Ја се извињаам, али изгледа да не умем да разговарам на на начин на који се овде разговара.
Мислим, свако ко је имао бар психологију у средњој зна да не можемо говорити о '''непотребним'' и ''потребним'' осећањима, о ''смисленим'' и ''бесмиленим'' осећањима....
Бес као емоција има своју функцију и психолошко оправдање, он је у функцији опстанка и јавља се као одбрамбена реакција када осећамо да смо угрожени...
Не разумем болдовано. Да ли је неко рекао да савршено биће постоји???
Покушаћу да нацртам:
- особа А. нађе другу жену и превари своју супругу, особу Б.
- особа Б. осећа љубомору јер страхује да ће је муж оставити
- зашто особу Б. мучи страх од остављања који испољава кроз љубоморне сцене?
- зато што, уколико је муж остви због неке друге,
она ће морати да се суочи са тиме да није довољно добра (лепа, привлачна,интересантна, секси, занимљива, паметна, сисата, богата.....дописати по избору ) као нека друга!!!
- а зашто је њој проблем да прихвати да је све то, или нешто од побројаног?
- па зато што СВИ волимо да гајимо лепу (да не кажем - улепшану) слику о себи и свако суочавање са мање лепом сликом о нама је болно - те стога желимо да га избегнемо!
- е, ЗАТО је она љубоморна - јер се плаши да ће је мушкарац оставити и тиме јој ставити до знања да није довољно ......(дописати са горњег списка)!!!
Мало јасније?