gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Ukupan poreski dug, fizičkih i pravnih lica, na kraju prošle godine, prema nezvaničnim podacima, dostigao je milijardu evra. Dobar deo ovog potraživanja gomilao se godinama, a država se na to nije puno obazirala. Na radost poreskih dužnika koji su mirno nastavljali da otvaraju firme, voze skupe automobile ili izdaju lokale.
U Poreskoj upravi kažu da ne mogu da kažu koliki je ukupan poreski dug, ali navode da se polovina ne može naplatiti jer je reč o preduzećima koja su u stečaju, postupku privatizacije, reorganizaciji ili likvidaciji. To su manje-više propale firme, a zakon im ne dozvoljava da od njih prinudno naplate poreze. Nismo dobili komentar šta je s ostalim potraživanjima.
– Firma u obliku društva s ograničenom odgovornošću može da se registruje sa nekoliko stotina evra, a da napravi dugovanja od nekoliko stotina miliona dinara. U svakom trenutku vlasnik je siguran jer takvo preduzeće garantuje za obaveze samo do iznosa kapitala kojim je osnovano. Kada radnici ili država odluče da je tuže ili pokrenu prinudnu naplatu, mogu da se slikaju jer je to prazna ljuštura, bez imovine i para – kaže jedan od privatnih preduzetnika.
Aktiviranje prinudne naplate dok se dugovi nisu nagomilali – jedno je od rešenja. Da prinudna naplata kasni i da je neefikasna, pokazuju podaci iz prošle godine. Na ovaj način, što podrazumeva blokiranje računa, fizičku zaplenu novca iz kasa preduzeća, uzimanje novca od dužnika ili plenidbu imovine, prošle godine naplaćeno je oko 19 milijardi dinara. U odnosu na procenu ukupnog duga, to je samo četvrtina.
Država ne želi da koristi prinudnu naplatu jer se, kako navode nadležni, tako uništava firma, i manje su šanse da se uzme neki novac. Ovu bolećivost države spretni biznismeni obilato koriste. Kada dugovanja postanu velika, osnivaju novo preduzeće i rade sve ispočetka. Pojedini dužnici imaju desetak takvih preduzeća. Javna je tajna da je reč o istom vlasniku, ali država zatvara oči. Umesto da im zabrani da se bave bilo kakvim biznisom.
– Najgore je što su računi pojedinih preduzeća blokirani više godina, čak i duže od desetak, a njihovi vlasnici ne trpe nikakve posledice. Iako imaju dosta imovine – od kuća, preko lokala do luksuznih automobila. Potrebno je promeniti zakone da bi ovo bilo sprečeno ali i dati odrešene ruke Poreskoj upravi da radi svoj posao. Dok stranka koja dobije Ministarstvo finansija vlada i Poreskom upravom, neće biti sreće – dodaje naš sagovornik.
Umesto ažurnije akcije Poreske uprave, krajem prošle godine odlučeno je da se dužnicima koji su je više puta prevarili pruži još jedna šansa. Država je rešila da poreskim dužnicima oprosti kamate u iznosu od 15 milijardi dinara, ili 183 miliona evra, pod uslovom da plate u celosti osnovni dug nastao do 31. decembra 2007. godine i obaveze od 1. januara prošle godine do dana podnošenja zahteva. Akcija traje do 31. jula. Slična ponuda postoji i za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje.
Stručnjaci su tada kritikovali ovu odluku rečima da se iz dosadašnjeg iskustva pokazalo da bilo kakvo popuštanje u naplati poreza utiče na povećanje fiskalne nediscipline. Neplatiše su i pre toga imale mogućnost da poreski dug plate na rate. Pokazalo se da su u pravu jer se mali broj dužnika prijavio za ovu mogućnost.
Ko radi mora da plati
I Đerđ Pap, poreski stručnjak, kao primer onemogućavanja poreza navodi firme koje posluju kao DOO. „U ovim slučajevima država nema odakle da naplati potraživanja i tu se mora tražiti neko zakonsko rešenje. Mislim da se Poreska uprava trudi da obavi svoj posao valjano, ali u nekim situacijama je nemoćna“, naglašava Pap.
Ekonomista Nikola Tasić kaže da porez mora biti efikasnije naplaćivan jer je to jedan od osnova pravnog poretka. „Država bi morala da bude rigoroznija prema vlasnicima preduzeća koji duguju na ime poreza. Ako mogu da posluju, onda mogu i da plaćaju poreze“, dodaje Tasić.
Utajili 13 milijardi
U prošloj godini utajeno je oko 13 milijardi dinara poreza. U Poreskoj upravi ističu da je cifra verovatno mnogo veća jer dobar deo nelegalnih radnji prilikom plaćanja državnih nameta ostaje neotkriven.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=87844
Tako je to,političarima je najlakše da kradu one koji imaju 100e platu.Znaju da se jadnici ne bune i može da im se otme sve.
