Cena :)

Lúnasa

Lúnasa

Buduća legenda
Poruka
41.966
Hmm.. podstaknuta razgovorom sa izvesnim forumašem i njegovom nesebičnom podrškom :P, kao i skorijim temama pomislih da vas priupitam par pitanja...
Šta mislite koja je cena zajedničkog života?
Ili cena zasnivanja porodice?
Mislim koliko će vas (ili vas već) koštati?
Koji deo sebe mislite da ćete izgubiti ili šta mislite da ćete dobiti?
Meni sve neke tako grozne misli u glavi, i jedino što želim jeste da odem negde i otputujem da bih upoznala sebe i onda eventualno shvatila šta sam, ko sam, šta dobijam i šta možda mogu izgubiti...
 
felix the cat:
Šta mislite koja je cena zajedničkog života?
Ili cena zasnivanja porodice?

Koji deo sebe mislite da ćete izgubiti ili šta mislite da ćete dobiti?
Kliknite za proširenje...

Seksualna sloboda, finansije, ciljevi u životu...i tako dalje...trenutno mi je samo to palo na pamet...

...ali onaj ko na to nije spreman, ne treba ni da se upušta u zejednički život...
 
Evo, ja se trenutno osećam potpuno konfuzno, na momente razmišljam potpuno sebično, jer mislim da bi me deca i muž samo sputali u življenju ne znam ni ja kakvog života, a i ovako i nije neki..
A onda opet ponekad u deci vidim jedini smisao postojanja na ovoj planeti.
I lepo ne znam šta da mislim o svemu tome..
:neutral:
 
  • Podržavam
Reactions: Zak
O tome sam dosta puta razmisljao i zato sam sam sebi zacrtao da necu stvarati porodicu pre 25-e godine,ima jos dosta stvari koje bih uradio pre nego sto prvo dete zakmechi :D
Prvo voleo bih da proputujem svetom,a to se ne moze sa detetom,takodje finansijski moze biti naporno,budes vezan za posao,moras da mislis na krov nad glavom.Zivot nije vise zabava nego postaje borba za opstanak(ne mislim u losem smislu).
 
felix the cat:
Evo, ja se trenutno osećam potpuno konfuzno, na momente razmišljam potpuno sebično, jer mislim da bi me deca i muž samo sputali u življenju ne znam ni ja kakvog života, a i ovako i nije neki..
A onda opet ponekad u deci vidim jedini smisao postojanja na ovoj planeti.
I lepo ne znam šta da mislim o svemu tome..
:neutral:
Kliknite za proširenje...

onda lepo ne razmišljaš o tome, jer očigledno još nisi spremna na izazove i iskušenja što ih nosi porodica...
 
Pa ljudi obično počinju život zajedno da bi nešto dobili, retko da bi izgubili.

Ako je to iskreno,cena te ne zanima...

Strah je možda u pitanju?
 
Uopshte ne mora da bude tako, sve zavisi sa kim se odluchish na zajednichki zhivot, velike su shanse da bude mnogo bolje nego u tvojim najludjim snovima, pod uslovom da je osoba samostalna, zrela i neiskopleksirana.
 
Uvek me nerviralo to kao gubljenje slobode i davanje pertneru deo sebe..svoje intime..umesto da budu srecni sto ih neko oce tako nezrele oni se tripuju kako bi ih neko menjao..a cena..pa gajba i osmogodisnja skolarina..sa sve krpicama..i hranom..ne mora bas svaka exkurzija
 
felix the cat:
Hmm.. podstaknuta razgovorom sa izvesnim forumašem i njegovom nesebičnom podrškom :P, kao i skorijim temama pomislih da vas priupitam par pitanja...
Šta mislite koja je cena zajedničkog života?
Ili cena zasnivanja porodice?
Mislim koliko će vas (ili vas već) koštati?
Koji deo sebe mislite da ćete izgubiti ili šta mislite da ćete dobiti?
Meni sve neke tako grozne misli u glavi, i jedino što želim jeste da odem negde i otputujem da bih upoznala sebe i onda eventualno shvatila šta sam, ko sam, šta dobijam i šta možda mogu izgubiti...
Kliknite za proširenje...

