~Stella~

no problemo

Ako imaš vremena, pogledaj ovo... i daj neku sugestiju...

... zanima me najviše šta ne valja i ti se ne dopada.

Hvala!

хехе... па ето...

Hvala, devojcice...

poz.

dogovoreno!vec sam prenela pozdrav,a "izgrdicu" ga sledeci put

ma joca he otisao 4ever....a ja na apstinencijU

al mi se cujemo par puta sedmicno....fixnim,jer on nikad nema krd(ono jes' neam ni ja,al ima ko ima=)

Ja baš teo da ti dam neke pojene,al kažu,dao si mnogo većHvala-)

E,ma tu sam...Mislio sam da si se naljutila nešto, pa da ne visi...Kafkijanizam...Ne radim više tamo gde sam radio...Dadoh otkaz,više mi nije inspirativno...Sad tražim...Pa biće nešto...Kako si ti,jel se dešava nešto

ma nordic je napustio forum

hvala

Па, ево и ја... мало форумашим пред спавање.
Иначе, ништа ново...
Нешто се слабо срећемо по темама у последње време?

Хеј, Стела! Си жива?

Devojčice,

Sve je bilo u okviru najvrednijih normi naše tradicije. Razumem te. Verujem da si razumela i ti mene. Nije mi namera da se gordim, već samo da te informišem u vezi sa jednim detaljom.

Moja malenkost je nacrtala ikonostas Hrama sv. Atanasija Velikog (i mobilijar), kao i sve ornamente na njima. Ovo dole je crtež severne prestone pregrade, sa stubovima.



Motive za ornamente, za ovaj deo ikonostasa, uzeo sam sa rekonstruisane figure despota Djurdja Brankovića (Esfigmenska povelja), koji je prema legendi "kumovao" Selevcu.

Ukratko, predanje kaže, da je despot sa pratnjom zanoćio u selu koje se nalazilo upravo na prostorima u čijem je središtu sadašnji hram podignut, a koji se, sa delom selevačkog atara prostirao prema severu (Dunavu) još nekih 4-5 km.
Kada se ujutru despot spremao za put ka Smederevu, pitao je meštane kako se zove selo u kojem je zanoćio.
– Selo, gospodaru, odgovorili su mu.
– Pa, ovo nije selo, već selce, rekao je despot.
Od "selce", nastalo je ime sela – Selevac.
(I danas se ceo taj predeo Selevca zove Staro selo, a gde je hram, izmedju dva groblja – Bavan i Lazića groblje, nosi naziv Ladna voda.)

Crkvu na Ladnoj vodi porušili su Turci, posle propasti Prvog ustanka 1813, a meštani su se iselili u šumske predele prema Palanci, gde se Selevac razvio u današnje selo.

Ako se lepo vidi na slici, na desnom stubu može da se uoči da je kapitel izveden iz despotove krune, a na levom stubu iz krune njegovog sina Grgura. Ostali ornamenti su sa despotove odežde, a na parapetnoj ploči je grb Selevca čiji sam, takodje autor.

Inače, prema mojim crtežima izradjeni su i ikonostas i sav mobilijar (Hristov grob, pevnice, celivaonica, postamenti za ikone GIH i Presv. Bogorodice koje su postavljene ispred prestonih ikona na ikonostasu) u Hramu sv. Petke u Palanci. I Ima još...

Hvala, mnogo mi znači!

Bili smo veoma blizu kada smo, na osvećenju Hrama sv. Atanasija Velikog, prilazili za naforu. Do mene je bio tvoj brat, a desno od njega, ti. Ali, nisam u tim prilikama navikao da ostvarim kontakt ni sa kim, osim pogledom i neprimetnim naklonom... Uočio sam dva, možda i tri tvoja pogleda na mom licu, ali svaki put kada sam hteo da se okrenem prema tebi, ti kao da si osetila da ću to učiniti, i tako brzo si usmeravala pogled prema hramu, da nisam uspeo ni jednom da te pozdravim.

Potom me je jedan rodjak uveo u portu, tamo ispred šatora gde je sedelo nekoliko njih iz hora, ali tebe nije bilo.

U svakom slučaju, drago mi je što ste učinili da Sv. Arh. Liturgija, sa vašim učešćem, ima punoću koja je mene, a verujem i mnoge vernike koji su tamo došli da se priklone Gospodu, približila svetosti sveukupnog Božanskog useljenja u našu svest i savest.

