Srbija dobila ministarstvo za kapitulaciju

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Jerry Ropero

Poznat
Banovan
Poruka
7.375
Србија добија министарство за капитулацију

• Отимање Косова и Метохије свим средствима
• Акциони план или тиха окупација Србије од стране натовских легионара
• Хиљаде страних шпијуна преплавиле Београд
• Младићева „кривица” – пружање отпора
• Како је Хаг похвалио и наградио Насера Орића за злочине над Србима
• Похвале и признања Хагу и Орићу и од Наташе Кандић
• Како је „демократија” стигла власнике „независних” медија у Србији
• Најаве предаје и капитулације српске војске, најсрамнија изјава у целокупној војној историји Србије
• Уместо Министарства одбране, убудуће Министарство за капитулацију
• Претварање Дедиња у америчку војну базу уз доплату кроз бесплатан кулук наших војника
•Зашто досовске ништарије насрћу на „богатсво” мртвог Милошевића

Пише: Иван М. Јагодић

Појачано америчко-натовски „дипломатски напори”, како би се у што краћем року решило „питање статуса Косова”. односно, како би се реализовала отимачина дела територије Србије за рачун шиптарских терориста, подразумева, очигледно је, коришћење ама баш свих средстава! И свих, разуме се, „људских ресурса”! Што страних, натовских амбасадора, који су се растрчали на све стране по Србији и који не затварају уста (само из рерне и фрижидера што не „искачу”!) У намери да нас убеде како смо ми већ, с обзиром на наше „злочиначке” и „геноцидне” активности у ближој прошлости, Косово изгубили (а они су га, као, „нашли”!) и како они нама, уствари, чине велику услугу тиме што ће нас лишити те „беде” од 15 одсто наше земље, што свакојаких „државника” и „комесара” из америчке Европске уније, који даноноћно дефилују, дајући видан допринос развоју натовског туризма у Србији!

Наравно, не треба сметнути са ума ни подразумевајуће (одавно већ „аконтиране”) напоре домаћих марионета и националних протува из „невладиног” и „демократског” блока, које трчкарају и поскакују око поменутих „туриста”, подврискујући повремено, док аплаудирају, „тако је” и „живео”!

Хашко понижавање Срба

Има ли очитијег примера како Србе, уз помоћ хашке инквизициј треба понизити, од данас објављене одлуке Хашког суда да помилује, похвали и одликује српског убицу, некадашњег команданта снага босанских муслимана из околине Сребренице, злогласног Насера Орића!

Због тога што, наводно, Тужилаштво није доказало Орићеву кривицу, као и због „олакшавајућих околности” (као, био је млад, сарађивао са тужилаштвом, каје се, а и убијао је само Србе...), злочинац Орић „осуђен” је на две године затвора, од укупно три, колико је провео у Хагу, па је одмах пуштен и свечано испраћен из хага, да би још свечаније био дочекан у Босни!

Цинична фарса, антисрпски комад који су извели Карла дел Понте и „судије” овог „суда”, тобоже је јако изненадила досовске „хашке трагаче” и киднапере у Београду, чак и самог „ја, као председник” Тадића. Вук Драшковић није стигао да да неку запажену изјаву, јер је у овим тренутцима негде са Дражом, по равним нам горама у потери за Младићем, а заузет је и смишљањем нових планова за „рушење Милошевића”... „Изненађен је, а све, је ли, према сценарију, и сам портпарол Карле дел Понте, неки Никифоров!

Кандићка хвали Хаг

Код друге, дакле муслиманске стране, међутим, изненађења нема! ”Пресуда је јасно показала ко се у Сребреници бранио, а ко је починио злочин„, објасниће наивним (а има, нажалост, још таквих) Србима, босански државни челник Сулејман Тихић. Са те исте, дакле, муслиманске стране огласиће се (вероватно сарадници на сценарију) и знаменита Наташа Кандић, која ће бити опширнија: ”Ма колико је, онима који не прате суђење, или који знају шта се догађало пре свега на простору где су живели Срби, та казна неодговарајућа, оно што се мора прихватити је да је суд радио најбоље и у интересу правде и да га је осудио на основу доказа који су му презентирани„, закључиће зналачки вредна сарадница на низу Карлиних оптуижница, сниматељка и, нарочито, монтажерка филмова о српским злочинима Наташа Кандић. Очекујем да за који дан, овај исти Сулејман Тихић одликује ”хероја„ Орића. Рецимо орденом ”Наташе Кандић„, првог реда! Аферим!
 
