Жеља

Dijenek

Elita
Poruka
22.033
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?
Ово болдовано је главно питање претходна два су реторичка.
 
Poslednja izmena:
Ovako:
Zelim da jako( ali jako ) karam sledece forumasice :
Baby Jane,Peta W,Samouka..
zelim da ih karam jako( i pojedinacno i grupno,imam snage za njih 3 ) i dugo
 
Ovako:
Zelim da jako( ali jako ) karam sledece forumasice :
Baby Jane,Peta W,Samouka..
zelim da ih karam jako( i pojedinacno i grupno,imam snage za njih 3 ) i dugo

Eh, sta forumašenje i zračenje iz monitora napravi od čoveka...:rotf:

Daj Dragane...zar to nije moglo sofisticiranije.
Nesto tipa: Želim da divljački posjedujem sledeće forumašice......:mrgreen:
 
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?

Prelepo opisano, zaista.
Takav postoji, sem što sam mu i oči videla i čula glas, poznajem ga kratko u odnosu na druge, ali "kao da ga znam od rođenja", ..............."Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?", sve tačno. :klap:
 
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?

jesi li joj to rekao?

:lol: (qq, ovo pitanje sam ponovila bar 10 puta ove sedmice)

pa, svi mi valjda imamo nekoga koga želimo mnogo, i koga bi da volimo jako, no međutim...:dash:
to se nekad ostvari, a nekad i ne...j.b.g. :(
 
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?


Onog momenta kad joj budeš video oči i čuo joj glas ... može sva tvoja ''ljubav'' da padne u vodu ....
Ne daj se provocirati iluzijama u sebi. Realnost je drugačija ... Realnost jede i grabi koracima putem kojim ti možda i ne bi hteo da ideš.

Tu situaciju reši što pre .... moj ti je savet .... Živeti u iluzijama i preživljavati plantonske ljubavi ''do kraja života'' su vrlo opasne igre sudbine.

Reč koja je napisana, ne zvuči isto kao kad je izgovorena.
Papir iscrtan srcima, nije isto što i srce koje kuca.
Čitanje nečijih misli, nije isto što i gledanje u oči i osećanje nečijeg daha.

Odgovor: Ona beži od iluzije koju si ti stvorio o njoj.
 
Onog momenta kad joj budeš video oči i čuo joj glas ... može sva tvoja ''ljubav'' da padne u vodu ....
Ne daj se provocirati iluzijama u sebi. Realnost je drugačija ... Realnost jede i grabi koracima putem kojim ti možda i ne bi hteo da ideš.

Tu situaciju reši što pre .... moj ti je savet .... Živeti u iluzijama i preživljavati plantonske ljubavi ''do kraja života'' su vrlo opasne igre sudbine.

Reč koja je napisana, ne zvuči isto kao kad je izgovorena.
Papir iscrtan srcima, nije isto što i srce koje kuca.
Čitanje nečijih misli, nije isto što i gledanje u oči i osećanje nečijeg daha.

Odgovor: Ona beži od iluzije koju si ti stvorio o njoj.
:)

Може бити да је тако. Звучи сасвим логично.

Да.. људи не воле реалност.. :confused:

Делимично се слажем са овим што си рекла. А ево зашто...
Људи који су склони да идеализују друге, то раде и у реалном и у овом виртуелном свету.
 
Постоји у мом животу, поред аутобуса, и жена којој очи нисам видео нити сам јој чуо глас, а која ме је привукла као никад ниједна пре ње.
Али, знам је на други начин, њену реч и оно што није рекла...
Доживљавам је као додир који застаје у ваздуху, тренутак пре него што ти дотакне кожу...
Желим је много, знам да бих могао да је волим много, да живот проведем поред ње да су околности биле другачије...
Спреман сам да јој будем пријатељ и потиснем мужјака у себи само да бих је било како задобио, бар на тај начин јер никад не би пристала да ми се да док мисли да ја бројим...
А опет, ништа не знам о њој, мање него о комшиници преко пута с којом проговорим тек понеку реч...
А као да је знам од рођења, као да су њени редови моје мисли...
Понекад осетим да јој нисам немио али некако увек бежи...
Од кога?
Мене или себе?
Имате ли неког таквог?

hehe... znash dijenek, zakljuchila sam da imash bash ispunjen zivot...:mrgreen:
 
jesi li joj to rekao?

