- Poruka
- 3.050
Šta mislite, zašto Hitleru nikad nije bilo suđeno za ratne zločine, iako postoje neke indicije da on nije izvršio samoubistvo, već ubio dvojnika i pobegao negde u Južnu Ameriku? I zašto je Hirohito i posle 1945. ostao car Japana?
I Hitler, i Hirohito, i Staljin, i Ruzvelt, i Čerčil, i Truman, svi oni su bili članovi tajnih internacionalnih društava, čiji se rad zasniva na principu minimuma zajedničkog interesa i realne raspodele moći i sfere uticaja. Svi oni su se samo javno, pred stanovnicima naše planete, delili u dva tima i vodili svetski rat, ali oni su braća i tajno su se sastajali i dogovarali kako da podele svet. I, naravno, delili su uloge: jedni su bili pobednici, a drugi gubitnici.
Posebnu pažnju bi trebalo pokloniti Drugom svetskom ratu, jer je taj rat bio najprljavija politička igra u istoriji čovečanstva. Hitlerov zadatak nije bio da osvoji Evropu ili ceo svet, već da dugotrajnim, totalnim i iscrpljujućim ratom uništi evropske imperijalne sile - Veliku Britaniju i Francusku, da uništi Nemačku, Italiju i Sovjetski Savez. Hirohito je to isto radio sa najjačim zemljama u Aziji... Bila je to prva faza amerikanizacije naše planete: u ratnom požaru svetskih razmera, za nekoliko godina, upropastiti najrazvijenije zemlje, pobiti njihovo radno sposobno stanovništvo, a posle rata ulagati kapital u te zemlje i njihovu privredu učiniti zavisnom od američke privrede. To se i dogodilo: Nemačka je posle rata bila okupirana i podeljena, Japan okupiran, Velika Britanija i Francuska izgubile su gotovo sve kolonije i postale drugorazredne vojne sile, a Amerika je postala svetska vojno-ekonomsko-kulturna super-sila.
Ako su Saveznici mogli 6. juna 1944. godine da se iskrcaju u Normandiju - onda su i Alemani mogli da izvrše invaziju na Veliku Britaniju. Ali nisu, jer je Hitler tako odlučio. On je imao zadatak da desetkuje svoj narod i ostale evropske narode, i ekonomski upropasti gotovo sve evropske države. Da je hteo da osvoji celu Evropu, Hitler ne bi poštedeo Švajcarsku.
Američki vojnici ne bi nikad ušli u Evropu da su Nemci izvršili invaziju na Veliku Britaniju. Padom Velike Britanije, cela Evropa bi pripala Hitleru, zapadnoevropske kolonije u Africi ne bi imao ko da brani od naleta moćne nemačke armije - i tako bi se Treći Rajh proširio na dva kontinenta. Sovjeti su se, sa promenljivom ratnom srećom, dugo borili protiv Nemaca; ali oni bi bili poraženi i kapitulirali u rekordnom roku, možda i pre leta 1942. godine, samo da su ih Japanci napali sa istoka. Oni ne bi mogli da izdrže rat na dva fronta i u tom slučaju bi se nemačke i japanske trupe sastale negde u Aziji, s tim što bi Nemci osvojili jednu trećinu a Japanci dve trećine najvećeg kontinenta. I, na kraju, da su Japanci izvršili invaziju na Australiju, ta ogromna a slabo naseljena zemlja bi se predala za veoma kratko vreme. Tako bi Nemci i Japanci podelili svet. Što se tiče američkog kontinenta, on bi izuzev Sjedinjenih Američkih Država, za Nemce i Japance bio lakši plen od Francuske ili bilo koje druge evropske ili azijske zemlje. Sjedinjene Američke Države bilo bi najlakše poraziti iznutra, pomoću rasnih sukoba i ekonomske krize, a ako znamo da je u toj zemlji i tada živelo dosta Nemaca i pripadnika ostalih nordijskih naroda, nije teško pretpostaviti da bi i ta zemlja vrlo lako bila pretvorena u nemačku koloniju.
Ali to se nije dogodilo zato što ni Hitler ni Hirohito nisu bili nacionalisti i patrioti, već američki ljudi. Hitler je tolike alemanske mladiće poslao na Istočni front, u sigurnu smrt, a dozvolio da mu se u susedstvu, u Velikoj Britaniji, skoro tri godine okupljaju ogromne američke vojne snage, koje kreću u desant na Normandiju u isto vreme kad Sovjeti prenose ratne operacije na alemansku teritoriju. Sa druge strane, Japanci ne napadaju Sovjete, već ratuju protiv Kineza u Kini i Britanaca i Amerikanaca na Pacifiku. Ta pogrešna, namerno pogrešna strategija, dovela je do danas poznatog ishoda Drugog svetskog rata.
Nadalje, posleratna blokovska podela sveta, Hladni rat, stalna napetost između Istoka i Zapada, rušenje Berlinskog zida, širenje Severoatlanskog pakta i sve što se danas događa delo je tih tajnih internacionalnih društava, koje od Francuske buržoaske revolucije pa naovamo postepeno osvajaju vlast u svim zemljama sveta, i da sve što oni rade vodi ka uspostavljanju takozvanog Novog svetskog poretka, globalnog društvenog uređenja čije principe danas poznaju samo malobrojni, odabrani ljudi. U poslednjih osamdeset godina, tajno, svetom vlada jedan savet od tri čoveka, koji donose odluke konsenzusom i čije se mesto popunjava samo nakon njihove smrti. Za vreme Hladnog rata jedan od njih je tajno upravjao NATO paktom, drugi je tajno upravljao Varšavskim paktom, a treći je javno upravljao nesvrstanim zemljama. Taj treći je bio Josip Broz Tito.
