DraGo70
Iskusan
- Poruka
- 6.561
Četiri "sovjetska" Kosova
Branko VLAHOVIĆ, 9. decembar 2006
Od stalnog dopisnika MOSKVA
Iako im sa Zapada poručuju da im neće priznati referendume o samostalnost, četiri bivše sovjetske autonomne oblasti Abhazija, Južna Osetija, Pridnjestrovlje i Nagorno Karabah smatraju da im kosovski presedan, ako do njega dođe, daje pravo da i one postanu samostalne države koje će kasnije odlučiti sa kime će da žive.
Pozivajući se na svoju istoriju Abhazi i južni Osetini uporno ponavljaju da oni imaju mnogo više prava da stvore samostalnu državu nego Albanci na Kosmetu. Neosporno je da su oni imali svoju samostalnost do dolaska na vlast svemoćnog Staljina koji ih je bez ikakvog pitanja smestio u Gruziju i naredio da moraju slušati Tbilisi.
Istine radi, Osetini i Abhazi su nedavno javno postavljali pitanje zašto se Crnogorcima dozvolilo da se izjasne na referendumu hoće li samostalnu državu, a njima se ne dozvoljava. Oni su odmah dali odgovor: zapad nema isti aršin zbog toga što želi da primi u NATO Gruziju i tako se još više primakne granicama Rusije.
Sve spomenute četiri autonomne oblasti vide mogućnost ostvarivanja svojih želja samo uz pomoć Rusije. Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje žele da se pripoje Rusiji, a Nagorno Karabah da definitivno bude deo Jermenije.
Želju da se odvoje od Azerbejdžana kome su administrativno pripadali prvi su javno izneli građani Nagorno-karabahske autonomne oblasti krajem osamdesetih godina prošlog veka. Sukobi Jermena i Azerbejdžanaca su počeli još u vreme postojanja SSSR-a.
U Nagorno Karabahu, Jermeni su 1992. i 1993. porazili Azerbejdžance i tako se pripojili Jermeniji. Zahvaljujući moćnom jermenskom lobiju u svetu, Zapad nije pravio ozbiljniji pritisak da se Karabah vrati u okvir Azerbejdžana. Stanje je sada "zamrznuto", ali se povremeno iz Bakua poručuje da će Azerbejdžan ako to bude potrebno oružjem vratiti tu autonomnu oblast u svoje granice.
Abhazija i Južna Osetija su se odvojile od Gruzije posle osamostaljenja Gruzije. Abhazija je porazila Gruziju zahvaljujući dobrovoljcima iz kavkazkih republika, koje je naoružala pa i obučila ruska armija. Bivši predsednik Gruzije Eduard Ševernadze tvrdi da mu je tadašnji ruski ministar odbrane Pavel Gračov otvoreno rekao da neće dopusti da im NATO dođe na granicu.
U Pridnjestrovlju je svojevremeno bilo ogromno skladište sovjetskog oružja i municije sa kojim bi se snabdevala armija koja bi se prva suprostavila snagama NATO-a. Tamošnje slovensko stanovištvo bi se lako dogovorilo sa Moldavcima da rukovodstvo te sada samostalne države nije pregovaralo sa Rumunijom oko ujedinjenja. Zatim su došli pregovori Moldavije sa NATO-m, pa je slovensko stanovništvo krenulo da traži spas u ujedinjenju sa Rusijom. Ako se to zaista dogodi Rusija bi pored Kalinjingradske oblasti dobila još jednu enklavu van granica.
Na brojnim pregovorima Moskva je pokušavala da ubedi rukovodstvo Moldavije da mu je mudrije da ne žuri u NATO već reši kompromisom spor sa Pridnjetrovljem. No rukovodstvo Moldavije nije poslušalo taj zahtev Rusije. Na to su usledile i određene ekonomske sankcije Moskve Moldaviji čijih milion gastarbajtera radi u Rusiji.
Hoće li Rusija prihvatiti zahteve samoproglašenih država za ujedinjenje sa njome zavisi od više faktora. Ako zapad eventualno prizna Kosovo kao nezavisnu državu, najverovatnije da će to ubzati odluku Moskve. Prisajedinjenje Rusiji ne bi išlo lako a moguće da bi Gruzija ušla u rat koji bi sigurno doneo veliko krvoproliće u spornim oblastima.
