- Poruka
- 4.833
Dinje i lubenice, tako obične u Evropi, u Japanu spadaju u luksuzno voće, pa je tako jedna jedina lubenica, teška samo osam kilograma, prodata na aukciji u Tokiju za 6.300 dolara
Dok u Evropi - Srbiji, na primer - nisu retke lubenice odličnog kvaliteta od po 15, pa i 20 kilograma, u Japanu je situacija sasvim drugačija, pa je zato lubenicu sorte „densuke", koja se uzgaja samo na ostrvu Hokaido, na severu zemlje, za 6.300 dolara kupio biznismen koji je želeo da ostane anoniman, javlja izveštač Tanjuga, a vest je dana u svim japanskim medijima.
Potrošivši najveću svotu novca kojom je u Japanu ikada plaćena jedna jedina lubenica, misteriozni kupac je novinarima izjavio da mu je motiv bila želja da pomogne lokalnim poljoprivrednicima.
Kupuje se na osminu
Ove godine su, zahvaljujući neobično visokoj temperaturi u aprilu i maju, lubenice na Hokaidu rodile vrlo dobro, s visokim sadržajem šećera.
U Japanu se lubenice i inače smatraju luksuznim voćem, pa se zato u samoposlugama i supermarketima prodaju ne cele, već isečene na kriške. Jedna osmina prosečne lubenice pri tom obično košta 4,50 dolara.
Manje lubenice se u običnim prodavnicama mogu naći i u komadu po ceni od 20 dolara, ali su tada obično pakovane u lepu kutiju, pa uglavnom služe kao poklon.
Na etiketi, koja ide uz lubenice, obavezno se upisuje, pored regiona iz kojeg potiče, i koliko je lubenica slatka.
To se određuje jednostavnom, brzom metodom merenja - uzme se uzorak soka lubenice i stavi u aparat, na kojem je najviša (najbolja) vrednost 13. Luksuz je ono do čega je robnim kućama naročito stalo, pa se zato utrkuju ko će pre mušterijama ponuditi, pored kvalitetnih i originalnih proizvoda iz oblasti mode i kozmetike, i voćne artikle vrhunskog kvaliteta u pakovanju unikatnog dizajna.
Slatkoća od 13 poena
Tako krupne, tamnozelene lubenice sorte „densuke", koje se zbog svoje boje često nazivaju „crnim", dostižu cenu - zavisno od težine i količine šećera - između 180 i 280 dolara po komadu, zbog čega krase samo rafove robnih kuća i boljih supermarketa.
Stručnjaci procenjuju da će ove godine biti ubrano 9.000 lubenica te sorte, a ona što je prodata za 6.300 dolara, bila je prva iz prvog ovosezonskog kontingenta od ukupno 65 lubenica, koja je stigla na aukciju.
Većini posetilaca aukcije bilo je dovoljno da samo pipnu ova čuda prirode
Najskuplja lubenica je, međutim, jeftin zalogaj u poređenju sa dve dinje sorte „jubari" iz istoimenog mesta sa ostrva Hokaido, koje su u maju prodate za po 12.000 dolara.
RODNO MESTO NAJSKUPLJIH DINJA
Gradić Jubari poznat je u Japanu po tim ukusnim dinjama, za koje ovdašnji mediji ponosno kažu da, kao delikates prve vrste, zauzimaju posebno mesto na trpezi mnogih azijskih državnika, poput severnokorejskog lidera Kim Il Džonga.
Jubari, međutim, dobija u poslednje vreme sve više pažnje u medijima i kao tužan primer mesta koje je nepromišljeno ušlo u previše ambiciozne projekte privrednog razvoja pa je, pretrpevši stečaj, sada praktično u izumiranju.
Taj gradić, osnovan krajem 19. veka, živeo je sve do pre 15-ak godina od rudarstva. A onda je zatvoren i poslednji ugljenokop pošto ugla više nije bilo, što je izazvalo povlačenje velikih firmi i smanjenje broja stanovnika.
Lokalne vlasti su pokušale da se, otvaranjem skupih sportskih i zabavnih objekata, preorijentišu na turizam, ali je kriza time još više produbljena.
