Najveca uvreda

Joya!

Joya!

Aktivan član
Poruka
1.041
Imali smo i najveci blam, etc..
Koja je najveca uvreda koju ste dozivili?
Meni, kad je moj dragi ispljuvao po nekim meni veoma vaznim stvarima i posle rekao da je to bilo u afektu. Verujete li u afekt? Da li kazete nesto, radi cega vam je posle zaista krivo.
Nije da nije, kazem i ja nesto sto ne mislim, ali..nikad do te mere da izbacim nekog iz koloseka. Ne volim da nekog kaznjevam na taj nacin. Ja kazem sta mi smeta, ali bez namere da povredim, to ocekujem i od mog partnera.
Sorry, ako je tema bila takva.
P.S. Kako jedna losa domacica kao ja moze da se popravi? Meni mama nije dala nista da pipnem u kuci - bilo je samo da ucim. Prvi put kad sam zivela sa nekim on me je ucio da isprzim jaje..;( LM, i sad desetak godina posle, dvoje dece posle, ja i dalje nisam kuhinjska princeza.
Dopalo mi se ono sto je arkan rekao:'Nisam se ozenio za ves masinu, vec za zenu koja ce da mi bude kapanjon, drug, ljubavnica...'' I moj tako misli, ali znam da bi voleo da ga obradujem sa promenom na bolje. Mada ne kaze.
Dajte savete, dame, koje ste imale slicna iskustva.
Ja sam vrsta mame, koja se igra sa decom, izladjemo u kafic, trosimo pare, ponosni su na mene, jer mama je bila ratnik, mama ide sa njima na utakmice....koncerte. Ali ja bih volela nesto izmedju. Totalni dzumbus u kuci, nije prljavo, ali....razbacano. - nikad ne znam odakle da krenem. Ne, ne vadim se, nije to kreativni nered - to je mama koja je malo lenja za po kuci. Vrtim se u zacaranom krugu, svaki dan u krug isto, nikako da napravim generalku. A plus, imam da ucim, kvaliti time sa decom i sa dragim nikako da zapostavim....
Upomoc. Jel ima neka od vas iskustava da od razmazene devojcice, posle vojnika -uspe da bude domacica, ali ne ona standardna da ne izlazi iz kuhinje...
Svaki savet dobro dosao!
 
joj tesko draga joya da ce ti odgovarati ovde,posebno sto je ovo bolna tema(jer ako je najgora uvreda onda boli,ha!)one koje ne bole i nemaju veze s vezom one su nam smesne ili nas nerviraju u najgorem slucaju
 
Ja mogu uopsteno jednu stvar da ti kazem
Trudi se da svoje dobre strane njegujes i naglasavas
Gdje pise da moras da budes dobra kuvarica i da sve mora da ti bude pod spagu??
Ako nisi takva - nisi takva i gotovo.
Prestani da se jedes
to je jedini savjet koji mogu da ti dam

a za ono prvo
bilo je uvreda....mada ja stvarno vjerujem da muskarci mogu u afektu da kazu ono sto u stvari ne misle
adrenalin je to....
 
mammy:
Ja mogu uopsteno jednu stvar da ti kazem
Trudi se da svoje dobre strane njegujes i naglasavas
Gdje pise da moras da budes dobra kuvarica i da sve mora da ti bude pod spagu??
Ako nisi takva - nisi takva i gotovo.
Prestani da se jedes
to je jedini savjet koji mogu da ti dam

a za ono prvo
bilo je uvreda....mada ja stvarno vjerujem da muskarci mogu u afektu da kazu ono sto u stvari ne misle
adrenalin je to....
Kliknite za proširenje...

