Prdim Glasno, seqash li se originalne postave grupe Joker i kako je ista stupila na Prishtinsku scenu? Smeh u Vetrovitoj ulici !?
Secam se, dakako, a imam i opis tog dogadjaja iz Musove knjige, sa sve slikom!
Sledi odlomak:
*
Bio je 21 Avgust 1980.te kad se Tashi pojavio na mojim vratima. Bio je nervozan.
"Helou, men" -rekao je.
"Helou,Tash."
Premestao se s noge na nogu.
Tasi je gitarista, tvrdi roker.
Iza njega je stajao misicav momak koga prvi put vidim.
"Mus, ovo je Kecman, Kecman ovo je Mus."
Misicavi mi pruzi ruku i rukovasmo se.
"Cuj Mus" - rece Tasi - "ja mislim da si ti jedan od boljih muzicara u okolini..."
"Najbolji u svojoj zgradi" -rekoh.
Kecman se nasmeja, Tasi ne.
"Ne, stvarno mislim da si ti..."
"Pre|i na stvar, covece."
"Oces da sviras s nama u Kosovom Polju?" - bubnu Tasi.
"Ocu. Kad?"
"Prekosutra."
"Sta sviramo?"
"Bitlse, dve-tri stvari od "Free" i resto improvizacija."
"O-kej."
Popodne sam proveo trazechi zice za bas. Ona na instrumentu mi je pukla.
Tasi mi je dao ploce i probao sam da vezbam "na suvo".
Sutradan odoh do njih. Bili su spremni.
"Mislim da nijednom nismo probali" -rekao sam.
"Daj, sacemo."
Tasi nas prikljuci na svoje pojacalo i mi zagrmesmo, ocajno.
Kecman je lupao o kolena.
"Cuj, ne cini mi se da je zvucalo bog zna kako."
"Ma ajde bre," -rece Kecman - "kad se odvrnemo na desetku, sve ce gi poteramo iz sale."
Natovarismo se i krenusmo.
"De sviramo?"
"To ti je Rock Spektakl" - objasnio je Kecman- "sviraju najpoznatije grupe iz Pristine
i okolnih sela."
"Ima li rulje?"
"De da nema? To ti je u Kosovo Polje atrakcija nedelje."
Stali smo kod neke ruzne zgrade i sisli iz autobusa.
Dom Kulture u Kosovom Polju (a to je bila ta zgrada ) imao je, kao i u svim selima visestruku namenu: sluzio je kao pozorizte (?!), bioskop, sala za igranke, razne zborove i sednice.
Ovde je sve pocinjalo i zavrsavalo se.
Kroz osam godina poceche i rat. Ali tog jutra bila je samo obicna subota u Kosovom Polju,
sparna subota puna zute prasine. Natpis je bio povelik:
20. VIII '80 ROCK SPECTAKL
UCESTVUJU GRUPE
LEND KUD Kosovo Polje
SAGLAM I JARANI DZOKER
STRUJNI UDAR AFRODITA
"Koji smo mi?" - pitao sam.
"Dzoker."
Odlican naziv. Nadahnut.
U|osmo u zgradu. Unutra je desetak momaka, povecha bina, prazan prostor i par
sedista sa strane. Neki tipovi oprobavaju bubnjeve, par radoznalaca se mota okolo
a u cosku sedi neki bradonja i stimuje gitaru.
"Dobro dosli, gospodo muzicari"
"Pa i nismo neki muzicari."
"Ma idi bre, za gde ste dobri ste. A ko je organizator - jos bolji ste."
"Ko je organizator?"
"Ja."
Video sam da je bina prazna i gurnuo Tashija da se prvi ustekujemo na probu.
Skocio je odmah. Par momaka iz druge grupe shvatili su nasu nameru, pa nastade trka
ko ce pre do pojacala. Stigli smo prvi i histericno ugurali gajtane.
Na vratima sale pojavi se Studke sa svojom "Suzuki" kopijom Dzipsonke i Mare sa
ceskom "Jolanom". Za njima Palji, sa shalom usred leta.
"Studke, najebo si ako ti je Mare ritmash!" - viknuo sam u mikrofon.
