Бран Мутимировић
Primećen član
- Poruka
- 641
Godišnja skupština Rio Tinta u Londonu održana je u četvrtak, a u publici su, između ostalih, sedele i dve građanke Srbije - Sofija Stefanović i Nina Đukanović, inače istraživačice na Kembridžu i Oksfordu, koje su imale brojna pitanja za predstavnike te rudarske kompanije. Glavni zaključak Rio Tinta je da razume da ih građani Srbije ne žele, ali da će se oni ipak potruditi da im objasne "vrednosti projekta Jadar", piše Nova.rs.
Godišnja skupština akcionara Rio Tinta održana je u Londonu 4. aprila. Pored predstavnika ove rudarske korporacije, ovom događaju prisustvovalo je i dosta publike, a među svim ljudima našle su se i dve istraživačice srpskog porekla, koje su imale pitanja za predstavnike Rio Tinta.
Prva se obratila Sofija Stefanović, doktorantkinja koja na prestižnom univerzitetu Kembridž kombinuje istraživanje i aktivizam.
Stefanović je na samom početku naglasila da projekat „Jadar“ na skupštini nije spomenut, iako je u Srbiji pre svega nekoliko dana objavljeno da kompanija aktivno vodi kampanju kako bi „oživela“ projekat, piše porrtal Nova.rs.
„Stotine hiljada građana govori ‘ne’ ovom projektu već godinama. Tekuća kampanja da on oživi, putem medija, kao i kroz velika ulaganja u lokalne projekte, posle ukidanja projekta i građanskog otpora, zvuči kao suprotnost brizi o kojoj se puno govorilo na ovoj skupštini. To je nedemokratski čin, društveni inženjering za prihvatanje projekta koji preti da potpali društveni sukob. Da stvarno slušate, čuli biste da je odgovor bio čvrsto ‘ne’, i tako je već duže vreme, od strane mnogih grupa u Srbiji i inostranstvu“, rekla je Stefanović.
Potom je prešla na svoja i pitanja lokalnih grupa na koja do sada nije dogovoreno:
1. U skladu sa vašom deklarisanom društvenom, prirodnom i korporativnom odgovornošću (ESG) i posvećenošću „brizi, hrabrosti i radoznalosti“ (3C), zašto ne prihvatite i jasno objavite akcionarima da ste u Srbiji izgubili poverenje?
2. Zašto ne prihvatite odgovornost za tu propast, ne popravite štetu na zemljištvu i povučete se – što lokalne grupe i saveznici traže već duže vreme?
3. Zašto ste počeli da otkupljuete zemlju i imovinu u dolini Jadra pre dobijanja neophodnih dozvola i odobrenja za projekat?
4. U svetlu izjava predstavnika vlasti koje su aludirale na korupciju: Da li ste dobili prevremena obećanja da će projekat biti odobren?
„Čuli smo za zabrinutost ljudi, vidimo to. Verujemo da projekat ne mora da ugrozi prirodno okruženje i poljoprivredu u regionu. Verujemo da postoji značajan potencijal za državu. Slušali smo i razgovarali sa 3.000 ljudi o njihovim stanovištima. Naglasio bih da je na ljudima i Vladi Srbije da li ćemo dobiti dozvolu da radimo bilo šta“, rekao je Barton.
Potom je odgovorila i Šinejd Kaufman, izvršna direktorka Rio Tinta za minerale, koja je rekla da „čvrsto veruju da projekat ‘Jadar’ jeste izvodljiv bez kompromitovanja dobrog stanja i prirode u regionu“.
Prema njenim rečima, Rio Tinto je izvršio studije procene uticaja na prirodnu sredinu pre mnogo godina, u okviru procedure za dobijanje dozvola, ali ti izveštaji nisu objavljeni jer je Vlada Srbije ukinula dozvole.
„Od tada smo radili dve stvari. Radili smo na komunikaciji sa što više ljudi sa raznih strana koji su želeli da pričaju sa nama, da razumemo njihovu zabrinutost i da im pružimo informacije o projektu. Nismo imali priliku da objasnimo projekat u okviru dobijanja dozvole, jer su one bile ukinute pre toga. Drugo, radili smo da objavimo što više informacija na našem sajtu i da ih delimo lokalno, regionalno, nacionalno i internacionalno – da objasnimo šta bi taj projekat bio. Posvećeni smo nastavku razgovora sa ljudima iz Srbije, civilnim društvom, Vladom i zainteresovanim stranama da vide vrednosti projekta. Na ljudima je da odluče, a verujemo da je ipak vredno pogledati duboko u ‘srce’ projekta kako bi mogao da se odgovorno, u korist ljudi u Srbiji“, rekla je.