Majska aukcija dinja marke „jubari" je zato imala zadatak da, slično aukciji lubenica u junu, ukaže na probleme lokalnih stanovnika i da im finansijski pomogne.
Dok u Evropi - Srbiji, na primer - nisu retke lubenice odličnog kvaliteta od po 15, pa i 20 kilograma, u Japanu je situacija sasvim drugačija, pa je zato lubenicu sorte „densuke", koja se uzgaja samo na ostrvu Hokaido, na severu zemlje, za 6.300 dolara kupio biznismen koji je želeo da ostane anoniman, javlja izveštač Tanjuga, a vest je dana u svim japanskim medijima.
Potrošivši najveću svotu novca kojom je u Japanu ikada plaćena jedna jedina lubenica, misteriozni kupac je novinarima izjavio da mu je motiv bila želja da pomogne lokalnim poljoprivrednicima.
Kupuje se na osminu
Ove godine su, zahvaljujući neobično visokoj temperaturi u aprilu i maju, lubenice na Hokaidu rodile vrlo dobro, s visokim sadržajem šećera.
U Japanu se lubenice i inače smatraju luksuznim voćem, pa se zato u samoposlugama i supermarketima prodaju ne cele, već isečene na kriške. Jedna osmina prosečne lubenice pri tom obično košta 4,50 dolara.
Manje lubenice se u običnim prodavnicama mogu naći i u komadu po ceni od 20 dolara, ali su tada obično pakovane u lepu kutiju, pa uglavnom služe kao poklon.
Na etiketi, koja ide uz lubenice, obavezno se upisuje, pored regiona iz kojeg potiče, i koliko je lubenica slatka.
To se određuje jednostavnom, brzom metodom merenja - uzme se uzorak soka lubenice i stavi u aparat, na kojem je najviša (najbolja) vrednost 13. Luksuz je ono do čega je robnim kućama naročito stalo, pa se zato utrkuju ko će pre mušterijama ponuditi, pored kvalitetnih i originalnih proizvoda iz oblasti mode i kozmetike, i voćne artikle vrhunskog kvaliteta u pakovanju unikatnog dizajna.
Slatkoća od 13 poena
Tako krupne, tamnozelene lubenice sorte „densuke", koje se zbog svoje boje često nazivaju „crnim", dostižu cenu - zavisno od težine i količine šećera - između 180 i 280 dolara po komadu, zbog čega krase samo rafove robnih kuća i boljih supermarketa.
Stručnjaci procenjuju da će ove godine biti ubrano 9.000 lubenica te sorte, a ona što je prodata za 6.300 dolara, bila je prva iz prvog ovosezonskog kontingenta od ukupno 65 lubenica, koja je stigla na aukciju.
Većini posetilaca aukcije bilo je dovoljno da samo pipnu ova čuda prirode
Najskuplja lubenica je, međutim, jeftin zalogaj u poređenju sa dve dinje sorte „jubari" iz istoimenog mesta sa ostrva Hokaido, koje su u maju prodate za po 12.000 dolara.
RODNO MESTO NAJSKUPLJIH DINJA
Gradić Jubari poznat je u Japanu po tim ukusnim dinjama, za koje ovdašnji mediji ponosno kažu da, kao delikates prve vrste, zauzimaju posebno mesto na trpezi mnogih azijskih državnika, poput severnokorejskog lidera Kim Il Džonga.
Jubari, međutim, dobija u poslednje vreme sve više pažnje u medijima i kao tužan primer mesta koje je nepromišljeno ušlo u previše ambiciozne projekte privrednog razvoja pa je, pretrpevši stečaj, sada praktično u izumiranju.
Taj gradić, osnovan krajem 19. veka, živeo je sve do pre 15-ak godina od rudarstva. A onda je zatvoren i poslednji ugljenokop pošto ugla više nije bilo, što je izazvalo povlačenje velikih firmi i smanjenje broja stanovnika.
Lokalne vlasti su pokušale da se, otvaranjem skupih sportskih i zabavnih objekata, preorijentišu na turizam, ali je kriza time još više produbljena.
Majska aukcija dinja marke „jubari" je zato imala zadatak da, slično aukciji lubenica u junu, ukaže na probleme lokalnih stanovnika i da im finansijski pomogne.