"Sta je Muso, pre vojske probao si redaljku, a sad i svirku?" - odvratio je.
Mamu li ti *****, pomislio sam.
Probali smo u grchu. Seljaci koji su cekali na red posle nas uskakali su na mikrofon da pevaju s nama. Bili su dunsteri i neznalice, kao i mi uostalom.
U salu u|e Amer.
Stari, pouzdani Amer. Sunjao se naokolo sa svojom chelicnom bradom i najzad seo na stolicu sa strane. Pitao sam ga za sud.
Rekao je da zvuchi izuzetno. Sumnjao sam u to.
U osam uveche masa poce da se okuplja. Kosovopoljci i poneko iz okolnih sela.
KUD Kosovo Polje bio je prvi i raspalio masu kolima i shotom. Svetla su bila upaljena, narod je pleo sitan vez po parketu. Oko hiljadu i po ljudi doslo je na zabavu kao na poselo.
Sedeli smo u svlacionici i muvali "Kosovopoljske Lokice" - plesnu grupu od pet pichaka koje igraju u pozadini "rokera".
Bilo je kul. Znoj je smrdeo na sve strane, Tashi se skinuo do pojasa i pocheo da loche od treme.
Kecman je lupao bubnjeve sa narodnjacima, a onda i sa par drugih grupa.
U svlacionicu ulete neki tip u znoju:
"Dajte mi jedan bas, brzo!"
Dao sam mu svoj.
"Ajde da sviras" -rekao mi je.
"Nemam pojma sta svirate."
"More bre, udaraj u taktu, mislis da se primecuje?"
Neki tip do mene se javi:
"Daj, ja cu" - i ode s mojim basom.
"Nije nastimovan!" -viknuo sam.
Grupa Lend stigla je pet minuta pred svoj nastup. Seljacki rokeri u motociklistickim
odelima sa zelenim maramama oko vrata. Izvukli su svoju Fender opremu i s prezrenjem
bacili pogled po nama.
Izasli su na scenu trceci.
Cekao sam da mi dodje bas, jer nastupamo posle Lenda. Vratio mi ga je neki nepoznat
momak, kompletno rastimovanog i mokrog.
Seo sam sa Tashijem da se stimujemo bez pojacala. Nije se ni{ta culo, grupa Lend prashila je bogovski i masa je bila u delirijumu.
Bili smo na ivici panike, ali ne jos i u panici kad u svlacionicu ulete zrikava faca:
"Jao, sine, sto je tulum" -vrtistao je i skakao -"udrite, samo udrite!"
Stimali smo se uz njegovo urlanje.
"A sada, iz Pristine, drupa Dzoker!"
Zacuo se aplauz.
Pogledasmo se nenastimovani i izletesmo na scenu.
Iz prvih redova vrisak: "Tashi, Lopove!"
Tashi profi potezom odvrce pojacalo, ja moje ne mogu da nadjem. Guram dzek u prvu
Marshall kutiju koju vidim i odvrcem sva dugmeta do daske.
Na desetku, sto bi rek'o Kecman. Ionako ne znam koje cemu sluzhi.
Udaram po zici i gruv iz zvucnika baca me pola metra. Odlicno! Tashi nesto sere po
mikrofonu i ja pocinjem da izvodim sitne akrobacije na basu.
Rulja poce da zvizhdi.
Okrenuo sam se Kecmanu i dao mu znak. Otvarao je usta u mom smeru.
Kad sam prisao, cuo sam kako urla: "KAKO IDE PRVA STVAR?"
Pokazao sam mu prstom na Tashija, on ce da pocne.
I Tashi poce.
Prasio je uvodni rif Get Back- a. Sacekah osam taktova, uz urlik skocih u vazduh,
Kecman zakuca po cinelama i masinerija krenu.
Przili smo kao sumanuti.
Trema pomesana sa uzbu|enjem pretvorila se u znoj i ruke su nam letele po zicama.
Vozio sam stakato iz lakta.
Tashi je orao sigurno i pevao jakim glasom. Na refrenima sam dolazio do mikrofona
i urlao sa njim. Pogledao sam u masu, djuskala je.
Oh, jes!
