-
- Popularno:
- Da li pomaže kad se stavi jogurt na...
- Posledice prevelikog unosa soli
- Drži je
- Da li su izbori jos uvek opcija?
- Ovo je zastavnik Brkušanin koji je...
- Zasto teme o Bosancima i Hrvatima imaju...
- Која судбина чека Александра Вучића?
- Nisam grub, ali nisam ni vreća za...
- Srbija do Nepala...Ćaci Nepalci kao...
- UŽIVO Protesti u Srbiji: Napad na...
ADHD ili hiperaktivnost kod dece
- Začetnik teme minerva-aris
- Datum pokretanja
Da, i ja sam se uverila da je to najbolje resenje,Najvažnije je da u trenucima njegove impulsivnosti ti budeš tiha i smirena ili bar da tako izgledaš.Veruj mi da sam to danima učila i uspela da savladam,Nekad bi ga tako slatko zalepila po guzici kada mi napravi scenu (obično u prodavnici) ali se kontrolišem.Probala sam razne fore ali ova uvek pali.Čučnem pored njega,pričam tiho a pri tom tražim da me pogleda u oči.Dok ja pričam ti si moja duša,mamin dobar dečkić pa nećeš valjda sada da ljutiš mamu da budem tužna,ja ga polako povlačim ka sebi u zagrljaj.Da vidim sada koliko me voliš, on me zagrli najjače što može,ja kažem eto vidiš da sve može lepo,dogovorićemo se,važi?Čak mu je i žao što se tako ponašao.probaj možda neće da upali 2-3 puta ali ne odustaj.
kada uspem da se samokontrolisem i zadrzim mir,
sto je jako tesko sa takvom decom,
ali da li je to resenje samo od situacije do situacije,
ili ima i neke degorocne rezultate?
Zvoncica_kg
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Pa takve situacije se ponove s'vremena na vreme i ja mislim da je to samo razvojna faza.Uostalom velike promene vidim na svom detetu,što je stariji razumniji je,ne radi stvari koje su nas izluđivale kada je bio manji.Ja ovaj postupak koristim u raznim situacijama,a najslađe mi je kada posle posle 5 minuta kaže: jel sam tvoj dobar dečko?Onda ga poljubim i kažem da sam mnogo srećna kada me on zagrli i da svi vide koliko voli mamu,a događaj iz prodavnice ne spominjem.
Zvoncica_kg
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Momoa bravo za prvu klupu 
BigBlueSky
Početnik
- Poruka
- 12
BigBlueSky izgleda da imamo isto dete
Slazem se sa tim da nas uopste ne slusaju, iako mi sa njima provodimo 24 sata i svakako mozemo realnije da predstavimo dete. Ja sam se nosila mislju da pozovem doktorku na gostovanje kod nas da vidi sve ono sto sam ja pokusala da ispricam, jer se on tamo u potpunosti drugacije ponasao nego kod kuce ili u skoli.
Inace, obavili smo sve preglede, razgovore, testiranja i od 7.oktobra pocinjemo sa "vitaminima"
Od juce sedi u prvoj klupi, umesto 258 puta ustane 186 ali dobro, i to je nesto. Ucitelj se ponudio da individualno radi sa njim, hvala mu
Da to je super što se tiće učitelja. Dobro je da sa detetom radi neko treći ko nije emotivno angažovan. Tako se na dete vrši manji pritisak. Samo je problem što je rad sa takvim detetom teži od bilo kog fizičkog posla, pa na kraju niko više to ne želi da radi. Opet ostanu samo roditelji, tačnije majka.
BigBlueSky
Početnik
- Poruka
- 12
Ceo dan mi se mota po glavi pa hajde da pitam. Da li neko zna da li postoji način da se na ovo mesto ponovo vrati WW? Mislim da bi to odgovaralo svima ovde prisutnim.
Ne znam kakav je konkretno problem bio zbog koga je otišla, ali kako sam ukapirala u pitanju je sujeta. Pa se pitam zar i ovde tako nešto treba da pobedi. Dosta je u svakodnevnom životu. Šta je sa dobrobiti sve ove dece o kojoj pišemo. Zar je sujeta iznad toga?
Bilo kako bilo, ja glasam da se ona na volšeban način nama ponovo vrati. Ako treba pisaćemo peticije, može i neko javno okupljanje.
Šalu na stranu, Pozivam sve da ako je moguće nešto učinimo!
Ne znam kakav je konkretno problem bio zbog koga je otišla, ali kako sam ukapirala u pitanju je sujeta. Pa se pitam zar i ovde tako nešto treba da pobedi. Dosta je u svakodnevnom životu. Šta je sa dobrobiti sve ove dece o kojoj pišemo. Zar je sujeta iznad toga?
Bilo kako bilo, ja glasam da se ona na volšeban način nama ponovo vrati. Ako treba pisaćemo peticije, može i neko javno okupljanje.
Šalu na stranu, Pozivam sve da ako je moguće nešto učinimo!