I on to kaze - imao je jednu koja je non stop cistila i bila vredna, ali da me on voli kakva jesam...Ali ipak, volela bih bar malcice da se promenim, sitni ustupci, nisu prodaja zar ne? I on se menja zbog mene.
A i zbog mene. Zar nije lepo ujutro se probuditi, uredna kuhinja, a ti sednes lepo i uzivas u kafici. Znam, razmazeno sam matoro deriste, ali bas bi volela to da promenim, da ne milim samo kako cu nesto novo da naucim (u vezi posla (karijerista,hhaahaha), ali kad se setim moje bake propadam u zemlju.
Kakve ste vi domacice?
Ja znam, imam druge kvalitete - gledam fudbal sa njim, slusam ga......mislim slusam ga, ne ono ókom-skokom'vec sam zainteresovana za njega. Tu i tamo iznenadjenjence....Ja sam teska, do bola, ali smatram da su ustupci u ljubavi sasvim nesto normalno. Postoje osobe kojima je to ispod casti. Do odredjene granice je ustupak ok.
 
mico ,ja sam domacica zavisno od dnevnog horoskopa,i znas sta uopste nemam grizu savesti,koliko je on domacin toliko sam i ja domacica.
da ne ulazim u detalje sta ko radi ali ja nikako ne mogu da kazem da meni muz pomaze,jer mi sasvim ravnopravno radimo po kuci
ja mislim da mnogo vise znaci to sto ga slusas nego da mu umesis pizzu,pizza moze da se naruci a razumevanje,poverenje,bliskost i dobro poosenje(:lol:) e pa to ne moze da naruci
 
On se ne zali,ali ja bih volela da promenim moje dzambas ponasanje, da budem zena......u pravom smislu te reci..Dosadilo ludovanje....Dobro tu i tamo to koje ludilo nije lose,b hehhe
 
Joya, nemoj preterivati.
Ako te ''trpi'' takvu kakva si, ako se vi dobro slazete, ne znam u cemu je problem. To sto ti je kuca u blagom haosu ili nesto slicno, nije bas toliko vazno, bar po meni.
Vazno je da si uvek tu za svoju decu i muza i da si raspolozena.
Ja sam perfekcionista, ali ipak za neke druge stvari, a ne kucne... npr.
Ako je u kuvanju problem, spremanju stana, pa Boze moj, pa sve to rade i druge zene, neke vise, neke manje.
Eto, danas je ponedeljak, to je neki moj dan za spremanje, kao neka nazovi generalka, ali eto bas necu danas nista da pipnem. Jednostavno nisam u tom fazonu. Igracu se sa kucetom, setacu, sve sto se kuce tice moze da ceka... Rekla sam sebi da necu vise da se nerviram oko nekih stvari...
Eto ja npr. nisam nikakva domacica sto se mene licno tice, ali moj muz kada nesto spremim - to sto spremim hvali sto se ono kaze ''na velika usta'' i kaze da nista lepse nije jeo u zivotu. Sigurno preteruje, ali...
To mi je neki stimulans da ga opet iznenadim (ali ne bas svaki dan), da kuvam zaista ne mogu bas svaki dan. Ne volim to, pa Bog.
Ne volim da boravim u kuhinji i sva se nekako unervozim kada znam da moram da proboravim tamo neko vreme i da nesto spremam.
Ni mene moji nisu naucili kada je bilo vreme da se uce te kuhinjske majstorije. Govorili su mi stalno da je moje jedino da ucim, a biti domacica - kao to ce mi se samo kazati.
Sada sam sam svoj majstor, nesto eksperimentisem sama, za nesto ipak okrenem mamu i pitam je za savet i za sada mi uvek sve uspeva iz prve.
Ali to mi je uvek bila i ostace ''nocna mora''.
I uvek se pitam ''sta da kuvam sutra'' - kuvala ili ne kuvala, opet moram nesto ili da podgrejem ili da kupim vec gotovo.
Zbog tih stvari ne volim da budem zensko.
 
E da, zaboravih da prokomentarisem uvrede iz afekta... mozda je to samo izgovor da je nesto izgovoreno a da se tako nije mislilo. Zaista, tesko je to resiti.