:P aaaaa, nemam volje da pisem predug post, a mogao bih.

Sve te nesigurnosti i to ocekivanje da cemo nesto grandiozno izgubiti zajednickim zivotom sa momkom/devojkom su odrazi nasih nesigurnosti i nedovrsenosti. Ali istovremeno i normalno razmisljanje i nova faza u zivotu pa se bojimo kako cemo se snaci i da li cemo to i dalje biti oni stari mi.

Zajednicki zivot ima svoju cenu i naravno, ta cena se placa dobrovoljno a ogleda se u jednoj vrsti zajednistva u kome vise nema ja pa ja, nego mi. I u kome se mora biti tolerantniji i odustati od svega onoga sto ti nije sustinski vazno.
Tesko je to prihvatiti ponekad, ali ako zajednicki zivot ide dobro, ako se slazete, ako se uklapate, ako to ide bez velike frikcije, videcete, platicete tu cenu i pevacete :)

A naravno, treba proceniti kakva je osoba sa kojom bi da delite zivot, kako se ponasa prema prijateljima, roditeljima, kolegama, svima ostalima....ne samo prema nama. Sta vredi sto je neko prema nama dobar i divan, ako je prema svima ostalima gad.
Kako reaguje na pritisak, na obaveze, na odgovornosti? Sve se to moze videti bar dobrim delom, i pre zajednickog zivota.

Covek se tranformise kroz nova iskustva, a posebno kroz zajednicki zivot, naravno, ukoliko je on lep i skladan.Nijedan deo sebe necete izgubiti, izuzev mozda onaj sitni, egoisticni, onaj koji bi sve sad i sve odmah i sve sebi i samo sebi i prvo sebi....i onaj deo koji sami dozvolite da izgubite.
A cenu svojih losih procena placamo sami, ali zivot odraslih je zivot u kome se odgovornost prihvata i u kome nije uvek onaj drugi kriv za sve.

:hahaha: decoooo...ooooo.oooooo....al vas smori chicha lyon....
 
felix the cat:
Hmm.. podstaknuta razgovorom sa izvesnim forumašem i njegovom nesebičnom podrškom :P, kao i skorijim temama pomislih da vas priupitam par pitanja...
Šta mislite koja je cena zajedničkog života?
Ili cena zasnivanja porodice?
Mislim koliko će vas (ili vas već) koštati?
Koji deo sebe mislite da ćete izgubiti ili šta mislite da ćete dobiti?
Meni sve neke tako grozne misli u glavi, i jedino što želim jeste da odem negde i otputujem da bih upoznala sebe i onda eventualno shvatila šta sam, ko sam, šta dobijam i šta možda mogu izgubiti...
Kliknite za proširenje...

Prvo ne bi stupao u zajednicki zivot ako mislim da cu nesto izgubiti...
Drugo s voljenom osobom bi stupio u zajednicki zivot i odrekao se dosta toga..jer na kraju krajeva s njom cu da dijelim koru hljeba a kako dobro i zlo...
Tako da smatram da stupanjem u zajednicki zivot s voljenom osobom,ne moze se nista izgubiti vec dobiti,jer na na kraju dana sta ti je potrebno osim lijepe zajednicke vecere,gledanja dobrog filma i topli zagrljaj od drage...:)
 
lyon69:
:P aaaaa, nemam volje da pisem predug post, a mogao bih.

Sve te nesigurnosti i to ocekivanje da cemo nesto grandiozno izgubiti zajednickim zivotom sa momkom/devojkom su odrazi nasih nesigurnosti i nedovrsenosti. Ali istovremeno i normalno razmisljanje i nova faza u zivotu pa se bojimo kako cemo se snaci i da li cemo to i dalje biti oni stari mi.