Министарство срама (Уторак, 1. август)

Данас, шест година после злогласног 5. октобра 2000. године, скоро да је сасвим извесно да ће тај дан једном, када Србија поново буде слободна и суверена земља, бити обележен црним словима у календару као Дан пропасти Србије! Так дан ће у поново ослобођеној Србији (надајмо се да то време није далеко) свакако бити обележаван, као пораз који треба, због будућих генерација, запамтити, да се не би поновио!

Ранг-листа штеточина

Ако бисмо, док тај дан за сећање на пропаст не дође, покушали да, са данашње „историјске дистанце” од шест мрачних година, направимо ранг-листу пронатовских штеточина које су се, служећи се свим могућим преварама, обманама, па и злочинима, докопале Србије и који је немилице распродају и уништавају, нашли бисмо се пред скоро нерешивим задатком. Грабеж, лоповлук, криминалци, мафијаши, корупција, незасита родбина, заштићени сведоци... Черупање, отимање, урнисање, сатирање, транзиција... Изгледа као хаос који су досовски „победници Србије”, уз помоћ ондашњих „лупача у шерпе”, сами произвели. Али, наравно, није тако. Овај „хаос” у Србији је, наравно, диригован споља, од страних газда и намесника, а домаћи реализатори, ко свесно, ко несвесно, ко вољно, ко невољно, само пуки и слепи извршиоци! И, за оног ко хоће да види, постоји јасан редослед и јасни „приоритети” у овом растурању и черупању Србије.

Што се тиче газда, приоритет свих њихових приоритета, од како су у Србији успоставили квинслишку власт, јесте да своју агресију 1999. године, по сваку цену прогласе за победу над Србијом, што им, даље даје право на Србију, као на ратни плен! Када је реч о Косову и Метохији, то јасно и без увијања, јавно саопштавају, а када је реч о „остатку” Србије још траје „продаја магле”, звана „пут у Европу”.
 
НАТО ДОС-у не верује

За разлику од траги-комичне „гомиле ничега”, односно „лидера” из „изворног” ДОС-а, који су, чим су се докопали Србије стали из свег гласа да промовишу „победу” НАТО-а, натовске главешине, нешто баш и нису били убеђени у ту „победу”. ДОС на власти у Србији, није им био, изгледа, никакав доказ да су заиста победили, без обзира што су на њихово претварање у „државнике” бацили приличне милионе долара. Страх од „поражене” српске војске био је очигледно неупоредиво већи од дупелизачких похвала „победничких” досовских „лидера”. Знали су они, ваљда, са каквим „људским ресурсима” су заузели Србију! И зато је кључни задатак за досовску послугу у Србији био растурање те српске, наводно поражене војске! По сваку цену и на све могуће начине! Увијено у обланду „цивилне контроле војске”, почело је тада незапамћено разарање последње одбране Србије као државе! Највиђенији војници, браниоци земље од НАТО агресије, проглашени су за злочинце, прогањани, киднаповани, хапшени и изручивани злочиначком суду. Остале припаднике војске чекале су „реформе”, односно растакање и разарање, отпуштање и протеривање на улицу, уништавање оружја, које је претварано у старо гвожђе, а у току је и распродаја касарни и остале војне имовине...

Ко се „нарочито истиче”

„Посао” су приљежно и уз похвалу страних намесника, са овером „нарочито се истиче”, са ироничне функције „министра војног” (а тачан назив би био министар за растурање војске!), обављали разни Тадићи, Давинићи и, ево сада, и, очигледно на самом крају, Станковићи... Србија је, практично, остала без војске и без икакве одбране! „Реформисана” је до тобож бригаде, а уствари, ускоро ће, када „реформе” буду завршене, од српске војске остати два вода. Један за помагање на увођењу грејања и другим кућним радовима „министра војног”, а други који ће у изнајмљеним парадним униформама из Народног позоришта, бити „почасни вод”, ако неки досовски „државник” типа „ја, као председник” Тадић, одлучи да се мало прошета и протегне ноге испред „резиденције”!

Уосталом, ево данашње изјаве актуелног, а изгледа и последњег министра војног, веселог генерала Зорана Станковића: „Немамо никаквих намера, нити припремамо оружане формације да активно учествују у оружаним сукобима и очекујемо да преговарачки тим испуни захтеве иза којих стоје грађани Србије, изјавио је на конференцији за новинаре министар одбране Зоран Станковић, одговарајући на питање да ли Министарство одбране и Генералштаб Војске Србије (не може назив Српска Војска, не да НАТО, бато!) разматрајући могућност оружаног отпора у вези са Косовом и Метохијом, поводом изјаве заменика председника Српске радикалне странке Томислава Николића о ”оружаној одбрани Косова„!

Предајемо се!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top