Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
ЕЗ/ЕУ се приклонила разбијању југословенске државе и распарчавању српског етничког простора, силом утерујући српски народ у нове, непријатељске државе. Ћутке је прешла преко поновљеног геноцида над српским народом у Крајини и највећег етничког чишћења којем је Хрватска у садејству са САД протерала преко 500.000 Срба убијањем, паљењем и уништавањем њихове имовине. Под утицајем Сад, Европа је, позивајући се на људска права и демократију, бацила под ноге међународно-правна документа на којима је почивала антихитлеровска европска грађевина. САД и Западна Европа оглушили су се о права свог савезника из два светска рата-српског народа, који је увек припадао напредном делу човечанства, борећи се за друштво слободе, правду и равноправност међу народима, а подржала народе и верске групе успостављене на антисрпској основи, чије су државе представљале геноцидне творевине и незапамћена стратишта за српски народ. Начин на који су признате Хрватска и Босна и Херцеговина најилустративније сведочи о примени двоструких стандарда, на штету српског народа, у разрешењу југословенске кризе.
Отимање српског Косова и Метохије представља врхунац цинизма "западних демократија".
Нико од теоретичара "српске агресије" на подручју бивше СФРЈ и изван тих простора није се озбиљније запитао како неко може бити агресор на сопственом етничком простору.
Геополитички и државни положај српског народа данас идентичан је положају након Берлинског конгреса(1878), када је, како је говорио Јован Цвијић, Србија била "ОПКОЉЕНА" ЗЕМЉА, А СРБИ "УХАПШЕН" НАРОД. Нестала је Република Српска Крајина, Срби у Републици Српској још одолевају насртајима "ватиканско-германског блока" и муслиманско-хрватске коалиције; под међународним надзором протерују се преостали Срби са косова и Метохије.Требало би да је свима јасно, па и актуелној српској власти, да су Сад и НАТО извршиле незакониту дивљачку агресију против СРЈ, правдајући се наводном хуманитарном катастрофом Албанаца на Космету, а у ствари са циљем подршке Албанцима да на силу српском народу и држави преотму Космет и направе велику албанску државу на Балкану, која би била амерички ослонац у даљим претензијама на исток.
Прогон Срба у Хрватској почео је још 1990. године када је хрватски Сабор променио Устав и одузео Србима статус конститутивног народа. Срби су, проглашени националном мањином, мада су они, заједно са Хрватима, основали Републику Хрватску, уносећи у њу своје етничке(српске) територије.
Из Хрватске је прогнано преко пола милиона Срба или 80% од броја који је тамо живео 1990.Имајући у виду подршку САД, Ватикана, Немачке...за напад на РСК и протеривање, што није побијено, Срба са тог простора, Хрвати, данас, говоре о "удруженој антитерористичкој коалицији". Истина је да се ради о коалицији, али злочиначкој, јер се такво етничко чишћење и геноцид не памти у Европи након Другог светског рата.
На Крајину је напало 170.000 хрватских бојовника, те муслиманске и НАТО снаге, а наспрам њих је било око 30.000 српских војника и 220.000 становника колико је РСК имала у то време.Када је више од 200.000 људи кренуло у до тада највећу српску сеобу, и кад је престао сваки отпор српске војске Крајине, хрватски агресор је убијао људе у избегличким колонама, дубоко на територији Републике Српске.
Утврђено је да је хрватска полиција и војска, од 1990. до 1995. убила близу 7.000 Срба. Према извештају Б.Б. Галија пред Саветом безбедности 15.маја 1993., Хрватска је протерала 251.000 Срба са простора изван Крајине. Порушено је око 30.000 кућа, одузето око 50.000 станова, уништено 1.100 села, ускраћено држављанство, права из радног односа, штедни улози, пензије, инвалиднине, права на акције у приватизованим предузећима...
Хрватска после 1995. године експлоатише учинке прогона Срба и не дозвољава им повратак да преузму своје куће, станове, привредне објекте. У многим земљама Крајишници су апатриди. Хиљаде њих(тренутно 1.400) Хрватска ставља на листе починилаца кривичних дела, с циљем застрашивања Срба како би их онемогућила да користе своја, људска, политичка, етничка права, што представља продужени геноцид над српским народом.
Уз све ово Хрватска је поднела тужбу Хашком суду за наводну агресију Србије и тражи ратну одштету од више од 60 милијарди долара. Српско руководство на све то ћути и затвара очи пред стравичним геноцидом над сопственим народом 1941-1945 и 1990-1995.
Око 11.000 српске деце у Загребу је, према сведочењу Милорада Пуповца, преведено на католичку веру у току рата, што такође спада у геноцидне радње, јер се ради о принудном премештању деце из једне групе у другу.
