e, a zašto se NISTE udale?! - klub za sve devojke

Ovo je tema za sve od 7 do 77 Šalim se, ovo je tema za sve žene i tu računam i one od 18 godina - znači sve punoletne. Zašto se niste udale? Zašto se niste još/već/ipak/nažalost/na sreću,... udale? Kad planirate? Da li uopšte planirate? Da li možda ne planirate uopšte? Šta čekate? Ovo sam zamislila kao vrlo široku temu u kojoj bismo sve koje se nismo udale rekle nešto o tome.
Dakle, drage devojke, dobrodošle i izvolite

Sta je ovo? Niko ne sme da pocne ili nema takvih primera. Evo pocecu ja, iako mi ova tema sama po sebi stvara konfuziju u glavi odnosno maksimalno pokusavam da ne razmisljam u tom pravcu, tj. da postavljam sebi pitanja da li sam pogresila ili nisam...
Jednom nisam jer sam smatrala da sam suvise neizivljena, tek zavrsen fakultet, zelja za nekim mojim i samo mojim zivotom iako govorimo o najvecoj ljubavi zivota mog. Znala sam da vecu ljubav nikada necu imati, a opet znala sam i da ce posle visegodisnje veze ako dodje do braka, sigurno doci i do razlaza izmedju nas. Nisam bila dovoljno zrela. Ne kajem se ni sada zbog te svoje odluke. Mislim da je bila ispravna, a ta ljubav je bila primer ljubavi kako treba voleti i biti voljen.
Drugi put nisam jer sam mislila da je papir samo formalnost. S obzirom da sam bila starija ova veza je donela i prve ozbiljne rasprave, drugacija razmisljanja, lekcija o kompromisu, tolerantnosti i medjusobnom postovanju. Ipak odluka da jos jednom odem takodje je bila ispravna s razlikom sto je ovo ljubav bila primer kako ne treba gubiti sebe.
A sada? Suvise sam svoja, znam dobro sta hocu i sigurna sam da idem u pravom smeru. A da li cu se udati? Ako shvatim da je neko ko sedi preko puta mene neko kome zelim da pruzim nesto sto do sada nikada nisam, sigurno hocu i to sa papirom.
Nadam se da nisam bila preopsirna.

nisi, super si objasnila
samo što sam ja mislila da si ti još student, ali to je kompliment

verujem da mnogima ova tema stvara konfuziju, zato sam je i otvorila, da bismo sve koje se osećamo konfuzno po tom pitanju (iz bilo kog razloga) razmenile mišljenja, iskustva i malo pružile podršku.

Jel smem ja da uskocim - udata?
Da sam znala koliko je to lepo, udala bih se jos sa 18, ne bih cekala 31! A nisam se do tada udavala jer nikako da upoznam onog pravog princa na belom konju . Kad, eto ti njega ...

Prvi put sa 19 se nisam udala jer mi to nije bilo bitno i jer smo ziveli zajedno i to mi je bilo dovoljno. Pogresila sam jer bi mozda sa papirom istrajali u cuvanju ljubavi, ovako smo odustali...
Drugi put sa 25 nisam jer sam bila okupirana studijama i mislila sam da bi to sve pokvarilo, cinilo mi se da ima jos vremena, ispostavilo se da nema bar u nasem slucaju, hteo je sve odmah i sada a ja sam bila slaba karika.
Sada sam u dugoj vezi i kao planiramo da za ovih 5 ispita negde u junu pocnemo da razmisljamo na u temu. Mada sam sigurna da sam nespremnija za brak vise nego ikada u zivotu...Kao da mi godine donose to, suvise razmisljam, procenjujem, ne verujem u princeve nego u kompromise....to je skroz bezveze, znam, ali cini se realno....

Nisam jos uvek upoznala Mr. Pravog!
Imala sam i imam dosta prilika,mada,uvek mi nesto fali.Ako mi odgovara intelektualno,onda me ne privlaci,a smesno je i to da nikako ne moze da me privuce fizicki,ako me ne privlaci i intelektualno!
Stvaram zbrku,zar ne?
Rekla mi je mama onu cuvenu ''Izbirac naidje na otirac""...pa sad,videcemo....do pre par meseci sam bas bila u fazonu da se udam,medjutim,kako vreme prolazi,sve me vise privlace neke druge stvari,npr. otvaraju mi se karte za karijeru i to super karijeru....joooj,a ja i nisam neki karijerista...ma ustvari jesam,ali ja bih i ''jare i pare i jos nesto''!
Zaista sam ''skromna''! ...izgleda cu u inostranstvo...mozda se tamo udam...javice vam vec!