U prethodnom braku i vezama posle tog braka, moji partneri (kako mi to grozno zvuci, ali hajde da ih tako nazovem, nista mi pametnije ne pada na pamet), me nikada nisu ni jednom recju uvredili. Nikada, nikada nije pala ni jedna ruzna rec. Ni najmanja. Uzajamno smo se postovali i pre svega voleli, dok je ljubav trajala. A sve to ukupno mereno vremenom iznosi 18 godina!!!
U drugom braku je bilo obostranih uvreda, dve ili tri ukupno za tri i po godine, ne secam se, iz afekta ili ne - otkud znam, ne znam zasto je to sada tako, ali valjda godine cine svoje, valjda smo stariji, osetljiviji, drndaviji za neke stvari, imamo oboje manje zivaca... ali je jako bolelo i mene i njega.
Ili smo on i ja toliko slicni... u nekim situacijama iznenadimo se da razmisljamo o istim stvarima, da ponekad pomislimo da smo neki rod...
 
hanibal77:
joj tesko draga joya da ce ti odgovarati ovde,posebno sto je ovo bolna tema(jer ako je najgora uvreda onda boli,ha!)one koje ne bole i nemaju veze s vezom one su nam smesne ili nas nerviraju u najgorem slucaju
Kliknite za proširenje...

Не знам... Стално се некако на форуму провлачи та вечна реченица о томе како истина највише боли...а код мене није тако.
Тачније, истина може да заболи, али ме не вређа, него ме тера на болно суочавање.

Највише ме боли неистина, измишљотина. Значи, неко измисли и припише ти нешто, а ти онда треба да доказујеш да није тако... Е, то ме јако вређа јер се тада осећам беспомоћно.

И вређа ме када неко намерно скрнави ствари за које зна да су ми значајне само да би ме повредио....

У афекат ''верујем'' само делимично, тачније ни у афекту не говоримо супротно од однога што мислимо, у афекту нам само падају социјалне баријере па мало грубље кажемо оно што иначе и мислимо а што никако не бисмо рекли у ''нормалном'' стању...
 
Hellen:
Не знам... Стално се некако на форуму провлачи та вечна реченица о томе како истина највише боли...а код мене није тако.
Тачније, истина може да заболи, али ме не вређа, него ме тера на болно суочавање.

Највише ме боли неистина, измишљотина. Значи, неко измисли и припише ти нешто, а ти онда треба да доказујеш да није тако... Е, то ме јако вређа јер се тада осећам беспомоћно.
Kliknite za proširenje...
nisam mislila na forum,nego ovako
hmm mozda sam malo povrsno odgovorila(ne razmisljajuci preterano)
istina me zaboli u smisli da vidim da je ta osoba bas namerno htela da me povredi,da je trazilla moju slabu tacku
a kad lupi onda kazem eto lupeta,to nema veze sa mnom
mada kad razmislim jako me je zabolelo kad mi je muz rekao da sam nesposobna da nadjem neki yebeni papir i na kraju se ispostavilo da je taj papir kod njega,a to nije imalo veze sa istinom
ali tu dolazimo na ono da je bas namerno razmisljao kako da me povredi
 
Najveća uvreda za ženu je, mislim, kada svom voljenom nije lepa(privlačna), tj. kada joj to kaže. Može da se vadi na afektna stanja, ne vredi mu ništa, to će ostati zapamćeno.

Vrlo je nezgodno ako se tu nađe neko kome je privlačna.

Najčešće se to dešava u dužim vezama ili braku kada je lako moguće da mu se neka druga sviđa.
 
Ma opusti se bre, pa sta ako nije sve u kuci na mestu, nije smak sveta ali ako zelis da se promenis tj. da malo korigujes svoju lenjost, to i mozes. Moj predlog je da prvo sebi olaksas ciscenje tako sto ces izbaciti sve nepotrebne sitnice (ukoliko ih imas) sa kojih se mora brisati prasina pazljivo a to brisanje traje "100 godina". Ja sam tako olaksala sebi. Izbacila sam i neke vunene tepihe od kojih mi je bilo muka jer su bili toliko teski za odrzavanje (debeli i tamne boje, "linjali se")
Ja sam se tako spasila i dobila volju da sredim kucu jer sada to mnogo krace traje i mogu da postignem i da ucim i da budem sa dragim.
 
