Decko me je zaprosio tacno u ponoc na Novogodisnju noc...

Zajedno smo 5 meseci i iskreno, nisam to ocekivala, bar ne tako brzo...

Nisam sigurna sta osecam prema njemu, naklonost svakako, ali ljubav - hm ...ne znam bas...Zaljubljena jesam , ali ne znam da li je to ono pravo za ceo zivot, jer ljubav je kao visa instanca u odnosu na stanje zaljubljenosti...ili gresim ...

Imam 23 god, jos malo pa zavrsavam faks, a on je 10 god stariji, uspesan u poslu kojim se bavi...
Sta da radim? Interesovalo bi me vase misljenje , mada cu, naravno, na kraju da uradim po svome... 8)

neverovatno koliko me tvoja prica podseca na moju...pre 10 godina,doduse...i doduse bio je prvi decko sa kojim sam spavala a ono ispalo je i najbolji,naknadno kad sam imala sa kim da ga uporedim.I ja nisam bila sigurna da ga volim,pa se ispostavilo da ga mozda i danas jos uvek volim i imam najlepse uspomene na vreme koje smo proveli zajedno(ali sam to ukapirala kad smo se razisli)...zelela sam slobodu i provod,mislila sam da sam premlada da se udajem-mrzim klisee ali prva ljubav zaborava nema i zivot tece dalje
nikad nije rano za PRAVU LJUBAV a ti ako mislis da je prava...

Moj ti je savet da malo sacekas, daj mu neki rok, ako te voli cekace, a dotle ces se otrezniti od soka.Recimo, da se `verite` i dogovorite brak za iducu godinu...

Kako praznicno raspolozenje zna da ponese zaljubljene pticice. Reci mu da saceka do, recimo, dana zaljubljenih !

Kako je to divno...pa ne znam, razmisli..

Nije lepo markirati na kompjuteru tako nesto,to treba cuvati kod sebe i sam razmisljati sta dalje uraditi,cuces razna razmisljanja i mozes da pogresis posle i ima da se kajes citavog zivota zbog toga.Razmisli dobro sama i samo napred.Ja ti zelim srecu.CAO.

Wow, sto bih ja to zelela...
Razmisli ovako: da li ga volis i da li ces ostatak zivota provesti sa njim srecna...
Sacekaj da zavrsis fax, obavezno.
a sto se tice godina, nije to toliko vazno...

Lara..:

Zajedno smo 5 meseci i iskreno, nisam to ocekivala, bar ne tako brzo...

Nisam sigurna sta osecam prema njemu, naklonost svakako, ali ljubav - hm ...ne znam bas...Zaljubljena jesam , ali ne znam da li je to ono pravo za ceo zivot, jer ljubav je kao visa instanca u odnosu na stanje zaljubljenosti...ili gresim ...

Imam 23 god, jos malo pa zavrsavam faks, a on je 10 god stariji, uspesan u poslu kojim se bavi...
Sta da radim? Interesovalo bi me vase misljenje , mada cu, naravno, na kraju da uradim po svome... 8)

Kliknite za proširenje...

Kazi DA sta jos cekas!Neces biti u prilici da te opet neko zaprosi, za tako kratko vreme.To znaci da te voli, a i vreme mu je za zenidbu.Nemoj oklevati prihvati.U braku ces doziveti puno toga pozitivnog a i negativnog, to je sasvim normalno.Ne treba se toga plasiti, to cete kad tad stici da li sa ovim ili nekum drugim partnerom,potpuno je sve jedno.Kroz porodicne probleme svako prolazi,ne bi ni bilo interesantno bez tih sitnih prepirki i svadjica.Ajd pa se javi kada odlucis sta ces da uradis.Srecno!

To je zaista divno, ali samo ako i ti njega isto toliko volis kao i on tebe. U protivnom to nije ono sto ce te usreciti. Ja sam bila u slicnoj situaciji i kada sam uvidela da je on iskreno i potpuno zaljubljen u mene, da me voli kako se voli samo jednom u zivotu, dok ja sve to nisam osecala, ja sam mu raskinula i to 01.01.ove nove.Jos uvek ne prestaje da me zove i salje poruke kaze da me voli jos vise, da ne moze da zivi bez mene, da sam napravila najvecu gresku jer sam ostavila nekog ko je spreman za mene sve da uradi.Molio me da mu oprostim ako je nesto zgresio jer njegov zivot nema smisla bez mene. Mene to BOLI.Ali ne zelim da ga lazem da i ja njega volim kad to jednostavno nije tako.Neznam sta da radim,mislim da nikada nece prestati da me zove i proganja(jer vec je u to preslo - da proganjanje). Ali ja sam sigurna u jedno, da sam donela pravu odluku jer nisam vise mogla, on je bio toliko ozbiljan i iskren. Mozda sam i ovo prekasno ucinila.Neznam. Samo zelim da me zaboravi i ostavi na miru. Mozda ti nisam pomogla ali morala sam nekome da ispricam svoju pricu.Tebi zelim sve najbolje.Puno SRECE!

Evo ti i moja prica..... Bili smo momak i devojka nekih cetiri ipo godine, pricali smo o braku, ali prvo je bilo da ja zavrsim fakultet, pa da se zaposlim i tako u nedogled. Imala sam 25, te novogodisnje veceri kada me je zaprosio. Odbila sam, ni sama nisam sigurna zasto, a on u suzama rece da ne moze vise samnom, bez ucene, jako me voli, ali ja se nikad necu udati za njega. Sve se zavrsilo 01.01.2001. Da bude jos gore, udala sam se nakon deset meseci za prvog sledeceg. Lepo mi je u braku, ali ja i dalje ne mogu sebi da oprostim sto sam te novogodisnje noci donela pogresnu odluku, a jedini razlog je bio strah od braka, e kako sam pogresila... Puno srece sta god odlucis!

kalens:

Da bude jos gore, udala sam se nakon deset meseci za prvog sledeceg. Lepo mi je u braku, ali ja i dalje ne mogu sebi da oprostim sto sam te novogodisnje noci donela pogresnu odluku, a jedini razlog je bio strah od braka, e kako sam pogresila... Puno srece sta god odlucis!

Kliknite za proširenje...

pa mozhda i nisi pogreshila.. ako ti je sad lepo

kakve glooposti...

prva sledeca prilika kad ce je neko prositi? da ne propusta sansu??
pa sta je ovo, bre? 15-ti vek??

mislim da si pametno postupila. svesna si da ga to u ovom momenu nije to, sto ne mora da znaci da se mozda nece razviti u ljubav.
sama si rekla da prema njemu osecas naklonost a ne ljubav. brak nije "prilika", "sansa" itd i ja ne mogu da verujem da zene jos uvek tako razmisljaju!
pusti da vidis kako ce se tvoja osecanja razvijati...
ako si nesigurna, to sigurno ima svoj razlog. nemoj srljati.
i zavrsi prvo fax. za ocuvanje braka nema garancija i to ne treba shvatati kao licno dostignuce. a od diplome ne mozes da se razvedes.