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.135
Koleginica nije oterana...Skrenuta joj je pažnja na osiono ponašanje prema korisnicima (laicima i zdravstvenim radnicima)...Bilo je mnogo ozbiljnih primedbi na njen rad administraciji..Zamoljena je da taj stav revidira, međutim, demonstrativno je napustila forum, sa koleginicom, ostavljajući ga bez moderatora....Nažalost,ovo su fakti...
Ovo je zvanični stav uprave Krstarice:
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=10516736&postcount=18
Poslednja izmena od moderatora:
bela76
Domaćin
- Poruka
- 4.028
Dodala bih da ce svaki sledeci post i diskusija o bivsim moderatorima biti obrisan a korisnik prvo opomenut u slucaju da se prica nastavlja i biti kaznjen.
Zato bih vas sve lepo zamolila da prihvatite cinjenicu da je WW otisla i da se nece vracati.
Ukoliko imate primedbe na rad sadasnjih moderatora obratite se administraciji a ukoliko ne zelim vam prijatan boravak na ovom pdf-u.
Pozz Bela76
Zato bih vas sve lepo zamolila da prihvatite cinjenicu da je WW otisla i da se nece vracati.
Ukoliko imate primedbe na rad sadasnjih moderatora obratite se administraciji a ukoliko ne zelim vam prijatan boravak na ovom pdf-u.
Pozz Bela76
milka canic
Zainteresovan član
- Poruka
- 123
Jevropa- Nije to bukvalno trening paznje, nego da skratim pricu. Mi idemo kod jedne zene koja je logoped, neuro psiholog i aba terapeut na tretmane tri sata dnevno. Program prilagodjava individualno, sto znaci nece isto sa Aspergercom, detetom sa disfazijom, ili nekim drugim poremecajem raditi. Moj mali je tek posebna prica, em je mali (26 meseca) em je njegov problem zaista poseban, tako da ti ne mogu reci da rade sa njim samo jednu metodu.
Uglavnom zna se da mora da sedi mirno dok je nasamo sa terapeutom, da mora da trazi ako nesto zeli, nema vrsljanja po sobi, zna se sta je slobodno vreme za igru, a sta kad se zajedno "igraju", da nema gledanja levo-desno sta god da rade, zbog engleskog ima i logopedski tretman. U sustini kao da je u vrticu, ali ima vaspitacicu samo za sebe, koja ga stalno prati i usmerava.
Uglavnom zna se da mora da sedi mirno dok je nasamo sa terapeutom, da mora da trazi ako nesto zeli, nema vrsljanja po sobi, zna se sta je slobodno vreme za igru, a sta kad se zajedno "igraju", da nema gledanja levo-desno sta god da rade, zbog engleskog ima i logopedski tretman. U sustini kao da je u vrticu, ali ima vaspitacicu samo za sebe, koja ga stalno prati i usmerava.
Maja_pcelica
Elita
- Poruka
- 17.007
Mi smo igrali kuglanje i trku jedrilica. Kuglanje je igrao tri puta i sva tri puta uspeo da obori cunjeve. Koncentracija mu je opadala na nekoliko sekundi, ali se brzo opet vracao. Jedrilicu je vozio samo jednom. Njegova je bila zelena i nju treba da pokrece. Crvena stoji i pokrece se jedino ako nije skoncentrisan, a zutu, u isto vreme dok pokrece zelenu, treba da drzi ispod neke crvene linije. Ukoliko u isto vreme pokrece zelenu i drzi zutu ispod te linije skoncentrisan je. On je uspeo, sa kracim zastojima, da to izvede. Na osnovu igranja tih igrica dr Jovanovic je rekao ono sto sam vec napisala.
Ali evo, juce se vratio iz skole i rekao da je uciteljica ljuta na njega. Na velikom odmoru u skolskom dvoristu se igrao i kad je cuo zvono za ulazak krenuo je ka ulazu, ali je onda video svoje drugare da stoje, odnosno, malo se tuku u uglu dvorista i on je potrcao ka njima da ih opomene da je zvonilo i da treba da udju. Uciteljica je naisla i videla decu koja se tuku i naravno i njega svrstala u tu grupu. Kad su usli trazila je od svih ucesnika da ustanu i rekla im je da je ljuta na njih. Naravno i moj sin je bio u toj grupi. Razgovarali smo kod kuce i zaista sam pokusala da mu objasnim da mora da nauci da se sklanja iz guzve i od dece koja ne slusaju uciteljicu. Rece da je razumeo. Videcemo...
BigBlueSky
Početnik
- Poruka
- 12
Draga Maja, to je tako karakteristično za dečake da se nadju gde ne treba i kada ne treba i da popiju kaznu kada je nisu zaslužili. Mislim da to i nema veze sa hiperaktivnošću.
Ne treba ni sve komentare učiteljice uzimati k srcu. Dete naučite da ne bude tužno zato što je učiteljica ljuta. Naravno, sa detetom razgovarajte o svakoj situaciji i objasnite u čemu je problem. Meni je trebalo vremena za to.