Zajednicki zivot ima svoju cenu i naravno, ta cena se placa dobrovoljno a ogleda se u jednoj vrsti zajednistva u kome vise nema ja pa ja, nego mi. I u kome se mora biti tolerantniji i odustati od svega onoga sto ti nije sustinski vazno.
Tesko je to prihvatiti ponekad, ali ako zajednicki zivot ide dobro, ako se slazete, ako se uklapate, ako to ide bez velike frikcije, videcete, platicete tu cenu i pevacete :)

A naravno, treba proceniti kakva je osoba sa kojom bi da delite zivot, kako se ponasa prema prijateljima, roditeljima, kolegama, svima ostalima....ne samo prema nama. Sta vredi sto je neko prema nama dobar i divan, ako je prema svima ostalima gad.
Kako reaguje na pritisak, na obaveze, na odgovornosti? Sve se to moze videti bar dobrim delom, i pre zajednickog zivota.

Covek se tranformise kroz nova iskustva, a posebno kroz zajednicki zivot, naravno, ukoliko je on lep i skladan.Nijedan deo sebe necete izgubiti, izuzev mozda onaj sitni, egoisticni, onaj koji bi sve sad i sve odmah i sve sebi i samo sebi i prvo sebi....i onaj deo koji sami dozvolite da izgubite.
A cenu svojih losih procena placamo sami, ali zivot odraslih je zivot u kome se odgovornost prihvata i u kome nije uvek onaj drugi kriv za sve.

:hahaha: decoooo...ooooo.oooooo....al vas smori chicha lyon....
Kliknite za proširenje...

Hehe.. sreća pa je kratak :D
Pa da... tako nešto sam i ja razmišljala..
Mislim, nije mi to sad kao glavno čime se opterećujem ali ponekad mi padne napamet..
Uvek sam kapirala da ću imati decu, potičem iz velike porodice, bilo nas je četvoro..
Mislim da deca mogu samo da upotpune život a ne i da ga osiromaše..
 
felix the cat:
Meni sve neke tako grozne misli u glavi, i jedino što želim jeste da odem negde i otputujem da bih upoznala sebe i onda eventualno shvatila šta sam, ko sam, šta dobijam i šta možda mogu izgubiti...
Kliknite za proširenje...

Tipichan zenski egoista: hoce sve a da ne da nishta ili shto bi narodski rekli....piiiiip piiip piiiip
 
Kad su deca u pitanju, ja licno bih savetovao svima, da ih ne radjaju na pocetku zajednickog zivota.
Potrebno je vreme da se uklopite, upoznate, poravnate neravnine i postanete pravi tim.
I potrebno je vreme da se malo zasitite jedno drugog, date i primite ljubav i paznju i steknete poverenje.
I da se suocite zajedno sa bar nekom teskocom, odgovornoscu i sl.

To jednostavno nije moguce u vezi. To moze samo kad si sa nekim 24/7 i kad delite obaveze i troskove sami.

Ako dete dodje u vreme kad ste vi jos neuskladjeni, to moze da vas upropasti.
 
eternal dream:
Tipichan zenski egoista: hoce sve a da ne da nishta ili shto bi narodski rekli....piiiiip piiip piiiip
Kliknite za proširenje...

Aham..
Kao što rekoh već, mislim da nema ništa vrednije na svetu od mog predragocenog bivstvovanja :roll:
Ne izvlači iz konteksta, molim te.
Kažem da sam zbunjena, jer sam inače tip osobe koji sve u životu ima isplanirano, a ovo mi je nešto čudno i nemam pravi stav o tome..
A možda se bzvz opterećujem i to je sve.
:/
 
felix the cat:
Aham..
Kao što rekoh već, mislim da nema ništa vrednije na svetu od mog predragocenog bivstvovanja :roll:
Ne izvlači iz konteksta, molim te.
Kažem da sam zbunjena, jer sam inače tip osobe koji sve u životu ima isplanirano, a ovo mi je nešto čudno i nemam pravi stav o tome..
A možda se bzvz opterećujem i to je sve.
:/
Kliknite za proširenje...

Prvi put ti se desilo neshto neplanirano?:eek::whistling:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top