- Poruka
- 1.014
Словачке граничаре терају кући
Специјално за „Политику“
Братислава, 17. децембра - „Возачи не могу више да нас гледају и многи нас терају да идемо одмах кући”, пожалио се ових дана новинарима један словачки полицајац на граничном прелазу Петржалка-Берг са Аустријом на коме од следећег петка у оквиру проширења шенгенског режима на девет земаља нових чланица ЕУ неће више бити никаквих контрола. С друге стране границе, његова аустријска колегиница, задубљена у модни часопис, аута која излазе из Аустрије контролише само летимично показивањем руком да могу да прођу...
Тако данас изгледа на граници на којој је до пре 18 година била „гвоздена завеса” између источног и западног блока, а која ових дана поново доживљава велике промене. на граничном прелазу се уклањају зграде полиције и царине (која је укинута још 2004. када су ове земље примљене у ЕУ), разне баријере, знаци и ознаке, мењачнице... А оно што још стоји зврји напуштено, већ подсећа на место духова. Није ни случајно што се цитирани словачки полицајац осећа доста глупо, па му онда још и грађани кажу да нема смисла да ту седи и да треба да иде кући... Јер, увек се може поставити питање - зар то није могло и требало пре урадити?
Убудуће ће полиција, како се најављује, заустављати само претходно типована аута и усмериће се на илегалне имигранте. Још четири дана морају да стају сва возила, овог викенда су почеле предбожићне гужве - Словаци иду у Аустрију у куповину неких ствари, које су тамо јевтиније, као што и Аустријанци долазе овамо на куповину ствари које су овде јевтиније... Зато ако гранични полицајци виде аута с више људи унутра и доста ствари контролишу само колико је пасоша односно личних карата, не узимајући их у руке.
У време комунистичког режима у тадашњој Чехословачкој граница са Аустријом је била обележена густом бодљикавом жицом, а чували су је до зуба наоружани војници. Убрзо после избијања „плишане револуције”, новембра 1989, гранични прелаз у Бергу прешле су спонтано са обе стране хиљаде људи да би коначно видели шта то има са оне стране „гвоздене завесе”. Сада, наравно, такве еуфорије нема. Многима, чак би се рекло, вероватно већини која мало или ретко путује у друге земље, ништа се битно неће променити у животу. Али, ипак великом броју људи, посебно оним који живе у пограничном подручју, биће то реална промена, не само симболична, и то веома корисна, која ће им живот разделити на пре и после 21. 12. 2007.
На супротној страни Словачке, на источној граници ове земље и целе ЕУ, са Украјином, као да се догађа нешто сасвим супротно. Тамо се, у ствари, подиже нова „гвоздена завеса” али сада у виду новог електронског видео-сигурносног система који ће контролисати из камера сваку стопу на 100 километара ове границе сматране за најделикатнију спољну границу Уније, због илегалне миграције усмерене према Западу. Опремање словачке границе за ту заштиту „меког трбуха” Уније кошта најмање 50 милиона евра. Цех проширења шенгенског режима платиће највише Украјинци којима се осетно пооштрава визни режим. Словачке визе су коштале 35 евра, са мноштвом изузетака, сада шенгенска виза стоји 65, изузетака нема, виза ће се добијати много теже. Поређење са оним што ће претварање границе с Мађарском у шенгенску границу значити за Србију, намеће се само по себи....
Милан Лазаревић
Специјално за „Политику“
Братислава, 17. децембра - „Возачи не могу више да нас гледају и многи нас терају да идемо одмах кући”, пожалио се ових дана новинарима један словачки полицајац на граничном прелазу Петржалка-Берг са Аустријом на коме од следећег петка у оквиру проширења шенгенског режима на девет земаља нових чланица ЕУ неће више бити никаквих контрола. С друге стране границе, његова аустријска колегиница, задубљена у модни часопис, аута која излазе из Аустрије контролише само летимично показивањем руком да могу да прођу...
Тако данас изгледа на граници на којој је до пре 18 година била „гвоздена завеса” између источног и западног блока, а која ових дана поново доживљава велике промене. на граничном прелазу се уклањају зграде полиције и царине (која је укинута још 2004. када су ове земље примљене у ЕУ), разне баријере, знаци и ознаке, мењачнице... А оно што још стоји зврји напуштено, већ подсећа на место духова. Није ни случајно што се цитирани словачки полицајац осећа доста глупо, па му онда још и грађани кажу да нема смисла да ту седи и да треба да иде кући... Јер, увек се може поставити питање - зар то није могло и требало пре урадити?
Убудуће ће полиција, како се најављује, заустављати само претходно типована аута и усмериће се на илегалне имигранте. Још четири дана морају да стају сва возила, овог викенда су почеле предбожићне гужве - Словаци иду у Аустрију у куповину неких ствари, које су тамо јевтиније, као што и Аустријанци долазе овамо на куповину ствари које су овде јевтиније... Зато ако гранични полицајци виде аута с више људи унутра и доста ствари контролишу само колико је пасоша односно личних карата, не узимајући их у руке.
У време комунистичког режима у тадашњој Чехословачкој граница са Аустријом је била обележена густом бодљикавом жицом, а чували су је до зуба наоружани војници. Убрзо после избијања „плишане револуције”, новембра 1989, гранични прелаз у Бергу прешле су спонтано са обе стране хиљаде људи да би коначно видели шта то има са оне стране „гвоздене завесе”. Сада, наравно, такве еуфорије нема. Многима, чак би се рекло, вероватно већини која мало или ретко путује у друге земље, ништа се битно неће променити у животу. Али, ипак великом броју људи, посебно оним који живе у пограничном подручју, биће то реална промена, не само симболична, и то веома корисна, која ће им живот разделити на пре и после 21. 12. 2007.
На супротној страни Словачке, на источној граници ове земље и целе ЕУ, са Украјином, као да се догађа нешто сасвим супротно. Тамо се, у ствари, подиже нова „гвоздена завеса” али сада у виду новог електронског видео-сигурносног система који ће контролисати из камера сваку стопу на 100 километара ове границе сматране за најделикатнију спољну границу Уније, због илегалне миграције усмерене према Западу. Опремање словачке границе за ту заштиту „меког трбуха” Уније кошта најмање 50 милиона евра. Цех проширења шенгенског режима платиће највише Украјинци којима се осетно пооштрава визни режим. Словачке визе су коштале 35 евра, са мноштвом изузетака, сада шенгенска виза стоји 65, изузетака нема, виза ће се добијати много теже. Поређење са оним што ће претварање границе с Мађарском у шенгенску границу значити за Србију, намеће се само по себи....
Милан Лазаревић