I Hitler, i Hirohito, i Staljin, i Ruzvelt, i Čerčil, i Truman, svi oni su bili članovi tajnih internacionalnih društava, čiji se rad zasniva na principu minimuma zajedničkog interesa i realne raspodele moći i sfere uticaja. Svi oni su se samo javno, pred stanovnicima naše planete, delili u dva tima i vodili svetski rat, ali oni su braća i tajno su se sastajali i dogovarali kako da podele svet. I, naravno, delili su uloge: jedni su bili pobednici, a drugi gubitnici.
Posebnu pažnju bi trebalo pokloniti Drugom svetskom ratu, jer je taj rat bio najprljavija politička igra u istoriji čovečanstva. Hitlerov zadatak nije bio da osvoji Evropu ili ceo svet, već da dugotrajnim, totalnim i iscrpljujućim ratom uništi evropske imperijalne sile - Veliku Britaniju i Francusku, da uništi Nemačku, Italiju i Sovjetski Savez. Hirohito je to isto radio sa najjačim zemljama u Aziji... Bila je to prva faza amerikanizacije naše planete: u ratnom požaru svetskih razmera, za nekoliko godina, upropastiti najrazvijenije zemlje, pobiti njihovo radno sposobno stanovništvo, a posle rata ulagati kapital u te zemlje i njihovu privredu učiniti zavisnom od američke privrede. To se i dogodilo: Nemačka je posle rata bila okupirana i podeljena, Japan okupiran, Velika Britanija i Francuska izgubile su gotovo sve kolonije i postale drugorazredne vojne sile, a Amerika je postala svetska vojno-ekonomsko-kulturna super-sila.
Ako su Saveznici mogli 6. juna 1944. godine da se iskrcaju u Normandiju - onda su i Alemani mogli da izvrše invaziju na Veliku Britaniju. Ali nisu, jer je Hitler tako odlučio. On je imao zadatak da desetkuje svoj narod i ostale evropske narode, i ekonomski upropasti gotovo sve evropske države. Da je hteo da osvoji celu Evropu, Hitler ne bi poštedeo Švajcarsku.
Američki vojnici ne bi nikad ušli u Evropu da su Nemci izvršili invaziju na Veliku Britaniju. Padom Velike Britanije, cela Evropa bi pripala Hitleru, zapadnoevropske kolonije u Africi ne bi imao ko da brani od naleta moćne nemačke armije - i tako bi se Treći Rajh proširio na dva kontinenta. Sovjeti su se, sa promenljivom ratnom srećom, dugo borili protiv Nemaca; ali oni bi bili poraženi i kapitulirali u rekordnom roku, možda i pre leta 1942. godine, samo da su ih Japanci napali sa istoka. Oni ne bi mogli da izdrže rat na dva fronta i u tom slučaju bi se nemačke i japanske trupe sastale negde u Aziji, s tim što bi Nemci osvojili jednu trećinu a Japanci dve trećine najvećeg kontinenta. I, na kraju, da su Japanci izvršili invaziju na Australiju, ta ogromna a slabo naseljena zemlja bi se predala za veoma kratko vreme. Tako bi Nemci i Japanci podelili svet. Što se tiče američkog kontinenta, on bi izuzev Sjedinjenih Američkih Država, za Nemce i Japance bio lakši plen od Francuske ili bilo koje druge evropske ili azijske zemlje. Sjedinjene Američke Države bilo bi najlakše poraziti iznutra, pomoću rasnih sukoba i ekonomske krize, a ako znamo da je u toj zemlji i tada živelo dosta Nemaca i pripadnika ostalih nordijskih naroda, nije teško pretpostaviti da bi i ta zemlja vrlo lako bila pretvorena u nemačku koloniju.
Ali to se nije dogodilo zato što ni Hitler ni Hirohito nisu bili nacionalisti i patrioti, već američki ljudi. Hitler je tolike alemanske mladiće poslao na Istočni front, u sigurnu smrt, a dozvolio da mu se u susedstvu, u Velikoj Britaniji, skoro tri godine okupljaju ogromne američke vojne snage, koje kreću u desant na Normandiju u isto vreme kad Sovjeti prenose ratne operacije na alemansku teritoriju. Sa druge strane, Japanci ne napadaju Sovjete, već ratuju protiv Kineza u Kini i Britanaca i Amerikanaca na Pacifiku. Ta pogrešna, namerno pogrešna strategija, dovela je do danas poznatog ishoda Drugog svetskog rata.
Nadalje, posleratna blokovska podela sveta, Hladni rat, stalna napetost između Istoka i Zapada, rušenje Berlinskog zida, širenje Severoatlanskog pakta i sve što se danas događa delo je tih tajnih internacionalnih društava, koje od Francuske buržoaske revolucije pa naovamo postepeno osvajaju vlast u svim zemljama sveta, i da sve što oni rade vodi ka uspostavljanju takozvanog Novog svetskog poretka, globalnog društvenog uređenja čije principe danas poznaju samo malobrojni, odabrani ljudi. U poslednjih osamdeset godina, tajno, svetom vlada jedan savet od tri čoveka, koji donose odluke konsenzusom i čije se mesto popunjava samo nakon njihove smrti. Za vreme Hladnog rata jedan od njih je tajno upravjao NATO paktom, drugi je tajno upravljao Varšavskim paktom, a treći je javno upravljao nesvrstanim zemljama. Taj treći je bio Josip Broz Tito.