Ne treba ni sve komentare učiteljice uzimati k srcu. Dete naučite da ne bude tužno zato što je učiteljica ljuta. Naravno, sa detetom razgovarajte o svakoj situaciji i objasnite u čemu je problem. Meni je trebalo vremena za to.
Danas su sva deca isla na neku predstavu, samo je moj aktivac ostao da trci po skolskom dvoristu.
Ja cu se obesiti majke mi, ajde tesite me mooooolim vas
Ja cu se obesiti majke mi, ajde tesite me mooooolim vas
WithdrawnWater
Poznat
- Poruka
- 7.141
(bela76 (sto-je-babi-milo-to-joj-se-i-snilo):
"Ko to kaze, ko to laze..." da se necu vracati?!
U covece, znala sam da sam jaka, al da ti ovako uteram frku da me se panicno plasis i kad me mesecima nema - tolko da sam jaka nisam znala!)
Drage mame malih ADHDovaca i dragi veliki ADHDovci na ovoj temi: kome trebam moze da me nadje: na PP, na privatni mail, na poslu - kako ko, i zavisno sta kome treba. Mali ADHDovci deluju ok, pa nema previse potrebe da se ukljucujem (ovo je inace jedina tema koju povremeno pogledam pa sam u toku, kao i iz privatnih poruka koje ste mi slali na mail). Drzite se hrabro, trazite pomoc, pomazite se medjusobno, imajte strpljenja, zahtevajte saradnju skole, verujte da iz ljubavi dobro proizilazi, ma kako mu dugo trebalo, znajte da ljubav nije bespogovorno cinjenje detetu i vecito slaganje i udovoljavanje ali braniote vasu decu, nagradjujte, motivisite, kaznjavajte kad bas morate, vezbajte, rastite sa vasim klincima. U zemlji Srbiji najveci je greh biti razlicit (jedino veci greh od toga je biti bezrazlozni altruista, mislim). A vasa deca jesu ovo prvo. POmozite im u drustvu koje je odbacujuce i netolerantno za njihove mozgove koji su drugacije ustrojeni. Disite duboko. Mislite pozitivno. I sve ce jednog dana 'kliknuti'. Verujte u to. Svima najtopliji pozdrav
"Ko to kaze, ko to laze..." da se necu vracati?!
U covece, znala sam da sam jaka, al da ti ovako uteram frku da me se panicno plasis i kad me mesecima nema - tolko da sam jaka nisam znala!)
Drage mame malih ADHDovaca i dragi veliki ADHDovci na ovoj temi: kome trebam moze da me nadje: na PP, na privatni mail, na poslu - kako ko, i zavisno sta kome treba. Mali ADHDovci deluju ok, pa nema previse potrebe da se ukljucujem (ovo je inace jedina tema koju povremeno pogledam pa sam u toku, kao i iz privatnih poruka koje ste mi slali na mail). Drzite se hrabro, trazite pomoc, pomazite se medjusobno, imajte strpljenja, zahtevajte saradnju skole, verujte da iz ljubavi dobro proizilazi, ma kako mu dugo trebalo, znajte da ljubav nije bespogovorno cinjenje detetu i vecito slaganje i udovoljavanje ali braniote vasu decu, nagradjujte, motivisite, kaznjavajte kad bas morate, vezbajte, rastite sa vasim klincima. U zemlji Srbiji najveci je greh biti razlicit (jedino veci greh od toga je biti bezrazlozni altruista, mislim). A vasa deca jesu ovo prvo. POmozite im u drustvu koje je odbacujuce i netolerantno za njihove mozgove koji su drugacije ustrojeni. Disite duboko. Mislite pozitivno. I sve ce jednog dana 'kliknuti'. Verujte u to. Svima najtopliji pozdrav
Jedno pitanjce: da li mislite da je skola bila opustenije, i za zivot dece bolje i lepse mesto pre recimo.....20-30 godina? Ili se prosto o ADHDu nista nije znalo pa su se i ucitelji i klinci snalazili kako su znali i umeli: ucitelji radili svoj posao i nisu kukali na niske plate a klinci bili - prosto klinci?!
ups, dupli post. Izvin'te!
Zvoncica_kg
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Danas su sva deca isla na neku predstavu, samo je moj aktivac ostao da trci po skolskom dvoristu.
Ja cu se obesiti majke mi, ajde tesite me mooooolim vas
Draga moja svi smo mi prošli kroz te faze.Htedoh i ja par puta da uradim isto ali nisam imala snage da šutnem stoličicu ispod mene jer me moj ADHD-ovac dobro izmorio.
Naravno šalim se.Ajde glavu gore.
Pitas nas da ti na to odgovorimo kao roditelji ADHD dece tj da se stavimo u poziciju da zivimo u vremenu od pre 30 godina ili neko nasle licno iskustvo?
