Сурови клинци

Hellen

Hellen

Buduća legenda
Poruka
29.970
Ма, подстакла ме она прича о деци лоповима..... Сетила сам се једне девојчице из комшилука коју смо шиканирали, не знам зашто. Ваљда зато што је то дозвољавала, што није била јака да се супротстави....

Да ли сте приметили како деца понекад умеју да буду сурова према вршњацима? Зашто је то тако? Да ли је то научено-виђено, или је то нешто исконско у људима што социјализација касније изглади?

Имате ли неке примере дечије суровости?
 
Hellen,vrati koku!:)
Surovost,decija,da,da,oduvek prisutan fenomen ili kako ga vec nazvati.
Moram da razmislim pa cu da pisem.
Mada,postoji u Frojdovoj teoriji razvoja licnosti,opisuje se kao jedna od faza...moram da konsultujem knjige,definitivno!
 
(Ово на аватару је такође једна Хелен - Хелен Келер, која је од друге године живота била глувонема и слепа...а дипломирала је књижевност и историју, постала је једна од најобразованијих жена свог времена, и издала неколико књига!)
 
E, brate, ti si moj idol. A koja kola voziš, brate?

@tema
Ovo je jedna od onih stvari za koje sam se nadala da ću da ih zaboravim kad budem porasla. Stvarno se i ja pitam odakle (malom) čoveku potreba da tlači druge. A sva deca to rade, čim se nađu u prilici. Mada s'druge strane, čik probaj da se ne pridružiš maltretiranju, ili da, ne daj Bože, staneš u odbranu žrtve. Očas posla se i ti nađeš u njenoj ulozi.
Mada kad vidim šta sam napisala shvatam da se ista stvar dešava i u svetu odraslih, samo suptilnije. Čini mi se da socijalizacija to izgladi jedino u najpovršnijem smislu tj nauči nas kako da sami sebima (a valjda i drugima) delujemo manje grozno dok to radimo.
 
Ne bih mogla da odgovorim na pitanje sa naučne tačke gledišta, ali imam dete, pa se onda možda kvalifikujem za davanje odgovora. U našoj porodici i u široj socijalnoj okolini nema nasilja. Moje dete je prilično mirno i nenasilno, ali primetila sam da kada oseti da je neko dete slabije od njega, obavezno mora da pokaže neku silu ili nadmoćnost, samo da bi pokazao da je superioran. Nema tu tlačenja i surovosti, ali mislim da je još mali da bi tako nešto pokazao i da stvarno nije sklon tome jer kada mi priča o obdaništu, kaže da se deca rugaju nekim mališanima, ali da on to ne radi jer su mu oni drugovi.

Ne znam, mislim da je odgovor kombinacija onoga što si navela i da je dosta toga individualno u razvoju deteta i načinu ponašanja koje će kasnije usvojiti. Zavisi i o kom dobu pričamo.
 
Iako mislim da je zlo prisutno u svima nama od malih nogu, takodje mislim da se agresija podstice kod kuce. Uvek ima besne dece, isfrustrirane manje ili vise, konstantno ili samo trenutno, a uspostavljanje hijerarhije i dokazivanje moci i superiornosti nad slabijim na ovaj ili onaj nacin je prirodni proces.
 
Pajo i preterano mazenje moze da izazove agresiju. Naviklo kod tate i mame sve da dobije, pa onda ocekuje da tako treba i svuda drugde, pa u suprotnom sledi histerija, gluma itd. Meni se nesto narocito ne dopada kako moji vrsnjaci odgajaju decu u fazonu "sve moze, sve je dopusteno", mora da se nauci da postuje druge i tudji integritet . :lol::razz:
 
Dete treba da ima dovoljno paznje, da zna da u teskim momentima postoji neko ko ga voli i na koga moze da se osloni.
Ali, previse paznje ne valja, jer onda dete stice utisak da je ono jedino vazno na ovom svetu i u tim uslovima ne nauci da ceni druge osobe i njihove potrebe.
 
Иначе, о ком добу причамо? Па...од најранијег доба, од вртића...па до краја пубертета. То се, наравно, испољава на различите начине у различитим годинама, али је суштина иста.

Одакле деци потреба да се ругају онима који су дебели, који носе наочаре (Нећете веровати, али још увек деца у основној школи киње оне који носе наочаре и ругају им се!), који су другачији по било ком основу? Нарочито је страшно када почну да функционишу као чопор, и тада је појединац немоћан да се супротствави, а не дозвољавају му да их искулира.
 
