New Story

I od šipka vajde ima
Za pekmez je dobar baš
Što se tiče "za podase"
Biće, ako meni daš

Dam ti evo odma baš
upravo o tome mislim
kako da se razbaškariš
samo da to dobro smislim

Smisli brzo
Jer ću da zagorim
Za tebe se
Ja odavno borim

Pa i ja se borim
ali da te odgovorim
jer od mene nema vajde
muvaj drugu brzo, hajde

Nema druge
Nema treće
Maler ja sam
Nemam sreće

bizz u smece

Čovek neće
Da rimuje
I bez rime
On se čuje

jer se cuje vapaj duse,
izmucene procesima,
da zlikovci uzmu njemu,
sto vec nisu vekovima!
tolko traje ljuta borba,
coveka i kapitala,
i na kraju pitanje je:
sta je nama borba dala!?
dal slobodu ili jaram,
dal izbore il nuznosti,
il se ja to mozda varam,
mesam tugu i radosti!?
pitanje me ovo muci,
a odgovor ne mog' naci,
kome zato da se zalim,
dal robovskoj svojoj braci!?
ili mozda nema zasto,
odgovor se sad sam nudi,
jer robovi ipak nismo,
pre svega smo samo ljudi!

u lisice od fine svile
lako si nas namamile
zbog reklama cudnog sjaja
ostasmo bez zavicaja
zbog kratkog dizanja nosa
ostadosmo bez ponosa
sad ce da nam bude milo
kad dobijemo sto je bilo
otpuste pa malo daju
i cekaju u zagrljaju
ljubit* sad moramo ruku
dobrotvora...sto ne tuku
kakvi smo mi nismo znali
dok nam nisu pokazali...

pokazase oni nama,
sta je zivot jednog roba,
pa smo sada u lancima,
ostadosmo tu do groba!
al tu svoju muku tesku,
ljubimo ko najmilije,
niko ne uvidja gresku,
svako cuti il se smije.
prihvata se bukagija,
ko i omca oko vrata,
kanda tako dusi prija,
al istinui nik' ne shvata!
dokle braco, dokle 'vako,
moze li se trpit' vecno,
boriti se nije lako,
al je barem srce srecno!
srce tuzno, skamenjeno
o slobodi sto sad sniva,
al ni njemu nije jasno,
u glavama sta se zbiva!

duboko smo parnuli sustinu
poslat' ce nas ko u materinu
a i tema ce nam se ugasi
niko nece moci da je spasi
ja predlazem nesto veselije
da ce drustvo raduje i smije
nek veselo pocinje k'o bajka
umro otac, umre stara majka...

Umire se, ali se i radja.
Svet na tome oduvek počiva.
Šta je život? Samo plivač hudi,
što ka kraju neumitno pliva.

skidam kapu, lepo zvuci
ali mene jedno muci
kakva li je tu zavera
prazna tema bez mmaher-a

Koga nema
Bez njega se može
Nove rime
Sad se opet množe

ma ima ih
nema zbora
ali nista
bez majstora
kad upetlja
vesto teci
osmeh mami
dusu leci...

lecim dusu
ko i gusu
i zbog toga
mrzim susu!
mrzim kisu
ko i sneg
i ravnicu
ko i breg
sunce jako
samo tako
hladovini
bi umako
i visoko
ko i nisko
sve daleko
a i blisko...

uh sto cova zbrku pravi
vrti mi se vec u glavi
ko mu pokret prati s'oci
ima da ga vrat ukoci
a ko proba da razume
zaboravit' ce sto ume...

vidis medo nije lako
pravit zbrku samo tako
moze skroz da s' pobrljavi
kad svasta krijes u glavi!

Nije meda
da ne gleda.
Motri tamo,
Motri amo,
Jagodicu ili meda
Meda traži da ugleda.

al mu Masa mira ne da,
belaj pravi i dubi na glavi!

mnogi smo se bas zbog zena
promenuli iz korena
desi se i strasnom vuku
da jede iz tudjih ruku

Prolazim kroz pravu muku
Jedu mi se dobri čvarci
Na njih mislim neprestano
Hvataju me gladi žmarci

moja muka je jos veca,
iako su cvarci sreca,
ja ih sada nesmem jesti,
pa se moja dusa zesti!
a ne smem cak ni kolace,
pa se meni stalno place,
ni rakiju, piva, vina,
pa ti vidi sta je tmina!

Tmina je moj druže, daleko veća,
kada piješ vodu, a i dalje si žedan
kada plaćaš cenu, jer principima si veran
kada se ne sećaš momenta kad si bio srećan
kada te mnogo toga lomi i drobi kao stega
kada počne da ti smeta i rođena senka
kada pogledaš u tlo, a ispod tebe bezdan
i vidiš, u tom moru mraka, da nadi nema mesta

tmina je: narav preka, oči pune gneva,
namrgođena grimasa iz koje bes seva,
mračan odraz u ogledalu koji se ne seća il ne zna:
da tmina nestane ko vetar, čim popališ svetla

zato živeli s tim pivom i budi na sve spreman:
čvarke, vino, rakiju, neka ide dalje pesma

Treba mi česma
Žedj da utolim
Uvek sam žedan
Jer čvarke volim