Da se sad vratim sa sve detetom u proslost, verujem da bi nam bilo mnogo teze. O adhd se prakticno nije nista znalo ili se znalo minimalno, takva deca su pre 30 godina etiketirana kao neposlusna, nevaspitana, premestana po defoltu u poslednje klupe...itd. Pre 30 godina su ucitelji svakako imali bolje plate tako da nije bilo potrebe za kukanjem, svako vreme nosi nesto svoje. Imali smo mi u razredu jednog takvog, danas je nazalost u zatvoru, a sve zato sto se nije nista znalo o adhd, a bas je bio hiper
Danas je u skolama pruzeno mnogo vise nego tada, onda sam mogla da biram samo sta cu poneti od kuce za uzinu i nista vise, a danas mogu da biram da li zelim da mi dete uci ovaj ili onaj jezik, imam 4 izborna predmeta, gomilu sportova i naravno razlicite mogucnosti da mu pomognem. Da sam sad u 80' gledali bi me kao poslednjeg ludaka da odvedem dete kod psihijatra
Nadam se da sam potrefila sustinu tvog pitanja
bela76
Domaćin
- Poruka
- 4.028
(bela76 (sto-je-babi-milo-to-joj-se-i-snilo):
"Ko to kaze, ko to laze..." da se necu vracati?!
U covece, znala sam da sam jaka, al da ti ovako uteram frku da me se panicno plasis i kad me mesecima nema - tolko da sam jaka nisam znala!)
Drage mame malih ADHDovaca i dragi veliki ADHDovci na ovoj temi: kome trebam moze da me nadje: na PP, na privatni mail, na poslu - kako ko, i zavisno sta kome treba. Mali ADHDovci deluju ok, pa nema previse potrebe da se ukljucujem (ovo je inace jedina tema koju povremeno pogledam pa sam u toku, kao i iz privatnih poruka koje ste mi slali na mail). Drzite se hrabro, trazite pomoc, pomazite se medjusobno, imajte strpljenja, zahtevajte saradnju skole, verujte da iz ljubavi dobro proizilazi, ma kako mu dugo trebalo, znajte da ljubav nije bespogovorno cinjenje detetu i vecito slaganje i udovoljavanje ali braniote vasu decu, nagradjujte, motivisite, kaznjavajte kad bas morate, vezbajte, rastite sa vasim klincima. U zemlji Srbiji najveci je greh biti razlicit (jedino veci greh od toga je biti bezrazlozni altruista, mislim). A vasa deca jesu ovo prvo. POmozite im u drustvu koje je odbacujuce i netolerantno za njihove mozgove koji su drugacije ustrojeni. Disite duboko. Mislite pozitivno. I sve ce jednog dana 'kliknuti'. Verujte u to. Svima najtopliji pozdrav
Postovana WW,
Niti sam baba niti imam panicnu frku niti od vas niti od bilo koga na ovom forumu,a hvala bogu ni u realnom svetu.
Obavestenja sam dobila od administracije i prosledila ga,moderator vise necete biti a to sto ste se vratili da pomognete ovim dragim ljudima cenim jer je izuzetno lep gest.
O vasoj jacini ne zelim da raspravljam ali isto tako necu da dozvolim da se ismevate na moj racun.
Ovo vam je javna opomena,svaki sledeci post sa uvredama moderatora bice sankcionisan.
Pozz Bela76.
Poslednja izmena:
Zvoncica_kg
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
(bela76 (sto-je-babi-milo-to-joj-se-i-snilo):
"Ko to kaze, ko to laze..." da se necu vracati?!
U covece, znala sam da sam jaka, al da ti ovako uteram frku da me se panicno plasis i kad me mesecima nema - tolko da sam jaka nisam znala!)
Drage mame malih ADHDovaca i dragi veliki ADHDovci na ovoj temi: kome trebam moze da me nadje: na PP, na privatni mail, na poslu - kako ko, i zavisno sta kome treba. Mali ADHDovci deluju ok, pa nema previse potrebe da se ukljucujem (ovo je inace jedina tema koju povremeno pogledam pa sam u toku, kao i iz privatnih poruka koje ste mi slali na mail). Drzite se hrabro, trazite pomoc, pomazite se medjusobno, imajte strpljenja, zahtevajte saradnju skole, verujte da iz ljubavi dobro proizilazi, ma kako mu dugo trebalo, znajte da ljubav nije bespogovorno cinjenje detetu i vecito slaganje i udovoljavanje ali braniote vasu decu, nagradjujte, motivisite, kaznjavajte kad bas morate, vezbajte, rastite sa vasim klincima. U zemlji Srbiji najveci je greh biti razlicit (jedino veci greh od toga je biti bezrazlozni altruista, mislim). A vasa deca jesu ovo prvo. POmozite im u drustvu koje je odbacujuce i netolerantno za njihove mozgove koji su drugacije ustrojeni. Disite duboko. Mislite pozitivno. I sve ce jednog dana 'kliknuti'. Verujte u to. Svima najtopliji pozdrav
Hvala na podršci.pozdrav
BigBlueSky
Početnik
- Poruka
- 12
WW veliko hvala za sve. Umirujuće deluje pomisao da bdite nad nama ovde, po nekad tako jadnim i očajnim. U našim srcima, koja svakodnevno razjeda strepnja i tuga, Vi imate svoje mesto.