Ми смо имали ту једну другарицу у основној којој смо се ругали због клемпавих ушију... Али није само то био разлог, мислим да смо ОСЕТИЛИ да је слабија, показала нам је слабост тиме што је желела да нас одобровољи, да нас купи поклонима, место да се бори, да нам се супротстави.
Поклонима би нас смирила, али је и даље нисмо ценили...искориштавали смо је, пуштали је у друштво само ако би нам куповала чоколадице....а она је онда била сва срећна...
Да се разуемемо, нисам ЈА била та која је предњачила у томе, али била сам присутна и нисам је узимала у заштиту!
 
pa zanimljivo j eda su ti mali mangupi, uvek zanimljivi!
znači dobra deca se povode za nekim tako mangupom, i poprime njegove osobine...
i onda maltretiraju slabije...zapravo iste kao što su i oni, samo nisu u istom taboru.
evo primer:
moj sin došao iz škole, smrknut..
igrali su fudbal na fizičkom,dva odeljenja,i dečaci iz drugog odeljenja su mu rekli da se skloni, da ne smeta...
on se povukao...i evo ga samo što se ne rasplače.
ili još u obdaništu....dolazio j ekući sav izgreban izujedan...(naučen da ne sme da se bije)
dok mu nisam rekla da vrati onome ko ga prvi dira....
od tada je bio među omiljenima-nije bio slabiji;)
ma ti zakoni važe i kasnije..na poslu npr. savršen primer;)
 
Ono sto sam ja dozivljvala kao dete,dozivljava i moj sin sada srazmerno svom polu.
Kada sam se preselila iz jednog naselja u drugo,trudeci se da se sto pre asimiliram sa vodecim drustvom devojcica iz okolnih zgrada,snela sam svoje najlepse igracke i pokusala da im se pridruzim.Zavrsilo se tako da sam sat vremena gledala kako se one igraju ignorisuci me celo vreme.Sledeci dan,ista scena.
Ne znam ni sama kako,pocela sam da se igram sa decacima,koji su me odmah prihvatili,bez odmeravanja i analiziranja.I danas lakse stupam u kontakt sa muskim rodom,zbog istih stvri.
Moj sin,nasuprot meni,je lako i opste prihvacen od strane devojcica,jer se u njegovom karakteru ne naziru agresivnost i navaletnost.
Ali zato zbog nedostatka tih osobina ponekad trpi jer ne moze da se izbori sa vrsnjacima koji na viku i dreku,cesto dobijaju ono sto zele.
 
Ja sam to rešila tako što sam počela da se družim sa isto neomiljenom devojčicom! :wink: Oni su i dalje ponekad peckali i podbadali (nikad nije bilo nasilja), ali mi smo se zabavljale i družile bez njih :-) i oni su polako odustajali, mada nikad nismo postale popularne. Kad se to dešavalo i nismo bili tako mali, peti, šesti osnovne.
 
Nemam.Imam ovo, lici na surovost.Kad je moj brat bio mali, nosio je jaknu debelu, veliku, i kapu i sal kroz koje su mu virele samo oci, i prica meni jedan decko: "On je tvoj brat? Znam ga......Ha ha ha ha ha, kad je bila zima, mali se obukao u jaknu, nabio kapu i sal, samo mu oci vire i kliza se ispred skole po ledu, naidje na dve devojcice i srusi ih, one vriste iza njega, on niti ih vidi niti ih cuje, ide dalje, obori jos dve devojcice, one placu....." On nista nije ni video ni cuo zato sto se dobro zamotao u sal i kapu.Ha ha ha ha ha.....
 
Hellen:
Одакле деци потреба да се ругају онима који су дебели, који носе наочаре (Нећете веровати, али још увек деца у основној школи киње оне који носе наочаре и ругају им се!), који су другачији по било ком основу? Нарочито је страшно када почну да функционишу као чопор, и тада је појединац немоћан да се супротствави, а не дозвољавају му да их искулира.
Kliknite za proširenje...
Sve ovo se moze primeniti i na odrasle - primitivizam i agresivnost preovladjuju. Kod odraslih moze imati prikrivenu formu, ali je sustina ista, tako da ne bih ovu vrstu nasilja ogranicavala na decu.
 
Hellen:
Поклонима би нас смирила, али је и даље нисмо ценили...искориштавали смо је, пуштали је у друштво само ако би нам куповала чоколадице....а она је онда била сва срећна...
Kliknite za proširenje...
Bas kao i kod odraslih - moze neko da ima sve moguce kvalitete, ali ako nema samopostovanja, uvek ce biti prezren.

I obratno...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top