1. Isprazni šolju
Učitelju je u posetu došao univerzitetski profesor koji je izučavao zen.
Prilikom tradicionalnog serviranja čaja (svojevrsne umetnosti u japanskoj kulturi), učitelj je nalio napitak u šolju profesora sve do vrha i nastavio da sipa ne obazirući se na prelivanje.
– Dosta, puna je, ne može više da stane! – zavapio je profesor.
– Kao i ova šoljica, tako je i tvoja glava puna predrasuda. Kako da zen stane u nju?
- - - - - - - - - -
2. Priča o kineskom rataru
Jednog dana, ratarev konj je pregrizao svoje uže i pobegao. Kada su to komšije saznale, došle su kod ratara i zakukale:
– Kakva šteta!
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, odbegli pastuv se vratio i doveo sa sobom sedam divljih konja.
– Kakva sreća! – povikaše komšije.
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, ratarev sin je uzjahao jednog od divljih konja, ali ga je neukroćena životinja zbacila.
– Kakva šteta! – zavapiše komšije nad mladićevom slomljenom nogom.
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, carevi vojnici su došli u selo da mobilizuju ljudstvo za rat. Ratarevog sina nisu odveli zbog njegove povrede.
– Kakva sreća! – saglasne su bile komšije.
– Možda. – rekao je ratar.
- - - - - - - - - -
3. Lopov
U jednom zen manastiru, učitelju su monasi nekoliko puta ukazivali na to da jedan od učenika krade hranu iz kuhinje i zahtevali da bude izbačen. Prva dva puta, učitelj je ostao bez reakcije, ali treći put je izveo krivca pred one koji su ga optuživali i rekao im:
– Braćo, vi ste mudri, i znate da razlikujete šta je pravo, a šta ne. Vi možete i da odete u druge manastire da učite, ali ovaj nesrećni brat još uvek ne zna to što vi znate i ko će ga naučiti ako ne ja? Morao bih da pokušam, pa makar svi otišli i ja ostao sam s njim.
Nakon toga, učenik više nije krao.
- - - - - - - - - -
4. Galop
Pešak je video kako mu u susret putem dolazi konj u punom trku.
Delovalo je kao da je njegov jahač u velikoj žurbi.
– Gde ćeš? – pitao je pešak.
– Ne znam, pitaj konja! – odgovori jahač.
5. Akrobate
Dvoje akrobata, starac i devojčica, živeli su od svog performansa na ulici. Njihova tačka sastojala se u tome što bi starac balansirao bambusovu motku na svojoj glavi na koju bi se lagana devojčica polako popela i neko vreme zadržala na vrhu.
Kako bi izbegli povrede, oboje su morali da u svakom trenutku zadrže svoj fokus i balans.
Jednog dana, zabrinuti starac je savetovao učenicu:
– Mislim da bi trebalo da počneš ti da gledaš mene, a ja ću gledati tebe i tako ćemo kontrolisati jedno drugo kako ne bi došlo do povrede.
Devojčica mu je odgovorila:
– Dragi učitelju, mislim da je bolje da ostanemo skoncentrisani svako na sebe, jer samo tako možemo da sačuvamo oboje u celini.