Momoa, to sa predstavom je neprijatno i boli. Ali, ja sam se uvek trudila da ne pridajem prevelik značaj svemu onom što nema direktne posledice po dete. Ako se njemu nije gledalo, veća šteta bi bila da ga je neko naterao.
Mi svakodnevno svoju decu teramo da rade mnoge stvari koje su za njih preteške da bi bili što sličniji drugima. To rezultira velikom količinom stresa, naročito kod njih. Mislim da im treba progledati kroz prste kada se to može.
Moje dete sada, u petom razredu, neće da ide na jednodnevnu ekskurziju zato što je to njemu bezveze. A bezveze je zato što je dosadno!!! Druga deca ili jedva čekaju, ili nemaju mogućnosti, a moje dete...
Momoa, to sa predstavom je neprijatno i boli. Ali, ja sam se uvek trudila da ne pridajem prevelik značaj svemu onom što nema direktne posledice po dete. Ako se njemu nije gledalo, veća šteta bi bila da ga je neko naterao.
Mi svakodnevno svoju decu teramo da rade mnoge stvari koje su za njih preteške da bi bili što sličniji drugima. To rezultira velikom količinom stresa, naročito kod njih. Mislim da im treba progledati kroz prste kada se to može.
Moje dete sada, u petom razredu, neće da ide na jednodnevnu ekskurziju zato što je to njemu bezveze. A bezveze je zato što je dosadno!!! Druga deca ili jedva čekaju, ili nemaju mogućnosti, a moje dete...
gost 92012
Primećen član
- Poruka
- 809
Pitas nas da ti na to odgovorimo kao roditelji ADHD dece tj da se stavimo u poziciju da zivimo u vremenu od pre 30 godina ili neko nasle licno iskustvo?
Da se sad vratim sa sve detetom u proslost, verujem da bi nam bilo mnogo teze. O adhd se prakticno nije nista znalo ili se znalo minimalno, takva deca su pre 30 godina etiketirana kao neposlusna, nevaspitana, premestana po defoltu u poslednje klupe...itd. Pre 30 godina su ucitelji svakako imali bolje plate tako da nije bilo potrebe za kukanjem, svako vreme nosi nesto svoje. Imali smo mi u razredu jednog takvog, danas je nazalost u zatvoru, a sve zato sto se nije nista znalo o adhd, a bas je bio hiper
Danas je u skolama pruzeno mnogo vise nego tada, onda sam mogla da biram samo sta cu poneti od kuce za uzinu i nista vise, a danas mogu da biram da li zelim da mi dete uci ovaj ili onaj jezik, imam 4 izborna predmeta, gomilu sportova i naravno razlicite mogucnosti da mu pomognem. Da sam sad u 80' gledali bi me kao poslednjeg ludaka da odvedem dete kod psihijatra
Nadam se da sam potrefila sustinu tvog pitanja
.....bas tako to vidim i ja.....
BigBlueSky
Početnik
- Poruka
- 12
Ja se takodje slažem što se tiče mogućnosti koje imamo danas. Ipak mislim da je i škola nekada bila drugačija. Sa mnogo više ljubavi i odgovornosti prema deci.
Maja_pcelica
Elita
- Poruka
- 17.007
(bela76 (sto-je-babi-milo-to-joj-se-i-snilo):
"Ko to kaze, ko to laze..." da se necu vracati?!
U covece, znala sam da sam jaka, al da ti ovako uteram frku da me se panicno plasis i kad me mesecima nema - tolko da sam jaka nisam znala!)
Drage mame malih ADHDovaca i dragi veliki ADHDovci na ovoj temi: kome trebam moze da me nadje: na PP, na privatni mail, na poslu - kako ko, i zavisno sta kome treba. Mali ADHDovci deluju ok, pa nema previse potrebe da se ukljucujem (ovo je inace jedina tema koju povremeno pogledam pa sam u toku, kao i iz privatnih poruka koje ste mi slali na mail). Drzite se hrabro, trazite pomoc, pomazite se medjusobno, imajte strpljenja, zahtevajte saradnju skole, verujte da iz ljubavi dobro proizilazi, ma kako mu dugo trebalo, znajte da ljubav nije bespogovorno cinjenje detetu i vecito slaganje i udovoljavanje ali braniote vasu decu, nagradjujte, motivisite, kaznjavajte kad bas morate, vezbajte, rastite sa vasim klincima. U zemlji Srbiji najveci je greh biti razlicit (jedino veci greh od toga je biti bezrazlozni altruista, mislim). A vasa deca jesu ovo prvo. POmozite im u drustvu koje je odbacujuce i netolerantno za njihove mozgove koji su drugacije ustrojeni. Disite duboko. Mislite pozitivno. I sve ce jednog dana 'kliknuti'. Verujte u to. Svima najtopliji pozdrav
Veliki pozdrav i jos vece hvala sto ste uz nas
WW, samo veliki pozdrav i hvala :*
Ja mislim da je škola i danas i onda bila faktor sreće u izvlačenju učitelja kao na lutriji. Zvala se ovako ili onako, 'problematična' deca su uvek postojala. I ako su imala sreće - prošla su lepo i bez trauma. Baš kao i današnja.
Ništa učiteljici mog sina to što je ovo 21. vek i što ona zna kakvo je dete dobila u razred nije pomoglo da ga ne kazni da juče bude redar ceo dan, kao prvi u odeljenju (a 10. po spisku), da se to odnosi i na prepodnevnu nastavu i na popodnevni boravak, na sve velike odmore i na čas fizičkog. On juče nije izašao iz učionice, osim do WC-a i trpezarije na ručak od 7.50 do 16.30. I to je bio predviđen režim za celu ovu nedelju, no sam se ja jutros pojavila i uz mnogo snishodljivosti primetila da to možda i nije najbolje rešenje, te je danas bio lišen izlazaka samo pola dana - 2 velika odmora, tačnije.
Ja sam trenutno u veoma lošoj fazi, malo je reći da sam očajna, pa ne pišem. Ali, čitam. I bodrim iz pozadine.
Ja mislim da je škola i danas i onda bila faktor sreće u izvlačenju učitelja kao na lutriji. Zvala se ovako ili onako, 'problematična' deca su uvek postojala. I ako su imala sreće - prošla su lepo i bez trauma. Baš kao i današnja.
Ništa učiteljici mog sina to što je ovo 21. vek i što ona zna kakvo je dete dobila u razred nije pomoglo da ga ne kazni da juče bude redar ceo dan, kao prvi u odeljenju (a 10. po spisku), da se to odnosi i na prepodnevnu nastavu i na popodnevni boravak, na sve velike odmore i na čas fizičkog. On juče nije izašao iz učionice, osim do WC-a i trpezarije na ručak od 7.50 do 16.30. I to je bio predviđen režim za celu ovu nedelju, no sam se ja jutros pojavila i uz mnogo snishodljivosti primetila da to možda i nije najbolje rešenje, te je danas bio lišen izlazaka samo pola dana - 2 velika odmora, tačnije.
Ja sam trenutno u veoma lošoj fazi, malo je reći da sam očajna, pa ne pišem. Ali, čitam. I bodrim iz pozadine.
Sta se desava sa odraslima? U samoj temi sam na par mesta video da neko spominje ADD/ADHD kod odraslih - uglavnom sve se izgleda zavrsilo preko privatnih poruka? Nisam pronasao temu o ADHD kod odraslih pa zato pisem ovde - ukoliko admini smatraju da sam na pogresnom mestu - neka me isprave i prebace poruku na pravo mesto.
Inace privatne poruke izgleda ne mogu da posaljem jos uvek posto sam nov korisnik i nigde ne vidim tu opciju (a ovo je standardi phpBB cini mi se).
Imam 26 godina, i tek nedavno, kada sam poceo da primecujem probleme vezane sa depresijom (dakle nisam od jednom postao depresivan zbog nekog posebnog dogadjaja ili sl) i kada sam poceo da istrazujem to, sam naleteo na ADD kao moguci uzrok. Citajuci o njemu sam prepoznao sebe u potpunosti kao ADHD Inattentive Type - dakle bez hiperaktivnosti. Barem one koja ometa.
Na primer cupkam nogama i lupkam prstima kada sedim, setam se u cekaonicama i sl - mada nikada nisam imao problema da sedim na casovima (i rasmisljam o ko zna cemu ukoliko mi predmet nije interesantan), umeo sam da izletim sa odgovorom pre nego sto je pitanje u potpunosti postavljeno, ne mogu da radim u tisini (a opet ne ni pored muzike sa recima koje me takodje ometaju) i to je to sto se tice hiperaktivnosti.
Veci problem predstavlja koncentracija - koje jednostavno nema ukoliko mi nesto nije interesantno.
Oduvek sam odlagao stvari (domaci i uopste ucenje u skoli, razni zadaci na poslu ...), pesmicu iz srpskog ili bilo sta iz istorije nikako nisam mogao da zapamtim, dok recimo sam bez problema mogao da nacrtam kompleksnu el. semu i detaljno objasnim kako ona funkcionise - koju je profesor par dana ranije predavao - a bez ikakvog ucenja/ponavljanja u medjuvremenu... I valjda sam se tako i "provlacio" sa uglavnom vrlo-dobrim (~3.51) uspehom. Mada sam u drugoj srednje pao na popravni i prosao dobar...
Ali kako se zivot ne svodi na ucenje novih fascinantnih stvari svo vreme, tj sa vremena na vreme rad testa (na kojem koristite puskice za sve te glupave godine/podatke iz istorije) i u dobrom delu zahteva posvecenost manje interesantnom delu gde jednostavno trebate da odvojite vreme sa mozgom koji nije pod punim gasom - tako sam godinama imao sve vise i vise problema da se skoncentrisem i radim. Ili to - ili mi je depresija lagano dotukla u potpunosti mogucnost da samog sebe nateram da radim stvari koje nisu ekstremno interesantne - a koje logicno znam da moram, pa cak mogu reci i zelim da radim.