У жељи да уништи сваки траг који би подсећао на Србе, Хрватска мења имена насеља, села и географских појмова везаних за српску историју.
У Босни и Херцеговини је на делу ревизија Дејтонског споразума. Републици Српској одузимају се државне надлежности у домену одбране и унутрашњих послова. Њени непријатељи настоје да докажу да је ова српска држава "историјски инцидент" и "америчка омашка" (Р. Холбрук), или да је "заснована на злочину" и као "злочиначка творевина" треба да нестане( Харис Силајџић, Сефер Халиловић).
Вања Суботић
Отимање српског Косова и Метохије представља врхунац цинизма "западних демократија".
Нико од теоретичара "српске агресије" на подручју бивше СФРЈ и изван тих простора није се озбиљније запитао како неко може бити агресор на сопственом етничком простору.
Геополитички и државни положај српског народа данас идентичан је положају након Берлинског конгреса(1878), када је, како је говорио Јован Цвијић, Србија била "ОПКОЉЕНА" ЗЕМЉА, А СРБИ "УХАПШЕН" НАРОД. Нестала је Република Српска Крајина, Срби у Републици Српској још одолевају насртајима "ватиканско-германског блока" и муслиманско-хрватске коалиције; под међународним надзором протерују се преостали Срби са косова и Метохије.Требало би да је свима јасно, па и актуелној српској власти, да су Сад и НАТО извршиле незакониту дивљачку агресију против СРЈ, правдајући се наводном хуманитарном катастрофом Албанаца на Космету, а у ствари са циљем подршке Албанцима да на силу српском народу и држави преотму Космет и направе велику албанску државу на Балкану, која би била амерички ослонац у даљим претензијама на исток.
Прогон Срба у Хрватској почео је још 1990. године када је хрватски Сабор променио Устав и одузео Србима статус конститутивног народа. Срби су, проглашени националном мањином, мада су они, заједно са Хрватима, основали Републику Хрватску, уносећи у њу своје етничке(српске) територије.
Из Хрватске је прогнано преко пола милиона Срба или 80% од броја који је тамо живео 1990.Имајући у виду подршку САД, Ватикана, Немачке...за напад на РСК и протеривање, што није побијено, Срба са тог простора, Хрвати, данас, говоре о "удруженој антитерористичкој коалицији". Истина је да се ради о коалицији, али злочиначкој, јер се такво етничко чишћење и геноцид не памти у Европи након Другог светског рата.
На Крајину је напало 170.000 хрватских бојовника, те муслиманске и НАТО снаге, а наспрам њих је било око 30.000 српских војника и 220.000 становника колико је РСК имала у то време.Када је више од 200.000 људи кренуло у до тада највећу српску сеобу, и кад је престао сваки отпор српске војске Крајине, хрватски агресор је убијао људе у избегличким колонама, дубоко на територији Републике Српске.
Утврђено је да је хрватска полиција и војска, од 1990. до 1995. убила близу 7.000 Срба. Према извештају Б.Б. Галија пред Саветом безбедности 15.маја 1993., Хрватска је протерала 251.000 Срба са простора изван Крајине. Порушено је око 30.000 кућа, одузето око 50.000 станова, уништено 1.100 села, ускраћено држављанство, права из радног односа, штедни улози, пензије, инвалиднине, права на акције у приватизованим предузећима...
Хрватска после 1995. године експлоатише учинке прогона Срба и не дозвољава им повратак да преузму своје куће, станове, привредне објекте. У многим земљама Крајишници су апатриди. Хиљаде њих(тренутно 1.400) Хрватска ставља на листе починилаца кривичних дела, с циљем застрашивања Срба како би их онемогућила да користе своја, људска, политичка, етничка права, што представља продужени геноцид над српским народом.
Уз све ово Хрватска је поднела тужбу Хашком суду за наводну агресију Србије и тражи ратну одштету од више од 60 милијарди долара. Српско руководство на све то ћути и затвара очи пред стравичним геноцидом над сопственим народом 1941-1945 и 1990-1995.
Око 11.000 српске деце у Загребу је, према сведочењу Милорада Пуповца, преведено на католичку веру у току рата, што такође спада у геноцидне радње, јер се ради о принудном премештању деце из једне групе у другу.
У жељи да уништи сваки траг који би подсећао на Србе, Хрватска мења имена насеља, села и географских појмова везаних за српску историју.
У Босни и Херцеговини је на делу ревизија Дејтонског споразума. Републици Српској одузимају се државне надлежности у домену одбране и унутрашњих послова. Њени непријатељи настоје да докажу да је ова српска држава "историјски инцидент" и "америчка омашка" (Р. Холбрук), или да је "заснована на злочину" и као "злочиначка творевина" треба да нестане( Харис Силајџић, Сефер Халиловић).
Вања Суботић
Poslednja izmena:
