Loengrin
Aktivan član
- Poruka
- 1.190
Tema o onome što je Jugoslaviju i Srbiju na najdostojniji način predstavilo svetu. Po čemu je naša zemlja u svetu bila cenjena i prepoznatljiva. I što ona može dalje obnoviti i svetu nanovo predstaviti:
Izvor: magazin ''Story'', intervju Nj.K.V. Prestolonaslkednika Aleksandra II Karađorđevića.
Kada su se pre sedam godina vratili u Srbiju, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina uselili su se u Kraljevski dvor na Dedinju koji su sa mnogo ljubavi i materijalnih sredstava renovirali i prilagodili ličnim, ali i potrebama svoja tri naslednika.
Posle višedecenijskog izgnanstva i života van zemlje, kraljevska porodica Karađorđević 2001. godine vratila se u Srbiju i uselila u velelepni kompleks na Dedinju. Sastavljan iz dva dvora, Kraljevskog i Belog, od kojih svaki ima gotovo po četiri hiljade kvadrata, ovo je jedan od najunikatnijih i najznačajnijih srpskih istorijskih spomenika u kojem, pored članova kraljevske porodice, mogu da uživaju i posetioci. Na posedu površine od sto trideset hektara nalaze se i kraljev gazibo, omiljeno prinčevo i princezino mesto za ispijanje kafe ili čaja, tri bazena, nepregledna uređena šuma, kao i nekoliko pomoćnih zgrada. Ovo zdanje za članove kraljevske porodice ima neprocenjivu emotivnu vrednost, a kako bi za sebe stvorili udoban novi životni prostor za rekonstrukciju i adaptaciju uložena su velika materijalna sredstva. Danas, kad god su u Srbiji, princ Aleksandar, princeza Katarina i njihovi sinovi Petar, Filip i Aleksandar borave na prvom spratu kraljevske palate, dok Beli dvor služi za prijeme i kao konačište za važne i ugledne goste.
- Kraljevski dvor sagrađen je između 1924. i 1929. godine ličnim sredstvima mog dede, kralja Aleksandra Prvog, a po nacrtima arhitekata Živojina Nikolića i Nikolaja Krasnova sa KraIjevske akademije. U njemu je živeo sa mojom bakom, kraljicom Marijom i sinovima, prestolonaslednikom Petrom i prinčevima Tomislavom i Andrejom. Otac mi je mnogo govorio o lepotama ovog čudesnog zdanja i svojoj mladosti koju je u njemu proveo. Nije krio nostalgiju podvlačeći kako želi da se vrati u svoj dom u čijem se parku kao mali igrao sa svojom braćom. Pričao mi je i o pejzažima oko dvora koji svojom lepotom oduzimaju dah. Da je ovo zaista jedinstveno i toplo mesto, moja supruga i ja, kao i naši sinovi, uverili smo se čim smo kročili na ovo tle - ispunjen snažnim emocijama započinje priču prestolonaslednik Aleksandar.
Beli dvor podignut je između 1934. i 1936. godine po nalogu kralja Aleksandra Prvog, a prema nacrtima arhitekte Aleksandra Đorđevića. Kralj je želeo da ima rezidenciju za svoja tri sina, ali nažalost nije doživeo završetak njene izgradnje. Posle njegovog ubistva, odlučeno je da Beli dvor postane privremena rezidencija regenta princa Pavla i njegove porodice. On i njegova supruga, princeza Olga, čija je ćerka Jelisaveta rođena na prvom spratu ovog zdanja, veoma su uticali na očaravajuću unutrašnju dekoraciju u koju danas može lično da se uveri svaki posetilac dvora, a brojni detalji koji ga krase pažljivo čuvaju priče poznatih predaka.
- Emotivna vrednost dedinjskog kompleksa veoma je velika jer je ovo bio dom moje porodice i mesto na kojem je moj otac proveo mladost, zbog čega sam odlučan da sačuvam, restauriram i zaštitim njegovu lepotu. Na kompleksu je tokom devedesetih godina napravljeno dosta izmena: urađena je popravka krova, sanacija delova oštećenih od vode, uvedene su nove elektro i vodovodne instalacije, obnovljena je stolarija, a još mnogo toga tek treba da se uradi. Zaljubljen sam u naš dom u čije sam održavanje uložio mnogo ličnih sredstava - objašnjava princ.
Svaki dvor sastoji se od podruma, prizemlja, sprata i potkrovlja. Spratovi imaju po dva apartmana sa nekoliko dodatnih soba, tu su i trpezarije, predsoblja i kupatila. Gornje odaje čini nekoliko manjih spavaćih soba koje je nekada koristila posluga. U suterenu kraljevske palate nalaze se velelepni saloni koji služe prvenstveno za zabavu i opuštanje. Pored bilijar sale, tu je i takozvana muška soba, jedino mesto gde je po dvorskoj etikeciji bilo dozvoljeno pušenje. Kralj Aleksandar ovde je primao samo najbliže muško društvo s kojim je uživao u partijama karata i kvalitetnom vinu iz kraljevskih vinskih podruma. Tu se takođe nalazi i soba šapata sa fontanom koja je urađena po uzoru na čuvenu Fontanu suza iz Baščisarajske kanove palate. Na njoj su isklesani stihovi Branka V. Radičevića, a okretanjem ključa voda počinje snažno da žubori stvarajući zvučni zid koji je omogućavao tajnovitost razgovora i sprečavao prisluškivanje znatiželjnih. Bioskop kraljevskog dvora prvi je privatni bioskop u našoj zemlji. Najstariji film koji se čuva jeste Krunisanje kralja Petra Prvog iz 1904. godine. Priča se i da je šest fotelja u nižem nivou bilo namenjeno za šest predsednika republika bivše SFRJ, a ona izdignuta na galeriji bila je maršalova.
Kraljevski i Beli dvor opremljeni su najekskluzivnijim stilskim nameštajem koji je nabavljan iz svih delova Evrope, najviše iz Francuske, Italije, Velike Britanije i bivših jugoslovenskih republika. Po rečima princa i princeze, svaki predstavlja unikatno i jedinstveno umetničko delo neprocenjive vrednosti.
- Pronašao sam portret moga dede, njegovog visočanstva kralja Aleksandra Prvog, koji je naslikao Paja Jovanović, a koji je dugo bio dobro sakriven u potkrovlju Belog dvora. Vratili smo ga na njegovo prvobitno mesto, iznad kamina u centralnom salonu. Kraljevski i Beli dvor opremljeni su i dekorisani pažljivo biranim tepisima, nameštajem i umetničkim delima - ističe prestolonaslednik.
Neka od najznačajnijih umetničkih dela zahvaljujući svom talentu napravili su i sami članovi kraljevske porodice, a među njima je Vitez u kontemplaciji iz 1936. godine, delo kraljice Marije, nadarene umetnice i vrsnog skulptora čiji se atelje nalazio u Slamnatoj kući u blizini Kraljevskog dvora.
- Četrdeset pet ljudi učestvuje u obezbeđivanju, čišćenju, baštenskim radovima i administraciji dvorova, a takođe brine i o turistima koji dolaze - kaže prestolonaslednik, čija je porodica po povratku u Srbiju počela da se bavi humanitarnim radom, pa u Belom dvoru neretko organizuju prijeme za domaće i strane delegacije trudeći se da svojim ugledom i brojnim poznanstvima podignu rejting naše zemlje u svetu.
- Naši gosti su i potencijalni strani investitori, učestvujemo u kulturnim događajima. U poslednjih godinu dana organizovali smo prijem za učesnike Pesme Evrovizije 2008, prijem za učesnike konferencije Međunarodnog novinarskog instituta, zatim gala večeru za učesnike Siti Brejka, turističku konferenciju velikih gradova Evrope, događaj za mlade lidere u biznisu, ugostili smo i mnogobrojne učesnike različitih zdravstvenih i poslovnih konferencija - zaključuje princ, ističući da su vrata njihovog doma dobronamernim gostima uvek širom otvorena.