U pocetku mi je u poslu (programiranje i web dizajn) sve to bilo novo i interesantno - ali vremenom sam imao priliku da radim na svemu sto me je interesovalo. A vec skoro 7 godina radim kao freelancer uporedo sa studijama na visoj pa sam imao prilike da radim na dosta razlicitih stvari.
Visoj El. Tehnickoj koju nisam zavrsio, ostao mi je 1 ispit i 2 projekta [1 je diplomski] i tako poslednjih 4 godine, doduse pored freelance-a sluzio sam civilno vojsku u medjuvremenu i radio i u drugom kraju drzave i to elektroniku, za koju sam i pored toga sto sam zavrsio el. tehnicku skolu (i to smer elektronika) mislio da je nikada necu ni raditi - posto sam oduvek znao da hocu da se bavim konkretno programiranjem a taj smer je bio najvise vezan za racunare a opet ipak dovoljno "sirok" da proverim i ostale stvari koje se su me u principu interesovale a i povezane su.
Tako da sam u poslednjih godinu dana dok sam radio kao freelancer, bukvalno efektivno radio mozda 3 meseca. Desavalo se da prolaze dani pa i nedelje gde bih ja uspevao da nateram sebe da radim samo sat vremena u toku dana - ako i toliko. Sa povremenim "izletima" gde bih za 3 do 5 dana uradio vise nego za prethodnih mesec dana.
Srecom u pravo vreme je naleteo stalan posao u novoj sferi (sistem administrator) - na njemu sam tek 6, 7 meseci i vec mi ga je preko glave posto skoro pa da nemam vise sta da naucim.
Jasno je samo da ovako ne ide vise. Sto se manifestuje i sve cescom konzumacijom alkohola od kojeg mi deluje kao da mogu "lakse da razmisljam" - ne pusim (ne podnosim dim/smrad cigarete) pa sam travu tako i preskocio. Ostale sinteticke droge nisam probao, mada sam u poslednje vreme sve vise i vise razmisljao o tome da probam - i to ne kako bih mogao celu noc da provedem na nogama u diskoteci vec u nadi da bih tako mogao da normalnije funkcionisem sto se tice koncentracije i sl...
Ustvari najgore mi je sto imam nedovrsenih privatnih projekata (konkretno jedan od tih je recimo web sajt) koji se "razvlace" bukvalno godinama - da bih jednom u par meseci smogao snage da sebe nateram da provedem jedan dan radeci na njemu. Sam projekat web sajta mi je veoma interesantan, a tu je i dodatna finansijska komponenta koju bi on omogucio. Detaljno sam ga isplanirao i razradio, sredio kostur/okvir (graficki dizajn, shemu baze podataka) i predstoji "laksi deo" posla - samo da se sedne i odvoji vreme da se to zavrsi konkretno programira i tako ceka ...
I tako ustvari meni izgleda kao da zivim daleko ispod svojih potencijala, i kao da sam na tom mestu privezan bungee-jump kanapom koji mi dozvoli da se sa vremena na vreme pomerim iz mesta - samo da bi me veoma brzo vratio na pocetno mesto.
Deluje li sve to vama iz mog opisa kao AD(H)D?
Gde bih trebao da potrazim pomoc oko dijagnoze i lecenja u Beogradu? Da li je u pitanju samo depresija koja je lagano pogorsala situaciju sa, da kazem pre toga nekim blagim oblikom ADD-a koji bez nje nije bio preveliki problem, ili je ADD prouzrokovao depresiju pa onda kao vrzino kolo u krug stanje postalo sve losije?
PS Izvinjavam se na ovako dugackom postu ali izgleda da je ovo bio jedan od onih na zalost veoma retkih trenutaka kada bih uspeo da bez prekida radim jednu stvar 2 sata bez prestanka.
Inace privatne poruke izgleda ne mogu da posaljem jos uvek posto sam nov korisnik i nigde ne vidim tu opciju (a ovo je standardi phpBB cini mi se).
Imam 26 godina, i tek nedavno, kada sam poceo da primecujem probleme vezane sa depresijom (dakle nisam od jednom postao depresivan zbog nekog posebnog dogadjaja ili sl) i kada sam poceo da istrazujem to, sam naleteo na ADD kao moguci uzrok. Citajuci o njemu sam prepoznao sebe u potpunosti kao ADHD Inattentive Type - dakle bez hiperaktivnosti. Barem one koja ometa.
Na primer cupkam nogama i lupkam prstima kada sedim, setam se u cekaonicama i sl - mada nikada nisam imao problema da sedim na casovima (i rasmisljam o ko zna cemu ukoliko mi predmet nije interesantan), umeo sam da izletim sa odgovorom pre nego sto je pitanje u potpunosti postavljeno, ne mogu da radim u tisini (a opet ne ni pored muzike sa recima koje me takodje ometaju) i to je to sto se tice hiperaktivnosti.
Veci problem predstavlja koncentracija - koje jednostavno nema ukoliko mi nesto nije interesantno.