Stefanović je, nakon ovih odgovora, prokomentarisala da bi mnogi istraživači ovo nazvali društvenim inženjeringom, i još jednom zatražila odgovor na pitanje o otkupu zemljišta i imovine, kao i o korupciji. Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm kratko je rekao da su kupili „mnogo zemlje kada su imali dozvole, a onda su pre dve godine te dozvole poništene.
„Čuli smo mnogo o značaju ‘kritičnih sirovina’, kao i o ulozi koju Rio Tinto vidi za sebe u tome. Ovo je veoma važno u kontekstu litijuma u Srbiji, jer nastavljate da govorite o projektu u okviru ‘zelene tranzicije’, a u stvari pravite lažan izbor između klimatskih promena i očuvanja prirode. Lokalne grupe u dolini Jadra žive u bliskom odnosu sa svojim prirodnim okruženjem. Kažete da će oni odlučiti, ali oni su već odlučili, više puta“, rekla je Đukanović.
Ona je podsetila da je na vrhuncu protesta 2021. godine više od 100.000 ljudi u 50 gradova Srbije blokiralo puteve, auto-puteve i mostove u periodu od nekoliko nedelja, što je i dovelo do ukidanja projekta.
„Lokalno stanovništvo je odbilo rudnik. Sugestije koje prave neki vaši lokalni predstavnici i vi danas – da je odbiti projekat zapravo ignorisanje važnosti ublažavanja klimatskih promena, jeste teška iskrivljena slika stvarnosti na mestu gde ljudi brane svoje pravo na drugačiju održivu budućnost, zasnovanu na odnosu sa zemljom i čistom vodom, vazduhom i zemljištem“, rekla je Stefanović.
Potom je upitala:
1. Zašto se i dalje bavite ovim i zašto nastavljate sa pričom koja je veoma uska vizija energetske tranzicije, uopšte ne uzimajući u obzir pravdu i lokalna prava?
2. Da li ćete da priznate da je Rio Tinto jedan od najvećih zagađivača u istoriji, da je rudarska industrija jedan od glavnih razloga gubitka šuma i biodivertiteta u svetu?
3. Podaci Vlade Srbije predviđaju da će emisija CO2 i zagađenje koje uzrokuje rudarska industrija u zemlji nastaviti dramatično da rastu, nekoliko vetroturbina i solarnih panela to neće promeniti. Da li ćete i to priznati?
4. Zašto nastavljate sa ovom „zelenom“ ekomanupulacijom nasuprot jasnom odbijanju projekta od strane lokalnih grupa i domaće i međunarodne aktivističke zajednice?
Prvi je odgovorio predsedavajući u Upravi Rio Tinta Dominik Barton, koji je rekao „da uopšte nije bilo mnogo informacija“. Kako kaže, pokušavali su da poštujeu sve zakone, a da sada treba da osiguraju da sve informacije koje imaju budu dostupne, „da bi ljudi bar razumeli o čemu se radi, holistički“. Barton je rekao i da su primedbe koje su dobili uticale su na promenu plana kako bi sve izgledalo.
„Na kraju, kao što sam rekao, biće na ljudima u Srbiji i na Vladi da odluče da li da to uradimo. To je zaključak“, rekao je.
Inače, prema pisanju lokalnih medija, baš u danu održavanja skupštine akcionara Rio Tinta u Londonu, u Kragujevcu je trebalo da se održi okrugli sto „Projekat Jadar – kako proceniti dobre i loše strane“, uz uvodnu prezentaciju prof. dr Aleksandra Jovovića sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Jovović je inače bio angažovan kao rukovodilac projekta 2018. za izradu izveštaja o nedostacima projekta Jadar. U međuvremenu je organizator otkazao događaj, jer se „nisu stekli uslovi za održavanje“.