U Poreskoj upravi kažu da ne mogu da kažu koliki je ukupan poreski dug, ali navode da se polovina ne može naplatiti jer je reč o preduzećima koja su u stečaju, postupku privatizacije, reorganizaciji ili likvidaciji. To su manje-više propale firme, a zakon im ne dozvoljava da od njih prinudno naplate poreze. Nismo dobili komentar šta je s ostalim potraživanjima.
– Firma u obliku društva s ograničenom odgovornošću može da se registruje sa nekoliko stotina evra, a da napravi dugovanja od nekoliko stotina miliona dinara. U svakom trenutku vlasnik je siguran jer takvo preduzeće garantuje za obaveze samo do iznosa kapitala kojim je osnovano. Kada radnici ili država odluče da je tuže ili pokrenu prinudnu naplatu, mogu da se slikaju jer je to prazna ljuštura, bez imovine i para – kaže jedan od privatnih preduzetnika.
Aktiviranje prinudne naplate dok se dugovi nisu nagomilali – jedno je od rešenja. Da prinudna naplata kasni i da je neefikasna, pokazuju podaci iz prošle godine. Na ovaj način, što podrazumeva blokiranje računa, fizičku zaplenu novca iz kasa preduzeća, uzimanje novca od dužnika ili plenidbu imovine, prošle godine naplaćeno je oko 19 milijardi dinara. U odnosu na procenu ukupnog duga, to je samo četvrtina.
Država ne želi da koristi prinudnu naplatu jer se, kako navode nadležni, tako uništava firma, i manje su šanse da se uzme neki novac. Ovu bolećivost države spretni biznismeni obilato koriste. Kada dugovanja postanu velika, osnivaju novo preduzeće i rade sve ispočetka. Pojedini dužnici imaju desetak takvih preduzeća. Javna je tajna da je reč o istom vlasniku, ali država zatvara oči. Umesto da im zabrani da se bave bilo kakvim biznisom.
– Najgore je što su računi pojedinih preduzeća blokirani više godina, čak i duže od desetak, a njihovi vlasnici ne trpe nikakve posledice. Iako imaju dosta imovine – od kuća, preko lokala do luksuznih automobila. Potrebno je promeniti zakone da bi ovo bilo sprečeno ali i dati odrešene ruke Poreskoj upravi da radi svoj posao. Dok stranka koja dobije Ministarstvo finansija vlada i Poreskom upravom, neće biti sreće – dodaje naš sagovornik.
Umesto ažurnije akcije Poreske uprave, krajem prošle godine odlučeno je da se dužnicima koji su je više puta prevarili pruži još jedna šansa. Država je rešila da poreskim dužnicima oprosti kamate u iznosu od 15 milijardi dinara, ili 183 miliona evra, pod uslovom da plate u celosti osnovni dug nastao do 31. decembra 2007. godine i obaveze od 1. januara prošle godine do dana podnošenja zahteva. Akcija traje do 31. jula. Slična ponuda postoji i za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje.
Stručnjaci su tada kritikovali ovu odluku rečima da se iz dosadašnjeg iskustva pokazalo da bilo kakvo popuštanje u naplati poreza utiče na povećanje fiskalne nediscipline. Neplatiše su i pre toga imale mogućnost da poreski dug plate na rate. Pokazalo se da su u pravu jer se mali broj dužnika prijavio za ovu mogućnost.
Ko radi mora da plati
I Đerđ Pap, poreski stručnjak, kao primer onemogućavanja poreza navodi firme koje posluju kao DOO. „U ovim slučajevima država nema odakle da naplati potraživanja i tu se mora tražiti neko zakonsko rešenje. Mislim da se Poreska uprava trudi da obavi svoj posao valjano, ali u nekim situacijama je nemoćna“, naglašava Pap.
Ekonomista Nikola Tasić kaže da porez mora biti efikasnije naplaćivan jer je to jedan od osnova pravnog poretka. „Država bi morala da bude rigoroznija prema vlasnicima preduzeća koji duguju na ime poreza. Ako mogu da posluju, onda mogu i da plaćaju poreze“, dodaje Tasić.
Utajili 13 milijardi
U prošloj godini utajeno je oko 13 milijardi dinara poreza. U Poreskoj upravi ističu da je cifra verovatno mnogo veća jer dobar deo nelegalnih radnji prilikom plaćanja državnih nameta ostaje neotkriven.
http://www.blic.rs/temadana.php?id=87844
Tako je to,političarima je najlakše da kradu one koji imaju 100e platu.Znaju da se jadnici ne bune i može da im se otme sve.