Nisam do sada, jer nisam ni razmisljala o tome onako ozbiljno da bih to stvarno i uradila. Vise je u mojoj glavi postojala ideja o udaji u smislu sigurno da bih volela da to uradim jednog dana ali o tom potom. Kada je pre skoro deset godina bila prilika meni je sve to bilo tako strano i daleko iako sam bila u dugoj vezi. I razisli smo se. Onda mi se desilo da u vezi jednog muskarca pocnem da povremeno zamisljam kako bi izgledalo da mi stvaramo porodicu. I malo me je uplasilo a malo je bilo i izazov - kao da skacem u ambis jer verujem da garancija nema. A nekako, jednim delom sebe, koliko god to nezrelo zvucalo, zelim da to bude jednom i zauvek .

hm, moguće je to da sa godinama sve izgleda teže... Meni je mama rekla da je njoj sve išlo lako i nekako samo od sebe, ona je mene rodila s 21, i rekla je da je tad sve lakše i manje nervira i čovek je odmorniji, i beba bude i velika zabava, igraš se s njom... Ja imam 25 i još par godina se neću udavati, ako sve bude išlo po planu. Opet, što si mlađi sve više znaš šta hoćeš, a što si stariji sve više znaš šta nećeš jeste da je ovo samo fraza, ali kad analiziram konkretne primere čini mi se da tu ima dosta istine. I ja sama kako vreme prolazi, sve se više formiram i neke stvari se kristališu, i mislim da iako većinom znam šta mogu i hoću, sve više sam svesna i toga šta (više) neću...

(Super tema! Ovaj link treba dati svim onim "dobronamernim" pitacima i pitacicama - ako ih i vi imate u zivotu - koji sa ovim pitanjem preserecu na ulici, u liftovima, na svadbama & sahranama ) a nisu u stanju da saslusaju ili razumeju ili zamisle suptilna objasnjenja...

Ja ranije nisam znala ni sta hocu ni sta necu. Sva sam bila haoticna i lutala nosena raznoraznim emocijama. Nekako mi nije bilo vreme za to. Valjda nisam bila zrela da stupim u brak. Sada znam i jedno i drugo.

eh, da, a i to skakanje u ambis ume da bude vrlo primamljivo, pogotovo osobama sklonim impulsivnom reagovanju, kao što sam ja, ali, ne znam... ja sam ipak više analitičar. možda je to i hendikep ponekad

@phenomenon, ja kontala da si ti udata i da imaš dete?! možda sam te samo sretala na temama vezanim za to, pa sam zato stekla takav utisak

i ja želim da bude jednom i zauvek
ali, ako ne bude "ljudski", neću se libiti da upotrebim lek koji je dosta primenjivan u mojoj familiji - razvod. ali, da ne odvlačim od teme, za razvod ima već ona Emilina tema, a mi ovde pričamo o tome zašto se nismo udale.

he he, ja se vodim onim, zeni muz treba da bude glava, ja da moju skinem i da mogu njegovu da stavim... e sad nemojte zene da skachete na mene, daleko od toga da to znachi da ja moju ne koristim, nego da to bude zaista chovek pravog stava (po mojoj proceni i osecanju naravno i u odnosu na mene)... a bila sam jednom blizu i razishli smo se jer sam shvatila da se ne slazemo oko kljuchnih stvari, tj da nam je mnogo razlichito vidjene zivota u buducnosti, kao i sistem vrednosti... a bez toga dzaba i probati da bude jednom i zauvek...