Jer, ja sam mnoge dane svog ranog detinjstva proveo na utrini na kojoj je sada svetinja. Sećam se i nagorelih greda gradjevine koju su, verovatno pre oslobodilaca, podizali moji Selevčani upravo na mestu gde je danas hram. Jedino je iz toga doba preživeo onaj dud – zapis, pod kojim su se moji stari molili na Poljobraniju, tj. na dan spomena sv. Atanasija Velikog.

Inače, na groblju Bavan, koje je na uzvisini južno od hrama, počivaju svi moji preci po majci. Kod svoga dede sam rastao od svoje četvrte do dvanaeste godine, i njemu sam zahvalan za sve dobro koje imam danas u sebi, a koje sam detinjski upijao od njega.

Hvala tvojim prijateljima, tebi i tvome bratu na pripomoći da se u meni razbuktaju najsnažnije emocije moje mladosti.

Zdravi i srećni bili.

U svakom slučaju požuri...Meni je to blizu...Ja sam i Police slušao free

Pazi, što se približava cet karte će ići gore...
http://www.b92.net/kultura/pop/vesti.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322238
Prodaja ulaznica za nastup sastava "Depeche Mode" počinje 10. oktobra u 12 časova, i karte će moći da se naruče preko preko internet sajtova www.exitfest.org i www.gigstix.com po promotivnoj ceni od 2390 dinara za parter (broj ulaznica će biti ograničen), redovna cena karata za parter iznosiće 2990 dinara i one će u prodaju biti puštene čim sve ulaznice po promotivnim cenama budu prodate.

Karte za ograđeni prostor ispred same bine, takozvani "fan pit", iznosiće 3990 dinara, dok će VIP ulaznice koštati 7500 dinara. .

Mlogo mi nešto skupa karta...4000 za fan pit...A glupo je da sediš u parteru...A kad pomislim na sve one pozere...Cakane,cece i ostale koji će tamo da sjate,uključujući i ove selje od naših političara...

Fala,super je song,ako si mislila na Never...Svi smo se našli u sličnoj situaciji u životu i zato nas ova pesma veže za sebe.

Fala za rep,tek sad videh (:
Povecalo se za 10 poena

E da, odlicna ti je ona tema "Igra u poznavanju pesama"

nesto sam sredjivao

Jao, txanx

Naravno...

Ja sam, ovih dana, i večeras sam bio, na probama u Pozorištu... Ne znam, doduše, kada je sledeća, javiće mi... ali, ako nije isuviše indiskretno, pošalji mi na pp, ili na e-mail adresu, br. mob... pa da ti se javim...

Posedeli bismo u PK, popričali...

Nego da vas pitam, da li ste neki put u biblioteci i posle podne?

Ne znam od kada računaš posle podne, ali, obično posle 2 nisam tamo... Retko se zadržavam do 3-4 sata...

Zašto pitaš?

Horove su stavili u pocetku liturgije desno, na onu terasu. Probali smo odatle da pevamo ali javili nam da se nista nije culo. Onda smo morali da se priblizimo i to ispod ona 2 suncobrana, a zbog toga smo morali narod koji je tu bio da rasteramo.

Da... ispod dva suncobrana, a kiša lije... Taman sam zastao da vas malo duže i gledam i slušam, jer, zaista ste božanstveno pevali... ali, u jednom trenutku sam ugledao grč na licu dirigentkinje, zbog napora da "uhvati" pojanje nekog sveštenika ili djakona na bini...

... otišao sam, jer mi se plakalo od muke.

Uh, hteo sam da puknem... tkacio: A, kada je naš autobus ušao u Palanku, sede do mene moja komišinica – naprasna bogomoljka... pita me:

– I, kako ti se čini? Pun pogodak...?

– Neka – odgovorih joj.

– Ne koment? – pita.

– Neka, bre! – skoro dreknuh, ona ućuta i ne progovori do silaska. Još mi nije ušla u kuću...

("Ne koment?" – nisam pogrešno otkucao, tako je rekla!?)

Ne, ne bih više o tome. Nastojaću što pre da zaboravim sve... Komšinica to zove: hodočašće!?