Oduvek sam odlagao stvari (domaci i uopste ucenje u skoli, razni zadaci na poslu ...), pesmicu iz srpskog ili bilo sta iz istorije nikako nisam mogao da zapamtim, dok recimo sam bez problema mogao da nacrtam kompleksnu el. semu i detaljno objasnim kako ona funkcionise - koju je profesor par dana ranije predavao - a bez ikakvog ucenja/ponavljanja u medjuvremenu... I valjda sam se tako i "provlacio" sa uglavnom vrlo-dobrim (~3.51) uspehom. Mada sam u drugoj srednje pao na popravni i prosao dobar...
Ali kako se zivot ne svodi na ucenje novih fascinantnih stvari svo vreme, tj sa vremena na vreme rad testa (na kojem koristite puskice za sve te glupave godine/podatke iz istorije) i u dobrom delu zahteva posvecenost manje interesantnom delu gde jednostavno trebate da odvojite vreme sa mozgom koji nije pod punim gasom - tako sam godinama imao sve vise i vise problema da se skoncentrisem i radim. Ili to - ili mi je depresija lagano dotukla u potpunosti mogucnost da samog sebe nateram da radim stvari koje nisu ekstremno interesantne - a koje logicno znam da moram, pa cak mogu reci i zelim da radim.
U pocetku mi je u poslu (programiranje i web dizajn) sve to bilo novo i interesantno - ali vremenom sam imao priliku da radim na svemu sto me je interesovalo. A vec skoro 7 godina radim kao freelancer uporedo sa studijama na visoj pa sam imao prilike da radim na dosta razlicitih stvari.
Visoj El. Tehnickoj koju nisam zavrsio, ostao mi je 1 ispit i 2 projekta [1 je diplomski] i tako poslednjih 4 godine, doduse pored freelance-a sluzio sam civilno vojsku u medjuvremenu i radio i u drugom kraju drzave i to elektroniku, za koju sam i pored toga sto sam zavrsio el. tehnicku skolu (i to smer elektronika) mislio da je nikada necu ni raditi - posto sam oduvek znao da hocu da se bavim konkretno programiranjem a taj smer je bio najvise vezan za racunare a opet ipak dovoljno "sirok" da proverim i ostale stvari koje se su me u principu interesovale a i povezane su.
Tako da sam u poslednjih godinu dana dok sam radio kao freelancer, bukvalno efektivno radio mozda 3 meseca. Desavalo se da prolaze dani pa i nedelje gde bih ja uspevao da nateram sebe da radim samo sat vremena u toku dana - ako i toliko. Sa povremenim "izletima" gde bih za 3 do 5 dana uradio vise nego za prethodnih mesec dana.
Srecom u pravo vreme je naleteo stalan posao u novoj sferi (sistem administrator) - na njemu sam tek 6, 7 meseci i vec mi ga je preko glave posto skoro pa da nemam vise sta da naucim.
Jasno je samo da ovako ne ide vise. Sto se manifestuje i sve cescom konzumacijom alkohola od kojeg mi deluje kao da mogu "lakse da razmisljam" - ne pusim (ne podnosim dim/smrad cigarete) pa sam travu tako i preskocio. Ostale sinteticke droge nisam probao, mada sam u poslednje vreme sve vise i vise razmisljao o tome da probam - i to ne kako bih mogao celu noc da provedem na nogama u diskoteci vec u nadi da bih tako mogao da normalnije funkcionisem sto se tice koncentracije i sl...
Ustvari najgore mi je sto imam nedovrsenih privatnih projekata (konkretno jedan od tih je recimo web sajt) koji se "razvlace" bukvalno godinama - da bih jednom u par meseci smogao snage da sebe nateram da provedem jedan dan radeci na njemu. Sam projekat web sajta mi je veoma interesantan, a tu je i dodatna finansijska komponenta koju bi on omogucio. Detaljno sam ga isplanirao i razradio, sredio kostur/okvir (graficki dizajn, shemu baze podataka) i predstoji "laksi deo" posla - samo da se sedne i odvoji vreme da se to zavrsi konkretno programira i tako ceka ...
I tako ustvari meni izgleda kao da zivim daleko ispod svojih potencijala, i kao da sam na tom mestu privezan bungee-jump kanapom koji mi dozvoli da se sa vremena na vreme pomerim iz mesta - samo da bi me veoma brzo vratio na pocetno mesto.
Deluje li sve to vama iz mog opisa kao AD(H)D?
Gde bih trebao da potrazim pomoc oko dijagnoze i lecenja u Beogradu? Da li je u pitanju samo depresija koja je lagano pogorsala situaciju sa, da kazem pre toga nekim blagim oblikom ADD-a koji bez nje nije bio preveliki problem, ili je ADD prouzrokovao depresiju pa onda kao vrzino kolo u krug stanje postalo sve losije?
PS Izvinjavam se na ovako dugackom postu ali izgleda da je ovo bio jedan od onih na zalost veoma retkih trenutaka kada bih uspeo da bez prekida radim jednu stvar 2 sata bez prestanka.