Izvor: https://n1info.rs/vesti/rio-tinto-n...e-na-godisnjoj-skupstini-kompanije-u-londonu/
Godišnja skupština akcionara Rio Tinta održana je u Londonu 4. aprila. Pored predstavnika ove rudarske korporacije, ovom događaju prisustvovalo je i dosta publike, a među svim ljudima našle su se i dve istraživačice srpskog porekla, koje su imale pitanja za predstavnike Rio Tinta.
Prva se obratila Sofija Stefanović, doktorantkinja koja na prestižnom univerzitetu Kembridž kombinuje istraživanje i aktivizam.
Stefanović je na samom početku naglasila da projekat „Jadar“ na skupštini nije spomenut, iako je u Srbiji pre svega nekoliko dana objavljeno da kompanija aktivno vodi kampanju kako bi „oživela“ projekat, piše porrtal Nova.rs.
„Stotine hiljada građana govori ‘ne’ ovom projektu već godinama. Tekuća kampanja da on oživi, putem medija, kao i kroz velika ulaganja u lokalne projekte, posle ukidanja projekta i građanskog otpora, zvuči kao suprotnost brizi o kojoj se puno govorilo na ovoj skupštini. To je nedemokratski čin, društveni inženjering za prihvatanje projekta koji preti da potpali društveni sukob. Da stvarno slušate, čuli biste da je odgovor bio čvrsto ‘ne’, i tako je već duže vreme, od strane mnogih grupa u Srbiji i inostranstvu“, rekla je Stefanović.
Potom je prešla na svoja i pitanja lokalnih grupa na koja do sada nije dogovoreno:
1. U skladu sa vašom deklarisanom društvenom, prirodnom i korporativnom odgovornošću (ESG) i posvećenošću „brizi, hrabrosti i radoznalosti“ (3C), zašto ne prihvatite i jasno objavite akcionarima da ste u Srbiji izgubili poverenje?
2. Zašto ne prihvatite odgovornost za tu propast, ne popravite štetu na zemljištvu i povučete se – što lokalne grupe i saveznici traže već duže vreme?
3. Zašto ste počeli da otkupljuete zemlju i imovinu u dolini Jadra pre dobijanja neophodnih dozvola i odobrenja za projekat?
4. U svetlu izjava predstavnika vlasti koje su aludirale na korupciju: Da li ste dobili prevremena obećanja da će projekat biti odobren?
Rio Tinto i dalje „veruje“ u projekat Jadar
Na njena pitanja, prvi je odgovorio predsedavajući u Upravi Rio Tinta Dominik Barton, koji je rekao da je kompanija upoznata sa stavom ljudi o rudniku litijuma u Srbiji.„Čuli smo za zabrinutost ljudi, vidimo to. Verujemo da projekat ne mora da ugrozi prirodno okruženje i poljoprivredu u regionu. Verujemo da postoji značajan potencijal za državu. Slušali smo i razgovarali sa 3.000 ljudi o njihovim stanovištima. Naglasio bih da je na ljudima i Vladi Srbije da li ćemo dobiti dozvolu da radimo bilo šta“, rekao je Barton.
Potom je odgovorila i Šinejd Kaufman, izvršna direktorka Rio Tinta za minerale, koja je rekla da „čvrsto veruju da projekat ‘Jadar’ jeste izvodljiv bez kompromitovanja dobrog stanja i prirode u regionu“.
Prema njenim rečima, Rio Tinto je izvršio studije procene uticaja na prirodnu sredinu pre mnogo godina, u okviru procedure za dobijanje dozvola, ali ti izveštaji nisu objavljeni jer je Vlada Srbije ukinula dozvole.
„Od tada smo radili dve stvari. Radili smo na komunikaciji sa što više ljudi sa raznih strana koji su želeli da pričaju sa nama, da razumemo njihovu zabrinutost i da im pružimo informacije o projektu. Nismo imali priliku da objasnimo projekat u okviru dobijanja dozvole, jer su one bile ukinute pre toga. Drugo, radili smo da objavimo što više informacija na našem sajtu i da ih delimo lokalno, regionalno, nacionalno i internacionalno – da objasnimo šta bi taj projekat bio. Posvećeni smo nastavku razgovora sa ljudima iz Srbije, civilnim društvom, Vladom i zainteresovanim stranama da vide vrednosti projekta. Na ljudima je da odluče, a verujemo da je ipak vredno pogledati duboko u ‘srce’ projekta kako bi mogao da se odgovorno, u korist ljudi u Srbiji“, rekla je.
Stefanović je, nakon ovih odgovora, prokomentarisala da bi mnogi istraživači ovo nazvali društvenim inženjeringom, i još jednom zatražila odgovor na pitanje o otkupu zemljišta i imovine, kao i o korupciji. Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm kratko je rekao da su kupili „mnogo zemlje kada su imali dozvole, a onda su pre dve godine te dozvole poništene.
„Lokalno stanovništvo je odbilo rudnik“
Predstavnicima Rio Tinta se potom obratila Nina Đukanović, istraživačica na Oksford univerzitetu. Ona se nadovezala na neke tačke iz uvodnog izlaganja o tenzijama između društvenih i ekoloških aspekata i dobijanja dozvola, kao jedan od najvećih izazova u ublažavanju efekata klimatskih promena.„Čuli smo mnogo o značaju ‘kritičnih sirovina’, kao i o ulozi koju Rio Tinto vidi za sebe u tome. Ovo je veoma važno u kontekstu litijuma u Srbiji, jer nastavljate da govorite o projektu u okviru ‘zelene tranzicije’, a u stvari pravite lažan izbor između klimatskih promena i očuvanja prirode. Lokalne grupe u dolini Jadra žive u bliskom odnosu sa svojim prirodnim okruženjem. Kažete da će oni odlučiti, ali oni su već odlučili, više puta“, rekla je Đukanović.
Ona je podsetila da je na vrhuncu protesta 2021. godine više od 100.000 ljudi u 50 gradova Srbije blokiralo puteve, auto-puteve i mostove u periodu od nekoliko nedelja, što je i dovelo do ukidanja projekta.
„Lokalno stanovništvo je odbilo rudnik. Sugestije koje prave neki vaši lokalni predstavnici i vi danas – da je odbiti projekat zapravo ignorisanje važnosti ublažavanja klimatskih promena, jeste teška iskrivljena slika stvarnosti na mestu gde ljudi brane svoje pravo na drugačiju održivu budućnost, zasnovanu na odnosu sa zemljom i čistom vodom, vazduhom i zemljištem“, rekla je Stefanović.
Potom je upitala:
1. Zašto se i dalje bavite ovim i zašto nastavljate sa pričom koja je veoma uska vizija energetske tranzicije, uopšte ne uzimajući u obzir pravdu i lokalna prava?
2. Da li ćete da priznate da je Rio Tinto jedan od najvećih zagađivača u istoriji, da je rudarska industrija jedan od glavnih razloga gubitka šuma i biodivertiteta u svetu?
3. Podaci Vlade Srbije predviđaju da će emisija CO2 i zagađenje koje uzrokuje rudarska industrija u zemlji nastaviti dramatično da rastu, nekoliko vetroturbina i solarnih panela to neće promeniti. Da li ćete i to priznati?
4. Zašto nastavljate sa ovom „zelenom“ ekomanupulacijom nasuprot jasnom odbijanju projekta od strane lokalnih grupa i domaće i međunarodne aktivističke zajednice?
Prvi je odgovorio predsedavajući u Upravi Rio Tinta Dominik Barton, koji je rekao „da uopšte nije bilo mnogo informacija“. Kako kaže, pokušavali su da poštujeu sve zakone, a da sada treba da osiguraju da sve informacije koje imaju budu dostupne, „da bi ljudi bar razumeli o čemu se radi, holistički“. Barton je rekao i da su primedbe koje su dobili uticale su na promenu plana kako bi sve izgledalo.
„Na kraju, kao što sam rekao, biće na ljudima u Srbiji i na Vladi da odluče da li da to uradimo. To je zaključak“, rekao je.
Inače, prema pisanju lokalnih medija, baš u danu održavanja skupštine akcionara Rio Tinta u Londonu, u Kragujevcu je trebalo da se održi okrugli sto „Projekat Jadar – kako proceniti dobre i loše strane“, uz uvodnu prezentaciju prof. dr Aleksandra Jovovića sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Jovović je inače bio angažovan kao rukovodilac projekta 2018. za izradu izveštaja o nedostacima projekta Jadar. U međuvremenu je organizator otkazao događaj, jer se „nisu stekli uslovi za održavanje“.
Izvor: https://n1info.rs/vesti/rio-tinto-n...e-na-godisnjoj-skupstini-kompanije-u-londonu/