Branko VLAHOVIĆ, 9. decembar 2006
Od stalnog dopisnika MOSKVA
Iako im sa Zapada poručuju da im neće priznati referendume o samostalnost, četiri bivše sovjetske autonomne oblasti Abhazija, Južna Osetija, Pridnjestrovlje i Nagorno Karabah smatraju da im kosovski presedan, ako do njega dođe, daje pravo da i one postanu samostalne države koje će kasnije odlučiti sa kime će da žive.
Pozivajući se na svoju istoriju Abhazi i južni Osetini uporno ponavljaju da oni imaju mnogo više prava da stvore samostalnu državu nego Albanci na Kosmetu. Neosporno je da su oni imali svoju samostalnost do dolaska na vlast svemoćnog Staljina koji ih je bez ikakvog pitanja smestio u Gruziju i naredio da moraju slušati Tbilisi.
Istine radi, Osetini i Abhazi su nedavno javno postavljali pitanje zašto se Crnogorcima dozvolilo da se izjasne na referendumu hoće li samostalnu državu, a njima se ne dozvoljava. Oni su odmah dali odgovor: zapad nema isti aršin zbog toga što želi da primi u NATO Gruziju i tako se još više primakne granicama Rusije.
Sve spomenute četiri autonomne oblasti vide mogućnost ostvarivanja svojih želja samo uz pomoć Rusije. Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje žele da se pripoje Rusiji, a Nagorno Karabah da definitivno bude deo Jermenije.
Želju da se odvoje od Azerbejdžana kome su administrativno pripadali prvi su javno izneli građani Nagorno-karabahske autonomne oblasti krajem osamdesetih godina prošlog veka. Sukobi Jermena i Azerbejdžanaca su počeli još u vreme postojanja SSSR-a.
U Nagorno Karabahu, Jermeni su 1992. i 1993. porazili Azerbejdžance i tako se pripojili Jermeniji. Zahvaljujući moćnom jermenskom lobiju u svetu, Zapad nije pravio ozbiljniji pritisak da se Karabah vrati u okvir Azerbejdžana. Stanje je sada "zamrznuto", ali se povremeno iz Bakua poručuje da će Azerbejdžan ako to bude potrebno oružjem vratiti tu autonomnu oblast u svoje granice.
Abhazija i Južna Osetija su se odvojile od Gruzije posle osamostaljenja Gruzije. Abhazija je porazila Gruziju zahvaljujući dobrovoljcima iz kavkazkih republika, koje je naoružala pa i obučila ruska armija. Bivši predsednik Gruzije Eduard Ševernadze tvrdi da mu je tadašnji ruski ministar odbrane Pavel Gračov otvoreno rekao da neće dopusti da im NATO dođe na granicu.
U Pridnjestrovlju je svojevremeno bilo ogromno skladište sovjetskog oružja i municije sa kojim bi se snabdevala armija koja bi se prva suprostavila snagama NATO-a. Tamošnje slovensko stanovištvo bi se lako dogovorilo sa Moldavcima da rukovodstvo te sada samostalne države nije pregovaralo sa Rumunijom oko ujedinjenja. Zatim su došli pregovori Moldavije sa NATO-m, pa je slovensko stanovništvo krenulo da traži spas u ujedinjenju sa Rusijom. Ako se to zaista dogodi Rusija bi pored Kalinjingradske oblasti dobila još jednu enklavu van granica.
Na brojnim pregovorima Moskva je pokušavala da ubedi rukovodstvo Moldavije da mu je mudrije da ne žuri u NATO već reši kompromisom spor sa Pridnjetrovljem. No rukovodstvo Moldavije nije poslušalo taj zahtev Rusije. Na to su usledile i određene ekonomske sankcije Moskve Moldaviji čijih milion gastarbajtera radi u Rusiji.
Hoće li Rusija prihvatiti zahteve samoproglašenih država za ujedinjenje sa njome zavisi od više faktora. Ako zapad eventualno prizna Kosovo kao nezavisnu državu, najverovatnije da će to ubzati odluku Moskve. Prisajedinjenje Rusiji ne bi išlo lako a moguće da bi Gruzija ušla u rat koji bi sigurno doneo veliko krvoproliće u spornim oblastima.
