje o korelativnosti subjekta i objekta - videti prvi unos na mom blogu). Iz te cinjenice i nesvesnog uvida u nju izvire egoizam jer neposrednost tvrdi svoje pravo.
Egoizam je zapravo nesvesna intuicija o korelativnosti subjekta i objekta uz osecaj da je individualna volja subjekt. Transcendentna volja , u svojoj celini, egoisti ostaje strana.

ZLOBA
Ovo je pored egoizma druga antimoralna pobuda. Ona se javlja u susretu sa drugim individuama ali ono sto je razlikuje od egoizma jeste CILJ. Cilj egoizma jeste sopstveno dobro. Tudja nesreca nije u interesu egoizma i on je ravnodudan prema njoj. Patnja i bol ,koji se javljaju kod drugih, kao posledica egoisticnih radnji jesu samo akcidentalni (slucajni).
Kod zlobe cilj je upravo tudja nesreca i ona je ono sto se zeli i sto pribavlja "korist".
Iz ZLOBE radjaju se dve pobude:
zavist i zluradost

ZAVIST
Zavist je zlonamernost pobudjena tudjom srecom, imovinom ili zaslugama. Individua obuzeta zaviscu zeli da "spusti" objekat te zavisti na svoj nivo, kada vec ne moze da ga dosegne.
To je najslabiji oblik zlobe.

ZLURADOST
Zluradost je vec mnogo ozbiljnija.
Onaj ko se raduje tudjoj nesreci ne zeli samo da "spusti" objekat zluradosti na svoj nivo, vec da ga gurne ispod tog nivoa.On zeli da uziva u tudjem bolu i nesreci koje je sam postedjen. I ta tudja bol i nesreca jesu ciljevi sami po sebi.

Tako je u teoriji a u praksi zavist postaje: PAKOST
A zluradost postaje OKRUTNOST

Lista antimoralnih pobuda

Zastrasujuca smotra antimoralnih potencijala koja podeseca na onu smotru knezeva tame u Miltonovom Pandemonijumu.
citat "Sopenhauer"

Kliknite za proširenje...

Pandemonium

Šta bi bila mržnja?

Borac za prava zivotinja:

Šta bi bila mržnja?

Kliknite za proširenje...

Mraznji je cilj ,koji pribavlja "korist", tudja patnja i bol. Kao takva, ona spada pod ZLOBU kao antimoralna pobuda.

Egoizam je u neku ruku prirodan. On je u samoj osnovi zivota uopste. Gge je zivota , tu je i egoizma
Zloba je sa druge strane nesto nakaradno. Zato je Sopenhuaer rekao:
" Egoizam je zivotinjski
Zloba je djavolska."

Hvala, oziman.

Vrlo zanimljiva tema.

Borac za prava zivotinja:

Šta bi bila mržnja?

Kliknite za proširenje...

citiram birsa

mržnja je osećanje primereno prilici nečije tuđe nadmoćnosti

jao, ima i anketa.. ( :
@monte.. ae onda kad prođe vaskrs..al nemoj agape sa šopenhauerom u isti koš, nemoguće je, to je kjerkegorovo polje.... ( : ne znam kakvo je tvoje mišljenje o navodima ovde pomenutim o ljudskoj prirodi koja je imenentna transcedentalnom, a ne čoveku.... egoizam je pokretač akcije, ne znam koliko je i samog rasuđivanja jer može da se otrgne i postane čovekov uništitelj. e to zavisi od kreposti, šo bi reko aristotel, samog čoveka...da se ljudi međusobno mrze instiktnivno, da je priroda zla, je rekao i paskal, kao i ovu tezu o koristoljublju- nema ljubavi, samo sujete
pobuda može da bude, valjda, amoralna, a ne antimoralna. e, zanimljivo je o potomstvu. ako uzmem da je pobuda strast, onda je samo potomstvo tu nebitno, u životu i prirodi ljudskoj je pristuno žrtvovanje potomaka još od isaka pa do staljina. ljudima vladaju strasti, a ne ljubav.
kod kakvih to priroda postoji altruizam. kod duševno zdravih koji se hrane vrlinama, a ne patnjama.....

