Не разумем. Причаш о осећањима као да су ствар нашег личног избора...
Као да можемо да кажемо: туга је бесмислена, разочарење је некорисно, љутња је беспотребна...
. Tuga je najvrednije osecanje. Ljutnja, pak, je slicna kao i ljubomora.
. . A mi smo ga napravili, nije nam dato prirodom.
Koliko se secam ovo je bila recenica...
''љубомору прати страх од напуштања'', а не ''страх од напуштања је праћен љубомором'
Kako god da okrenes recenicu isto ti dodje....ima isto znacenje..Ako mislis da nema..objasni mi ne razumem sta zelis da kazes....
Pa to sam i ja rekla...ali sam lepo i naglasila ''u mom slucaju''
Nije uvek ljubomora pracena samo strahom od napustanja...vec i nekim nepotrebnim besom...
Da dodam malo...
Да, то си и ти рекла, само си поставила питање у смислу:''Како сад то?'', као да је то немогуће...па ти зато рекох да може да буде страха од напуштања без љубоморе, да то није нешто неуобичајено...
Не знам шта значи ''непотребан бес'' и кад је у том смислу бес потребан а кад не...
Човеку се јавља бес када се осети угроженим на неки начин...тако је природа удесила... Како можете осећања категорисати као потребна - непотребна или смислена - бсмислена...???
Љубомора је последица страха од напуштања, може бити праћена различитим афективним манифестацијама...али оно што је интересантније је то што се тај стах од напуштања код различитих људи јавља из различитих разлога: то може да буде страх од самоће, од одбачности, од понижења, од мењања животних навика, од суочавања са сопственом несавршеношћу...али иза свега, иза сваког страха од напуштања лежи уствари дубока несигурност у себе.
nista se ne postize time...mozda je to pokusaj vracanja necega cega nema..ali nema te reci,nema tog poteza kojim bi se zadrzao neko ko zeli da ode...
Разумем да желиш да кажеш да је осећање љубоморе негативно осећање, да оставља лоше последице на све учеснике интеракције, али рећи да је љубомора 'бесмислена'' и да као таква не завређује да се о њој говори...то не разумем.
Bes je uvek nepotreban!!!....Ali naravno ne moze se uvek ni iskontrolisati...pa samim tim dolazi do svadja,ruznih reci...i svih ostalih propratnih elemenata
Sve ovo sto si nabrojala : ј страх од самоће, од одбачности, од понижења, од мењања животних навика, од суочавања са сопственом несавршеношћу..
je neminovno...I svako ko je dovoljno svestan i razuman nadje snagu u sebi da se izbori sa svim ovim situacijama...
Ovo je jako zanimljivo... ''sopstvena nesavrsenost''
Savrseno bice ne postoji..ali to ne znaci da je i ceo svet ljubomoran.
* Nesigurnost u sebe...pa ajmo ovako..Ja nisam nesigurna u sebe...ali neki drugi razlozi dovode dotle da cu mozda izgubiti osobu do koje mi je stalo...Sto znaci da ni ova stavka nema neke argumente....
) као нека друга!!!
Pa ona samo treba da se neutralishe. Zato je besmisleno bilo sta govoriti o njoj
Ја се извињаам, али изгледа да не умем да разговарам на на начин на који се овде разговара.
Мислим, свако ко је имао бар психологију у средњој зна да не можемо говорити о '''непотребним'' и ''потребним'' осећањима, о ''смисленим'' и ''бесмиленим'' осећањима....
Бес као емоција има своју функцију и психолошко оправдање, он је у функцији опстанка и јавља се као одбрамбена реакција када осећамо да смо угрожени...
Не разумем болдовано. Да ли је неко рекао да савршено биће постоји???
Покушаћу да нацртам:
- особа А. нађе другу жену и превари своју супругу, особу Б.
- особа Б. осећа љубомору јер страхује да ће је муж оставити
- зашто особу Б. мучи страх од остављања који испољава кроз љубоморне сцене?
- зато што, уколико је муж остви због неке друге, она ће морати да се суочи са тиме да није довољно добра (лепа, привлачна,интересантна, секси, занимљива, паметна, сисата, богата.....дописати по избору
- а зашто је њој проблем да прихвати да је све то, или нешто од побројаног?
- па зато што СВИ волимо да гајимо лепу (да не кажем - улепшану) слику о себи и свако суочавање са мање лепом сликом о нама је болно - те стога желимо да га избегнемо!
- е, ЗАТО је она љубоморна - јер се плаши да ће је мушкарац оставити и тиме јој ставити до знања да није довољно ......(дописати са горњег списка)!!!
Мало јасније?
i ne zanima me.....
. Ljubomora je u mislima. Nije ona strani predmet koji nam je usao u glavu pa sad trebamo da vrsimo operaciju da ga uklonimo.
Мислила сам да причамо о љубомори као појави, а не о личном искуству и личним способностима...Pa bre hellen, jel si cula za volju?
Sve stvar volje
Draga...psihologija mi uopste toliko strana koliko ti mislis da jeste..ali oki...ovo je forum i mislim da pravo na svoje misljenje ima svako bez grubog nametanja tudjeg...
I da...i dalje stojim iza toga da postoje potrebna i nepotrebna osecanja...Jer realno gledano kad sve prodje svako od nas kaze ''boze,sto li sam se nervirao''...Odbranbeni mehanizam..mozda..ali od cega i koga se branis..od zavrsene ljubavne price..surovo...
Prema tome..i dalje smatram da svaka jedinka koja ima dovoljno jaku samosvest moze sebe da postedi...bas toga...''nepotrebnog nerviranja..besa i izliva ruznih emocija''
E sad ko voli da se svadja i ljubomorise neka izvoli....
Sto se tice ljubomornih,debelih zena koje muz vara...zao mi je ta oblast mi je totalno nepoznata,ne spadam u tu grupu....
Мислила сам да причамо о љубомори као појави, а не о личном искуству и личним способностима...
Немају сви људи ни свест о сопственој љубомори ни вољу да се изборе са њом...
Уосталом, хајде да видим како ћеш излечити љубоморног човека тако што ћеш му рећи:''Употреби вољу!''
Да би употребио вољу у борби против љубоморе - мора прво да буде свестан ње, а да би је освестио - мора прво да разговара о њој... Тако да се избегавањем причања о њој ништа не постиже - она се само потискује...
А у ком уџбенику психологије си читала то о ''потребним'' и ''непотребним'' осећањима?
...Или је то твој лични допринос психологији као науци?
П.С.
''Љубоморне дебеле жене''????
Џаба сам трошила хамер и бојице.
