prezivljavanje u dzunglama Srbije...

Nesto razmisljam pa rekoh da to prenesem ovde...zadnji put kad sam bila u Bgd gledala sam popularnu emisiju o grupi nasih ljudi koji su na prezivljavanju u teskim uslovima u dalekoj Panami i bogami sam se zadivila hrabroscu tih mladih ljudi...Cela moja familija to groznicavo prati i ja sam morala malo da prokomentarisem da ipak nesto nije trebalo tako...naime mislim da bi organizatora kod nas jeftinije kostalo a dozivlaj bi bio popun da se sve recimo odigrava na nekom selu kod nas recimo u Sumadiji...Mozda vam je to bzvz al ja vam velim kad bi neko nas nekoliko gradske dece nenavikle na bilo kakav rad u selu bacio na neko imanje uopste ne znam kako bi se snasli...Recimo i daju vam lovu i kazu eto kupite stoku zivinu eto vam basta obradite je sta mislite kako bi se mnogi koji blato ni uzivo nisu videli a kamoli cipelicom ugazili u njega snasli? Ja sam kao dete imala cast da svaki raspust provedem kod dede i bake u selu i nesto im kao pomagala ali sam definitivno shvatila da taj posao nije nimalo lak...Imali su muke sa mnom da mi objasne zasto se kolje kokoska prase, da me utese kad to urade a deda se posle smejao kad sam sa slascu jela batake i pecenje...Volim zivotinje i igrala bi se sa njima i moram reci umrla od gladi pored njih...Pa reci cete ne mora meso ni da se jede...dobro...a sta je sa bastom...Ko od nas "kompjuterizovanih" ume da nesto poseje da gaji ubere i pripremi...Da ne duzim ja dalje, ovo se odnosi samo na one sto su odrasli na asfaltu...Svaka cast onima koji bi se snasli u celoj ovoj krizi koja se samo produbljuje, znati nesto oko svih nabrojanih stvari pravo je bogatstvo...Pozdravljam inicijativu Francuske da se ljudima sto hoce da se bave seoskim poslovima daje pocetni kapital...Pa ko prezivi neka prica...