@moonja
Kao sudija porotnik u jednom krivicnom vijecu zemaljskog suda uvijek trazim saznati objektivnu sliku nekog ljudskog akta i njegove istinite motive. Ne samo po sluzbenoj duznosti nego i iz ugla hobi filosofa. Naravno da se negativni egoizam kao najizrazenija pokretacka snaga cina tu najcesce pojavljuje pa je i motiv lako otkriti.

Ko cita Arthur Schopenhauer,-a (AS) zasigurno ostri kriticni pogled za ljudsko ponasanje ako se upotreba pojma transcendentan i transcendentalan ne pobrka.

AS, misantrop i negativista koji je kontra Hegel,-u i Leibniz,-u uporno tvrdio da napredak covjecanastva ne vodu ka njegovom dobru, da ne vlada razum nego “slijepa volja” kao posebna ljudska karakteristika, da je svijet mjesto dje se divljaci medjusobno zderu a pitomi jedno drugog lazu i varaju, bi se moglo i dati za pravo kad se danas pogleda kretanje covjecansva; upotrijebljena atomska bomba, vodi se rat za ratom, “milosrdno” se bombarduje, masovna odpustanja radi optimiranja profita.., a sve iz motiva “slijepe volje” neke politike koja odlucuje o zivotu, demagogija cvjeta na tehnoloskoj usavrsenosti,... nije to volja za odrzavanje neke “vrste”, ako se taj pojam nacionalno/bioloski misli, nego racionalno sirenje centara moci od straha da ce moc protivnika/konkurenta ugroziti njegov opstanak, negativno uticati na njegovo bice... to je srz.

Ipak vjerujem da pozitivni ili kooperativni egoizam jos ima prevagu. Posledice takvog egoizma su korist za svako drustvo i ne stete pojednicu. Adam Smith je u nacionalnoj ekonomiji to legitimisao kao racionalni egoizam ili kao “altruisiticka individualnost” od koje svi participiraju.

p.s.
Jes da agape nije aoscijacija na AS jer to on licno nikad nije ni osjetio al je on ipak prvi mislilac koji je volju kao nagon za opstanak covjeka i borbu za njegovu egzistenciju priorizovao u odnosu na spoznaju i time cak postao predhodnik egzistencijalizma i psihologije.

.................................................................................................................

Kolega @Tuzni patak
Uvijek naucim nesto iz tvojih postova i konstantno im prilazim radoznalo. Dozvoli da citiram AS: „Za uspjesan tekst upotrijebi obicne rijeci i saopsti pri tom neobicne misli.“ Ja sam malo naokolo izrazio skoro istomisljenost s tvojim postom o temi jer ona sadrzi u sebi logicki antinom i pri tom sam zanemario ovaj aforizam.

No bez obzira na to o interpretaciji pomenute korelacije subjekta i objekta ce se i u dalekoj buducnosti disputirati jer je misljenje kao i intelekt uopste „accidens volje“ a volja je „praizvor i vladar“ intelekta. Po AS je jedina kategorija bez koje se ne moze ici dalje; kauzalitet. Ne mogi se vise sjetiti ko ono rece da bi zivot dao za jedan kauzalitet.

monte, šopenhauer se nije bavio društvom, već je bio zaokupljen samoproklamovanom sopstvenom "genijalnošću". za psihologiju je bitan kao utemeljtelj sinhroniciteta, koje nije tako nazivao, to je jungova teorija. takođe, govorio je determinantama ličnosti, ne znajući sam kako bi definisao, o osećanjima i nagonima ne znajući ni to da imenuje, sve to je imanentno čoveku, a ne "transcedentalnoj" nepostojećoj, besmislenoj šopenhauerovoj volji.. osećanja , nagoni i motivi ne mogu da budu transcedentalni!! ...budući da je bio jasan, ali ne baš i stilista, a mizantrop po prirodi stvari ili "sam po sebi" nije imao čak ni romantičarski zanos, već otvorenu, ogoljenu isreknost, jako pogodnu za psihološko razmatranje zajedno sa svojim teorijama o ličnostima..pa se frojd silno zabavljao čitajući tako obiman materijal....zanimljivo je da je potkaj života postao optimističan, kad je uspeo da zaradi neke pare, naravno, ne perom i predavanjima..nego trgovinom zahvaljujući očevom nasledstvu (mrzeći majku što je dobila deo zaostavštine), no, tad je naprasno postao "vedar", al tad je već bilo kasno... i, naravno - srećan vaskrs.. ( :

Meni je blizi Nice.Covek je na visem nivou sto vise vlada sa sobom.Zivotinja postupa po instiktu,acovek po izboru!

Ne snalazim se najbolje u it tehnici,ali znam st6a mislim

Ma Sokrat je davno rekao:Spoznaj samog sebe,to je za mene glavni smisao zivota!Duhovni rast je smisao zivota,a kroz koju cu ja to pljanu proci je nebitno

Nije bitno sta je rekao ovaj i8li onaj,vec gde4 sam ja!

moonja, s malim zakasnjenjem. Imam svega dovoljno a vremena ne.

Schopenhauer je bas takav bio i zivio. Procitao sam skoro sve o njemu i ostaje u sjecanju najvise kao prvi filozof koji je zastupao ubjedjenje da svijet pociva na iracionalnom principu. Njegova finansijska nezavisnost, samoubistvo depresivnog oca i nedostatak ljubavi su mu zigosale i karakter. Smatrao se za svakog prepamentan. “9 x klug “, rekli bi njemci. Cak je na stepenistu u njegovoj zgradi u Berlinu jednu zenu traktirao tjelesno pa joj je po sudskoj odluci posle morao dozivotno placati odstetu. Nevjerovatno kako je jedan fiolozof koji tecno govori nekoliko jezika blatio tu zenu. U tom sudskom procesu je live demonstrirao “slijepu volju”. Njegov karakter se najbolje odslikava u pismima sa njegovom majkom u kojima je naziva cak u kurvom.

Ako se ikako mozes dokopati te korespondencije koja je u jednoj knjizi objavljena obavezno procitati. Odusevit ce se visokim nivoom razmjene misljenja, svadje i vrijedjanja toga doba. Fantasticno kojim vrhunskim knjizevnim stilom mu je majka Johanna (inace pisac) saopstavala sta misli o njegovom krivom nasadjenoscu. Cini se, Goethe je pisao.

oziman:

Sta coveka i zivotinju pokrece na delovanje ? Nije tesko dati odgovor na to, a on glasi:
odrzanje i dobrobit sopstvene egzistencije. Sve sto koristi odrzanju egzistencije pribaviti za
sebe, a sve sto steti istoj ukloniti.

Kliknite za proširenje...

Ovo bi bilo idealno kada bi individua stvarno znala sta je za nju dobrobit a sta joj
stvarno steti. Ja, npr. to jos nisam naucio da razlikujem. Neki gubici su mi se
kasnije pokazali kao dobici i obratno. Neke muke, koje ja nisam izabrao, nego
su mi se jednostavno desile, pokazale su mi se kasnije kao dobitak a kada bi se
vratio u proslost ja bih cak i sa ovim iskustvom te muke opet hteo da zaobidjem, pa
mi dodje nekako milo sto nije sve po mojoj volji i po mojoj pameti!

Koji je kriterijum dobrobiti? Razni ljudi odgovorice na ovo pitanje razlicito. Zivotinje,
cim dodju na svet vec imaju bogato iskustvo o okolini. Ono sto mirise (prija) to je
za jelo a ono sto ne prija - nije. Medjutim, ljudsko iskustvo je sasvim drugacije.

Iskustvo jednog monaha sa Hilandara: NASE JE SAMO ONO STO DAMO
Mene to ne iznenadjuje, jer monasi vise od ostalih potiskuju EGO pa samim tim
i EGOizam....

Karonja:

zanimljiv stav

odsad kad budem posećivao zoološki vrt i lav slučajno iskoči iz kaveza i krene da me izede jer nisam dobro obrisao ruku od svinjskog filea koga sam spremao za ručak reći ću mu nešto u stilu... mrš bre egoisto jedan životinjski.

koristoljublje nema veze sa egoizmom. egoizam je pozitivistički stav pojedinaca ako je utemeljen na opravdanim osnovama, koristoljublje je u najvećoj meri bolesna anomalija pojedinca koju je stekao vaspitanjem u kući od roditelja slične mentalne konstitucije.

Kliknite za proširenje...

: D

ps. mislim da nas pokreće
e-mocija (motion is my lotion )