ali stvar je u tome sto i kada osete ljubav,ignorisu je ,i ne razmisljaju o tome,nadaju se da ce proci,kao bolest neka
,,kao da imaju grip..mislim da je to negde karekteristicno za jaci pol,kao i da skoro svako,ko sebe moze nazvati-muskarac je prosao kroz tu fazu-fazu negiranja ljubavi,Moja teorija jeste da se Balkanski muskarac od malena uci i vaspitava,da bude neranjiv,A ljubav ,stvara suprotan osecaj- osecaj ranjivosti
kada ,shvate sta su uradili ,obicno je kasno
dakle pitanje
koje se namece i na koje sam mislila, jeste
sta to treba da se desi,pa da covek prevazidje urodjen bojkot prema sebi i ljubavi koje oseca
....
dakle koji je to trenutak kada takav muskarac kaze sebi
ma ,ja bre volim zenu,pa sta...
...балкански мушкарац се од малена учи и васпитава да буде нерањив...
Сигурно!Само ово важи за динарске типове најприје,јер ако могу да додам а да не повредим никога-просто не могу замислит неког из Војводине( сем ако није досељеник) да ,кад треба,буде и тврд и чврст(да не кажем-суров или сиров)!
Неко вели-А сузе?А плач?-А треба ли мушкарац да њуња и да кењка?-питам ја.
Љубав!Она се не исказује речима!Речи су само бледа замена,огољено рухо у
којем завијамо она наша најтајнија осећања,оне дивне погледе пуне усхићења
кад видимо оног ког волимо,оног чију руку тако нежно стављамо на своје груди,
додире од којих се јежимо са слатким задовољством да ће их бити још и све друго
што неко просто зове - љубав.
Е,сад да ли треба рећи неком-волим те!
Можда,ако су те две речи толико битне да ће се срушити Ајфелова кула ако се
не изговоре,онда нека-ал' после 20-30 година!
Ако ОНА не осети како је држим за руку,како је гледам,како ми блистају очи кад
је видим ,како затреперим кад се осмехне...онда ми оне ДВЕ РЕЧИ ништа неће помоћи да је уверим.
И још нешто.Жене би хтеле да поред себе истовремено имају човека који је МУШКАРАЦ да их штити,да им отвара врата ,да се осећају сигурно и неког кога је донело ово ново време-што никад није било-да пред њом плаче и исповеда се како је и он рањив и како и он може да повије рамена.
Несвесно,дубоко у себи оне се плаше да и њихов мушкарац није овај други,јер ако јесте нестаће оне чаролије што повезује њу и њега,оно што она замишља још од малена -какав је он?Исто важи и за нас-и ми се исто трудимо да разумемо жене!
Покушавамо.Али је можда боље да их само волимо(а да им не кажемо оне ДВЕ РЕЧИ) .
П.С. После овог питања скоро обавезно дође оно чувено:A ЗАШТО НЕ МОГУ МУШКАРЦИ ДА ИМАЈУ НЕКУ ЖЕНУ ЗА ДРУГАРИЦУ?
Како да не!
Толико.
me pitao - Zašto misliš da ja ne umem da volim? I zašto tvoja prošlost mene unapred osudjuje na kraj? Zar ne misliš da i ja imam prošlost... Zašto bi moje oči gledale iza tebe ili tvoje iza mene kada smo tu..jedno ispred drugog...sa rukama jednako zeljnim dodira,sa usnama jednako zeljnim poljubaca i sa očima koje treba da su usmerene napred a ne unazad..pitao me zašto osudjujem vreme u koje još nismo kročili kada jedino što nam treba JESTE ŠANSA..
)