@muvalo
da, te osobe su najgori prostaci i zabadači nosa u tuđe stvari. ja redovno srećem neku što je išla sa mnom u osnovnu, udata je i čeka da ostane trudna, i ne mogu vam opisati koliko je naporna i nekulturna! svaki put kad me sretne, čak i kad sam s momkom, ona stalno gnjavi: "a šta vi čekate? pusti tu školicu, znam ja da ti želiš da budeš mama... uzmete kreditić za stan..." i sve vreme nas gleda kao da smo maloumni, onako povlađivački, a pogotovo mene ( valjda zbog "školice" ).
grozna je! ja nikad nisam bila tako neprijatna i ispitivala ljude o nekim tako ličnim stvarima - ljude koje srećem jednom mesečno na ulici!!!

Onda kad mi je bila zanimljiva udaja, a to je bilo pre punoletstva, onda nije bilo Beograda pa da odem tamo i da nadjem pravog.

Borg_Queen:

razlichito vidjene zivota u buducnosti, kao i sistem vrednosti... a bez toga dzaba i probati da bude jednom i zauvek...

Kliknite za proširenje...

e, da... ovo je veoma zanimljiv razlog, koji ja podržavam. ali, zanima me šta je po vama neka granica u tim razlikama, šta je nešto što ne sme da se razlikuje, a šta se da premostiti?

blpd_girl:

e, da... ovo je veoma zanimljiv razlog, koji ja podržavam. ali, zanima me šta je po vama neka granica u tim razlikama, šta je nešto što ne sme da se razlikuje, a šta se da premostiti?

Kliknite za proširenje...

he he, pa to zaista zavisi od osobe do osobe, nekome chak i stvari koje sam navela ne moraju biti bitne, a granice isto sam chovek treba da odredi, po sebi naravno, a i tu opet nema nekih garancija, kao shto sam odredish kako zelish da zivish i shta ti odgovara, koliko tu ubodesh, utoliko su i shanse da granicu odredish jache.

dobro, ali ipak mislim da neke stvari moraju da se poklope, a zanima me šta je svima od vas pojedinačno ono što mora i ono što ne mora.

Zato sto nikada nisam istinski, cijelim svojim bicem, pozeljela da sa nekim, ruku pod ruku, idem kroz zivot...
Par puta mi se ucinilo da je to to, ali nakon pocetne zanesenosti iluzije bi se rasprsile kao mjehur od sapunice... Ponekad razmisljam o tome sta bi bilo da sam postupila impulsivno i usla u brak sa nekim od tih muskaraca... Kakav bi moj zivot bio, da li bismo se vise trudili jedno oko drugog i oko nase veze? Jer, kad si u braku, ipak je teze da odustanes i da ides dalje sam...

Kako bilo, sve vise mi se cini da ja jednostavno nisam osoba za brak... Bar ne za brak u onom tradicionalnom smislu... I, to me ne cini nimalo nesrecnom... Naprotiv!

da, zanimljivo je i to pitanje da li bi se ljudi više trudili da su ušli u brak i celu tu priču.. verovatno zavisi od konkretnih osoba, barem se iz primera koje ja znam ne može izvući neko pravilo.

blpd_girl:

@phenomenon, ja kontala da si ti udata i da imaš dete?! možda sam te samo sretala na temama vezanim za to, pa sam zato stekla takav utisak

Kliknite za proširenje...

O pa to je bas lep kompliment, hvala :-D

Mislim da sam premlada da bih razmisljala sad o braku, a na brak gledam kao na neku obavezu a obaveze mi ne idu od ruke, vise volim da radim sta hocu kad hocu.

phenomenon:

O pa to je bas lep kompliment, hvala :-D

Kliknite za proširenje...

nema na čemu

Ne budem lenj... stavim list papira pored tastature i uzmem olovku da lupam recke. Znate sta je moja skromna stona statistika zakljucila?
Da ste jako nesigurne, pogubljene i previse filozofirate oko nekih stvari. Kako stoje stvari, cini mi se da, se na kraju, zaista vecina vas ovde koje ste se javile, nece ni udati.

e, ajde sad to obrazloži

Kad_LupimLupim:

Ne budem lenj... stavim list papira pored tastature i uzmem olovku da lupam recke. Znate sta je moja skromna stona statistika zakljucila?
Da ste jako nesigurne, pogubljene i previse filozofirate oko nekih stvari. Kako stoje stvari, cini mi se da, se na kraju, zaista vecina vas ovde koje ste se javile, nece ni udati.

Kliknite za proširenje...

Pa sta?
Sta si ti, zapravo, htio da kazes?