Izvor: magazin ''Story'', intervju Nj.K.V. Prestolonaslkednika Aleksandra II Karađorđevića.
Kada su se pre sedam godina vratili u Srbiju, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina uselili su se u Kraljevski dvor na Dedinju koji su sa mnogo ljubavi i materijalnih sredstava renovirali i prilagodili ličnim, ali i potrebama svoja tri naslednika.
Posle višedecenijskog izgnanstva i života van zemlje, kraljevska porodica Karađorđević 2001. godine vratila se u Srbiju i uselila u velelepni kompleks na Dedinju. Sastavljan iz dva dvora, Kraljevskog i Belog, od kojih svaki ima gotovo po četiri hiljade kvadrata, ovo je jedan od najunikatnijih i najznačajnijih srpskih istorijskih spomenika u kojem, pored članova kraljevske porodice, mogu da uživaju i posetioci. Na posedu površine od sto trideset hektara nalaze se i kraljev gazibo, omiljeno prinčevo i princezino mesto za ispijanje kafe ili čaja, tri bazena, nepregledna uređena šuma, kao i nekoliko pomoćnih zgrada. Ovo zdanje za članove kraljevske porodice ima neprocenjivu emotivnu vrednost, a kako bi za sebe stvorili udoban novi životni prostor za rekonstrukciju i adaptaciju uložena su velika materijalna sredstva. Danas, kad god su u Srbiji, princ Aleksandar, princeza Katarina i njihovi sinovi Petar, Filip i Aleksandar borave na prvom spratu kraljevske palate, dok Beli dvor služi za prijeme i kao konačište za važne i ugledne goste.
- Kraljevski dvor sagrađen je između 1924. i 1929. godine ličnim sredstvima mog dede, kralja Aleksandra Prvog, a po nacrtima arhitekata Živojina Nikolića i Nikolaja Krasnova sa KraIjevske akademije. U njemu je živeo sa mojom bakom, kraljicom Marijom i sinovima, prestolonaslednikom Petrom i prinčevima Tomislavom i Andrejom. Otac mi je mnogo govorio o lepotama ovog čudesnog zdanja i svojoj mladosti koju je u njemu proveo. Nije krio nostalgiju podvlačeći kako želi da se vrati u svoj dom u čijem se parku kao mali igrao sa svojom braćom. Pričao mi je i o pejzažima oko dvora koji svojom lepotom oduzimaju dah. Da je ovo zaista jedinstveno i toplo mesto, moja supruga i ja, kao i naši sinovi, uverili smo se čim smo kročili na ovo tle - ispunjen snažnim emocijama započinje priču prestolonaslednik Aleksandar.
Beli dvor podignut je između 1934. i 1936. godine po nalogu kralja Aleksandra Prvog, a prema nacrtima arhitekte Aleksandra Đorđevića. Kralj je želeo da ima rezidenciju za svoja tri sina, ali nažalost nije doživeo završetak njene izgradnje. Posle njegovog ubistva, odlučeno je da Beli dvor postane privremena rezidencija regenta princa Pavla i njegove porodice. On i njegova supruga, princeza Olga, čija je ćerka Jelisaveta rođena na prvom spratu ovog zdanja, veoma su uticali na očaravajuću unutrašnju dekoraciju u koju danas može lično da se uveri svaki posetilac dvora, a brojni detalji koji ga krase pažljivo čuvaju priče poznatih predaka.
- Emotivna vrednost dedinjskog kompleksa veoma je velika jer je ovo bio dom moje porodice i mesto na kojem je moj otac proveo mladost, zbog čega sam odlučan da sačuvam, restauriram i zaštitim njegovu lepotu. Na kompleksu je tokom devedesetih godina napravljeno dosta izmena: urađena je popravka krova, sanacija delova oštećenih od vode, uvedene su nove elektro i vodovodne instalacije, obnovljena je stolarija, a još mnogo toga tek treba da se uradi. Zaljubljen sam u naš dom u čije sam održavanje uložio mnogo ličnih sredstava - objašnjava princ.
