- Poruka
- 1.023
Ако видиш Душана Михајловића да скаче са моста у реку – скочи за њим, тај сигурно зна шта ради”, рекао је пре неколико година у једном неформалном разговору један познати опозициони политичар, алудирајући на Михајловићеву способност да преживи и надживи све политичке системе у новијој српској историји.
„Брка”, „видра” или „црна овца”, како га називају они који га знају, али и они који га лично не познају, успео је у свом 59 година дугом животу, оно што многима није пошло за руком – да, попут правог камелеона, буде на власти у три наврата и то у различитим временима и политичким системима. Из тог угла гледано, све данашње политичке фигуре на српској сцени, прави су аматери у односу на њега.
Прве политичке лекције Михајловић је савладао у родном Ваљеву. Партијску књижицу је заслужио већ у трећем разреду гимназије, захваљујући одличном успеху у школи и озбиљној дози исказаног активизма („у првом разреду гимназије направио сам Друштво природњака које се бавило археологијом, у другом разреду био сам скаут, па истраживач и ту логику и организацију задржао сам и данас”). Дипломирао је на Правном факултету у Београду, после чега се запослио у Служби државне безбедности у Ваљеву. Ту је, према неким информацијама, био вођен под оперативним именом „Видра” одакле потиче и један од његових надимака (узгред, Михајловићева фирма се зове „Лутра”, што у преводу значи Видра).
После школских функционерских вежби, прве озбиљне политичке функције Михајловић је забележио такође у Ваљеву, где је био потпредседник, па председник градске владе, а онда и градоначелник.
У време завршетка његовог градоначелничког мандата, Слободан Милошевић био је на врхунцу своје популарности. Била је то 1989. година, када је Милошевић дошао на идеју да Михајловићу понуди функцију потпредседника „прве непартијске, транзиционе владе која је требало да обезбеди реформу и прелазак из комунистичког у вишепартијски систем парламентарне демократије”.
Прва етапа сарадње са Милошевићем завршила се релативно брзо, а повод је био стварање Социјалистичке парије Србије и преузимање имовине и Савеза комуниста и Социјалистичког савеза, супротно Михајловићевом залагању да се СК трансформише у социјалдемократску партију. До обнављања сарадње са Милошевићем дошло је 1994. године, када је Михајловићева Нова демократија, ушла у парламент Србије, као чланица ДЕПОС-а, да би се после приклонила Милошевићу, дајући му преко потребну скупштинску већину. Слога је трајала до следећих избора, када је Милошевић одлучио да направи Владу са радикалима.
Тада се окреће својим природним демократским савезницима и постаје један од лидера ДОС-а. После петооктобарских промена, прихвата да привремено води министарство унутрашњих послова. „Привремено министровање” трајало је више од три године, током којих су расветљени многи злочини Милошевићевог режима и током којих су ударени озбиљни темељи за враћање уљуљаног поверења грађана у полицију. С друге стране, да није било све лепо током „привременог министровања” показују побуна „црвених беретки”, отмица најбогатијег Србина Мирослава Мишковића, бахато понашање криминалаца које су штитили одређене политичке личности, сви догађаји који су несумњиво довели до атентата на премијера др Зорана Ђинђића.
Данас је Михајловић, како сам каже, „пробуђен из удобне политичке пензије”, у коју је ушао после неуспешне духовите предизборне кампање под називом „црна овца” 2003. годинe
„Брка”, „видра” или „црна овца”, како га називају они који га знају, али и они који га лично не познају, успео је у свом 59 година дугом животу, оно што многима није пошло за руком – да, попут правог камелеона, буде на власти у три наврата и то у различитим временима и политичким системима. Из тог угла гледано, све данашње политичке фигуре на српској сцени, прави су аматери у односу на њега.
Прве политичке лекције Михајловић је савладао у родном Ваљеву. Партијску књижицу је заслужио већ у трећем разреду гимназије, захваљујући одличном успеху у школи и озбиљној дози исказаног активизма („у првом разреду гимназије направио сам Друштво природњака које се бавило археологијом, у другом разреду био сам скаут, па истраживач и ту логику и организацију задржао сам и данас”). Дипломирао је на Правном факултету у Београду, после чега се запослио у Служби државне безбедности у Ваљеву. Ту је, према неким информацијама, био вођен под оперативним именом „Видра” одакле потиче и један од његових надимака (узгред, Михајловићева фирма се зове „Лутра”, што у преводу значи Видра).
После школских функционерских вежби, прве озбиљне политичке функције Михајловић је забележио такође у Ваљеву, где је био потпредседник, па председник градске владе, а онда и градоначелник.
У време завршетка његовог градоначелничког мандата, Слободан Милошевић био је на врхунцу своје популарности. Била је то 1989. година, када је Милошевић дошао на идеју да Михајловићу понуди функцију потпредседника „прве непартијске, транзиционе владе која је требало да обезбеди реформу и прелазак из комунистичког у вишепартијски систем парламентарне демократије”.
Прва етапа сарадње са Милошевићем завршила се релативно брзо, а повод је био стварање Социјалистичке парије Србије и преузимање имовине и Савеза комуниста и Социјалистичког савеза, супротно Михајловићевом залагању да се СК трансформише у социјалдемократску партију. До обнављања сарадње са Милошевићем дошло је 1994. године, када је Михајловићева Нова демократија, ушла у парламент Србије, као чланица ДЕПОС-а, да би се после приклонила Милошевићу, дајући му преко потребну скупштинску већину. Слога је трајала до следећих избора, када је Милошевић одлучио да направи Владу са радикалима.
Тада се окреће својим природним демократским савезницима и постаје један од лидера ДОС-а. После петооктобарских промена, прихвата да привремено води министарство унутрашњих послова. „Привремено министровање” трајало је више од три године, током којих су расветљени многи злочини Милошевићевог режима и током којих су ударени озбиљни темељи за враћање уљуљаног поверења грађана у полицију. С друге стране, да није било све лепо током „привременог министровања” показују побуна „црвених беретки”, отмица најбогатијег Србина Мирослава Мишковића, бахато понашање криминалаца које су штитили одређене политичке личности, сви догађаји који су несумњиво довели до атентата на премијера др Зорана Ђинђића.
Данас је Михајловић, како сам каже, „пробуђен из удобне политичке пензије”, у коју је ушао после неуспешне духовите предизборне кампање под називом „црна овца” 2003. годинe