Kad smo stali, zacu se arlauk iz tisusu grla. Videh Kepu u publici, gledao me je u cudu.
Druge stvari se ne secam, treca je bila Walk in My Shadow od Free. Neugodan bas.
Posle toga "All Wright, Now" i masa je ponovo na nogama. Bili smo vec opusteni i djuskao
sam po bini. Osvrnuh se i videh "Kosovopoljske Lokice" kako plesu iza mene, kao navijacice na ragbi-utakmicama. Pogledah u masu pod nogama.
Masa ti je pod nogama!
Ima li kraja uzitku?
Zadnju stvar smo usrali cabar.
Bio je Yer Blues od Beatles-a i Tashi se izgubio vozechi solo osam krugova. Narod je stao. Stvar je bila nepoznata i dosadna.
Kad smo zavrshili docekali su nas zvizduci i flasha iz publike.
Tasi se trudio da izvuce bis, ali sam ga povukao u svlacionicu.
Bili smo zadovoljni, uprkos svemu. Studke nam cestita, ne znam zasto.
Skinuli smo se do pojasa, zapalili cigare i sisli u masu.
Koncert se zavrsio oko ponoci i cekali smo pare.
Pojavio se organizator.
"Drugovi, lova je tu."
"Daj" -rekao sam.
"Polako bre, Muso, ne budi seljak."
"Znate sta, nije bas neka zarada, ako se slazete oticicemo do dragstora po jelo i pice
i to neka vam je isplata. Dajemo vam lovu i za taksi."
Niko nije imao nista protiv, obzirom da je vecina oformila grupe samo za ovu svirku.
Kajao sam se sto sam se kao seljak istrcao i celu noc se trudio da to ispravim.
Doneli su pun gepek klope i mi posedasmo da lumpujemo za dugackim stolovima.
Rokerski dorucak. Pritegli smo po sljivovici i onda krenuli kucama.
Vracao sam se sa Tashijem i Amerom.
"Koliko imamo love?"
"Dvajes' 'iljada."
"Valjda je dosta do Pristine?"
"Gde nije, taksi je oko osam hiljada" -rekao je Amer.
"Ne znate vi kako se to radi" -rekao je Tashi - "ovde su divljii taksisti i rade na dogovor.
Treba samo da im se predstavimo kao izmuceni bednici."
Hodali smo jos malo i ugledali divljeg taksistu. Pusio je krdzu i gledao nas ispod oka.
"Gospodine" -pridje mu Tashi sa izmorenim izrazom - "za koje bi ste pare prevezli tri
izmorena bednika do Pristine?"
Pogledao nas je kao u govna.
"Trijes' iljade."
Nasmejao sam se.
"Imamo samo 19" -rece Tashi.
"Jok."
"A, evo jos hiljada. Imamo dvadeset."
Ispljunuo je opusak.
"Upadaj."
Imao sam utisak da tacno zna koliko love imamo.
Izbacio nas je blizu Granda, kod semafora. Plocnici su bili vlazni, narandzasto svetlo
probijalo je kroz miris kise. Krenuli smo niz ulicu zatecheni tisinom.
"Momci, ostala je jos hiljada" -rekao je Tashi - "podelimo."
"Bezi bre, Tashi."
Za hiljadu dinara kupovala se pakla cigareta. Cipele su nam zvonile niz ulicu.
"Gud lak!" -rece nam Tashi na rastanku.
Odosmo u jutro.
*********************
Na slici, pre te svirke:
Gornji red: Amer paripovich, Aleksa(Alek), Ziggy(Tashi), Nesha "Chor", Zimi.
Donji red: Nepoznata faca, Mus,Cale, Mare (ritmash).
. Amer koliko se seqam beshe dosta revnostan po pitanju fotoaparata. Kad bismo mogli njemu uqi u trag ... 
)) .. Prilozhena slika je istorijska .. Nepoznata faca je Ljuljzim Idrizi, klinac iz mog komshiluka kome je taj trenutak iza bine sa Prishtinskim rokerima bio najsvetliji i najponosniji dan njegovog zhivota. Prichao je godinama kasnije kako je bio uvelicaho i uramio istu, Corpus Delicti dobrih vremena ... 