Svaki dvor sastoji se od podruma, prizemlja, sprata i potkrovlja. Spratovi imaju po dva apartmana sa nekoliko dodatnih soba, tu su i trpezarije, predsoblja i kupatila. Gornje odaje čini nekoliko manjih spavaćih soba koje je nekada koristila posluga. U suterenu kraljevske palate nalaze se velelepni saloni koji služe prvenstveno za zabavu i opuštanje. Pored bilijar sale, tu je i takozvana muška soba, jedino mesto gde je po dvorskoj etikeciji bilo dozvoljeno pušenje. Kralj Aleksandar ovde je primao samo najbliže muško društvo s kojim je uživao u partijama karata i kvalitetnom vinu iz kraljevskih vinskih podruma. Tu se takođe nalazi i soba šapata sa fontanom koja je urađena po uzoru na čuvenu Fontanu suza iz Baščisarajske kanove palate. Na njoj su isklesani stihovi Branka V. Radičevića, a okretanjem ključa voda počinje snažno da žubori stvarajući zvučni zid koji je omogućavao tajnovitost razgovora i sprečavao prisluškivanje znatiželjnih. Bioskop kraljevskog dvora prvi je privatni bioskop u našoj zemlji. Najstariji film koji se čuva jeste Krunisanje kralja Petra Prvog iz 1904. godine. Priča se i da je šest fotelja u nižem nivou bilo namenjeno za šest predsednika republika bivše SFRJ, a ona izdignuta na galeriji bila je maršalova.
Kraljevski i Beli dvor opremljeni su najekskluzivnijim stilskim nameštajem koji je nabavljan iz svih delova Evrope, najviše iz Francuske, Italije, Velike Britanije i bivših jugoslovenskih republika. Po rečima princa i princeze, svaki predstavlja unikatno i jedinstveno umetničko delo neprocenjive vrednosti.
- Pronašao sam portret moga dede, njegovog visočanstva kralja Aleksandra Prvog, koji je naslikao Paja Jovanović, a koji je dugo bio dobro sakriven u potkrovlju Belog dvora. Vratili smo ga na njegovo prvobitno mesto, iznad kamina u centralnom salonu. Kraljevski i Beli dvor opremljeni su i dekorisani pažljivo biranim tepisima, nameštajem i umetničkim delima - ističe prestolonaslednik.
Neka od najznačajnijih umetničkih dela zahvaljujući svom talentu napravili su i sami članovi kraljevske porodice, a među njima je Vitez u kontemplaciji iz 1936. godine, delo kraljice Marije, nadarene umetnice i vrsnog skulptora čiji se atelje nalazio u Slamnatoj kući u blizini Kraljevskog dvora.
- Četrdeset pet ljudi učestvuje u obezbeđivanju, čišćenju, baštenskim radovima i administraciji dvorova, a takođe brine i o turistima koji dolaze - kaže prestolonaslednik, čija je porodica po povratku u Srbiju počela da se bavi humanitarnim radom, pa u Belom dvoru neretko organizuju prijeme za domaće i strane delegacije trudeći se da svojim ugledom i brojnim poznanstvima podignu rejting naše zemlje u svetu.
- Naši gosti su i potencijalni strani investitori, učestvujemo u kulturnim događajima. U poslednjih godinu dana organizovali smo prijem za učesnike Pesme Evrovizije 2008, prijem za učesnike konferencije Međunarodnog novinarskog instituta, zatim gala večeru za učesnike Siti Brejka, turističku konferenciju velikih gradova Evrope, događaj za mlade lidere u biznisu, ugostili smo i mnogobrojne učesnike različitih zdravstvenih i poslovnih konferencija - zaključuje princ, ističući da su vrata njihovog doma dobronamernim gostima uvek širom otvorena.
