Odnos Hrista i svetog Petra?

Veoma kontradiktoran.

1. "Ti si Petar, stijena - i na toj stijeni sagradicu svoju crkvu" (u ovoj knjizi sto imam, mozda je drugdje prvod drugojaciji)

Znamo da je Petar bio naj... nepouzdaniji od svih apostola, (sem, naravno, Jude) i da je bio "najvise covek" a najmanje svetac... ali i najmanje zivotinja - odnosno najmanje automat. Petar je primenjivao metode... mac itd.. Jednom rijecju: sto je sv. Petar u bibliji, to je Vuk Mandusic u Gorskom Vijencu. Interesantna je paralela pri kojoj je i u gorskom vijencu Vuk "nosilac novog", kao sto je u novom zavjetu Petar "nosilac (buduce) crkve". Vuk je isto tako (od svih opisanih) najvise "covjek". Zapravo, u Gorskom Vijencu Vuk (Petar) pokusava da "uskrsne" pusku, da je popravi... "Mrtvu glavu ne dize iz groba, nit prekova bistra dzeferdara" - u prevodu - "Niko ne moze mrtvome podici glavu iz groba, nit prekovati bistra dzeferdara".

Znamo da je Petar "izdao 3 puta" Hrista... znamo da je primenjivao "metode" i da je bio "seljak" da tako kazem, a da se ne shvati kao uvreda, nego kao kompliment. Isto tako znamo za njegovu cuvenu sklonost predrasudama... za nacin na koji se familijarnije nego ostali obraca Hristu.

Znamo da na kraju ispada kako on prosudjuje ko ce ici u Raj a ko u Pakao, tj. ima neku vaznu ulogu na vratima.

I znamo da je Isus rekao da je ipak Jovan Krstitelj najsavrsnije nesto od ljudi? Zasto onda tako "topliji" odnos prema Petru, i veci "polozaji"? Zasto Jovan ne prosudjuje ko ce ici u raj a ko u pakao, zasto on nije stijena?

ГОСПОД је волео једнако СВЕ АПОСТОЛЕ.....и промишљу Господњом, Апостоли су имали различите улоге...због свога карактера....
Апостол Петар..је био прост човек, али јаког карактера и вере...а одрицање...је само дошло као смирење самом Апостолу Петру...али и као праслика...шта ће доћи..пошто се данас латини позивају на безгрешност папе..наводно наследника Апостола Петра....а знамо сами да Апосто Петар није био без греха....тако да је промишљу Божијом оборена и та латинска заблуда...
А ево мали из Јеванђеља...надам се да сам ти бар зеру помогао..ипак нисам теолог..а ово је питање за неког школованог Православног Богослова!

Јеванђеља

Са својим братом Андрејом био је најпре ученик Св. Јована Крститеља (Јн 1,40-42). Андреј га је привео Христу рекавши: "Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос." (Јн 1,41) Петар је присуствовао првом Христовом чуду у Кани Галилејској (Јн 2,2-11), а од чудесног риболова (Лк 5,1-11) сасвим прилази Христу (Мт 14,28-31), као један од три његова најближа ученика (Мк 5,37-42; 9,2; 14,33). Спадао је у групу тројице Апостола који су били стално са Христом и учесник је свих догађаја његовог земаљског живота. Са Јаковом и Јованом присуствује васкрсавању Јаирове кћери (Мк 5,37; Лк 8,51), Преображењу Христовом (Мт 17,1-13; Мк 9,1-9; Лк 9,28-36) и Молитви у Гетсиманији (Мт 26,36-46; Мк 14,32-42; Лк 22,39-46).

Христос за себе и њега плаћа храмовни порез (Мт 17,24-27). Он у име свих Апостола исповеда Божанство Христово, и Христос обећава да ћe на таквој вери основати Цркву своју (Мт 16,15-21; Мк 8,29; Лк 9,20). У својој великој ревности за Христа, Петар одбија да му Христос пере ноге (Јн 13,6-9). Он обећава Христу да га се неће никад одрећи, макар се сви Апостоли одрекли (Мт 26,33-34; Мк 14,17; Лк 22,50). Зато се Христос моли Богу да Петрова вера не престане и да се обрати поново Христу и обрати браћу (Лк 22,31-32). Петар одсеца ухо првосвештениковом слуги Малху (Јн 18,10-11). Међутим, после Христовог хватања, Петар га се три пута одриче (Мт 26,75; Лк 22,62). После Христовог Васкрсења, Петру се јавља Христос (Лк 24,34), да би му повратио веру. На Тиверијадском језеру (мору), Христос се јавља Петру и другим ученицима, и ту га три пута позива у апостолску службу, и прориче му мученичку смрт (Јн 21).

Дела апостолска

Из Дела апостолских видимо рад Апостола Петра после Христовог Васкрсења. Он са осталим Апостолима бира уместо Јуде Искариотског новог Апостола Матију (Дап 1,15-26); држи познати мисионарски говор приликом силаска Светога Духа на Апостоле (2,14-42); исцељује с Јованом хромог од рођења (3,1-26); говори пред Синедрионом ο Христу (4,1-20); кажњава Ананију и његову супругу Сапфиру (5,1-11); затварају га и он поново смело говори у Синедриону и пуштају га на слободу, на предлог Гамалила (5,17-42); Апостоли шаљу Петра и Јована у Самарију да утврде браћу у вери (8,14-15).

Изобличава Симона због покушаја куповине духовних дарова (8,18-24); у Кесарији прима првог незнабошца у Цркву, капетана Корнилија (10,1-40), због чега мора да поднесе извештај осталим Апостолима (11,1-19). Петра бацају у тамницу, одакле га Анђео избавља и он одлази "на друго место" (12,3-17). На Апостолском сабору, Петар је члан и предлаже да се и многобошци могу примити у Цркву без обрезања (15,7-11).

А ево још нешта шта нађо!

Тропар, глас 4.

Апостола Првопрестолници, и ВасељенеУчитељи,
Владику свих молите: да дарује мир Васељени,
и душама нашим велику милост.


Петровдан
Свети апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, изграда Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ јеблагозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42).
Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти си Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16).
Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем.
После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе уЈерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији.
Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници.
Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин.
Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт.
Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако,пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов.
И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

hvala. zanimljivo.