:lol: (qq, ovo pitanje sam ponovila bar 10 puta ove sedmice)

pa, svi mi valjda imamo nekoga koga želimo mnogo, i koga bi da volimo jako, no međutim...:dash:
to se nekad ostvari, a nekad i ne...j.b.g. :(
Наравно да сам јој рекао...
Зар ти изгледам као неко ко ћути у таквим ситуацијама...
Мада, није ни битно да ли ће се остварити...

Onog momenta kad joj budeš video oči i čuo joj glas ... može sva tvoja ''ljubav'' da padne u vodu ....
Ne daj se provocirati iluzijama u sebi. Realnost je drugačija ... Realnost jede i grabi koracima putem kojim ti možda i ne bi hteo da ideš.

Tu situaciju reši što pre .... moj ti je savet .... Živeti u iluzijama i preživljavati plantonske ljubavi ''do kraja života'' su vrlo opasne igre sudbine.

Reč koja je napisana, ne zvuči isto kao kad je izgovorena.
Papir iscrtan srcima, nije isto što i srce koje kuca.
Čitanje nečijih misli, nije isto što i gledanje u oči i osećanje nečijeg daha.

Odgovor: Ona beži od iluzije koju si ti stvorio o njoj.

Не ради се уопште о томе.
Где сам ја рекао да је у питању љубав?
Рекао сам да бих могао да је волим до краја живота.
То је велика разлика...
Ово подвучено је тек глупост...
Мани се те приучене психологије.
На крају крајева, ја нисам питао за савет већ сам питао за слична искуства.
Ако ниси приметила, прва два питања су реторичка...
То се зове контекст...
 
Poslednja izmena:
dobro, ti si njoj rekao i kako je ona odreagovala? to je najvaznije da znamo
jeste...
ne mozzemo mi da radimo i delimo savete ovde bez pikanterija....
tu dok ne padne pipanje, mi ne mozzemo da pomognemo...

zato, mani se ovih romantichnih ispada i daj ti nama konkretno, takva i takva stvar... :D

a ni meni nije jasno ono sa autobusima. :D
al` je smeshno. :D
 
Onog momenta kad joj budeš video oči i čuo joj glas ... može sva tvoja ''ljubav'' da padne u vodu ....
Ne daj se provocirati iluzijama u sebi. Realnost je drugačija ... Realnost jede i grabi koracima putem kojim ti možda i ne bi hteo da ideš.

Tu situaciju reši što pre .... moj ti je savet .... Živeti u iluzijama i preživljavati plantonske ljubavi ''do kraja života'' su vrlo opasne igre sudbine.

Reč koja je napisana, ne zvuči isto kao kad je izgovorena.
Papir iscrtan srcima, nije isto što i srce koje kuca.
Čitanje nečijih misli, nije isto što i gledanje u oči i osećanje nečijeg daha.

Odgovor: Ona beži od iluzije koju si ti stvorio o njoj.


Platonska ljubav nikom ne šteti; štaviše, može biti vrlo oplemenjujuća. Naravno, ukoliko nije jedina... ;)
Pa iluzije su lepe; šta bismo mi, ljudi, bili, bez povremenih uzleta u oblake?
 
jeste...
ne mozzemo mi da radimo i delimo savete ovde bez pikanterija....
tu dok ne padne pipanje, mi ne mozzemo da pomognemo...

zato, mani se ovih romantichnih ispada i daj ti nama konkretno, takva i takva stvar... :D

a ni meni nije jasno ono sa autobusima. :D
al` je smeshno. :D

Не требају мени савети већ ваша искуства...
ако их имате...
То с аутобусима је алузија на оне две девојке које сам срео у бусу па само о томе писао овде пре неког времена...
 

Back
Top