Joya!:
Imali smo i najveci blam, etc..
Koja je najveca uvreda koju ste dozivili?
Meni, kad je moj dragi ispljuvao po nekim meni veoma vaznim stvarima i posle rekao da je to bilo u afektu. Verujete li u afekt? Da li kazete nesto, radi cega vam je posle zaista krivo.
Nije da nije, kazem i ja nesto sto ne mislim, ali..nikad do te mere da izbacim nekog iz koloseka. Ne volim da nekog kaznjevam na taj nacin. Ja kazem sta mi smeta, ali bez namere da povredim, to ocekujem i od mog partnera.
Sorry, ako je tema bila takva.
P.S. Kako jedna losa domacica kao ja moze da se popravi? Meni mama nije dala nista da pipnem u kuci - bilo je samo da ucim. Prvi put kad sam zivela sa nekim on me je ucio da isprzim jaje..;( LM, i sad desetak godina posle, dvoje dece posle, ja i dalje nisam kuhinjska princeza.
Dopalo mi se ono sto je arkan rekao:'Nisam se ozenio za ves masinu, vec za zenu koja ce da mi bude kapanjon, drug, ljubavnica...'' I moj tako misli, ali znam da bi voleo da ga obradujem sa promenom na bolje. Mada ne kaze.
Dajte savete, dame, koje ste imale slicna iskustva.
Ja sam vrsta mame, koja se igra sa decom, izladjemo u kafic, trosimo pare, ponosni su na mene, jer mama je bila ratnik, mama ide sa njima na utakmice....koncerte. Ali ja bih volela nesto izmedju. Totalni dzumbus u kuci, nije prljavo, ali....razbacano. - nikad ne znam odakle da krenem. Ne, ne vadim se, nije to kreativni nered - to je mama koja je malo lenja za po kuci. Vrtim se u zacaranom krugu, svaki dan u krug isto, nikako da napravim generalku. A plus, imam da ucim, kvaliti time sa decom i sa dragim nikako da zapostavim....
Upomoc. Jel ima neka od vas iskustava da od razmazene devojcice, posle vojnika -uspe da bude domacica, ali ne ona standardna da ne izlazi iz kuhinje...
Svaki savet dobro dosao!
Kliknite za proširenje...

A da platiš kućnu pomoćnicu?!!! Ili se dogovorite pa podelite kućne poslove pola-pola:...

PS. Ne verujem u uvrede u afektu.... To je samo ružan način da neko kaže šta misli....
 
Ja verujem u uvrede u afektu. I sama sam par puta rekla nešto što nisam mislila, u besu, totalno u vatri...Al' to pre, kad sam bila mlađa. To se dešava kod onih ljudi kojima je jezik brži od pameti i koji se pale kao hepo kocke :lol: ....Srećom, shvatih koliko je važno smiriti strasti pre nego što se upustim u raspravu.
A neke uvrede meni upućene se baš i ne sećam. Ma, kad razmislim, nisam baš nešto uvredljiva na tuđe reči. Može da me uvredi samo nečije ponašanje, pogotovo nepoštovanje.
 
najvise me je uvredilo kada mi je neko pripisao osobine koje nisu moje i stavio me u situaciju da dokazujem ko sam... nerazumevanje?
takodje me vredja i necija zelja da me povredi... to vise od svega. ili da povredi nesto sto mi je sveto.

prica u afektu? nikad nije skroz suprotna onome sto mislim, ali bude prenaglasena i iskrivljena afektivnim stanjem (strahom, sumnjom itd.). mogu za sebe da ti kazem, za druge mogu tek da nagadjam.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top