Nedavni sadržaj od PROMETEJ

Zanos je obeležio celo moje detinjstvo. Jednostavno je bilo premalo dece mojih godina sa kojima bih se mogao družiti pa je nekako logično bilo da se "družim" sa knjigom. Onda bih rekao da je to bilo zbog pukog "moranja", sada kažem da je to bilo više nego sreća. Na moju radost, samo knjiga me je...

Kažu da je u stvari jednostavno nekoga pročitati. Meni, nije. Ograničen sam, verovatno svojom moći shvatanja, da razumem samo deo onoga što neko jeste, ili sam samo dovoljno pošten da priznam to. Kada nekoga zavolim, kada ga poštujem, onda ne vredi jednostavno ga pročitati. Jednostavno nije...

Ne interesuje me sta o tome drugi misle, ja samo zelim toplinu zagrljaja i nežnost koji on daje. I to želim sa jednom osobom. Mnogo? E pa žao mi je, meni nije mnogo. Znam i ja da to necu dobiti, ali to ne čini da želim išta manje....

Bili smo samo malena banda klinaca sa coska nase prašnjave ulice. Ipak, znali smo pravila, nismo dirali tudje niti dali svoje, nema veze da li je sve to bilo dok smo igrali klikera, dok smo se jurili igrajući lopova i zadnara pokušavajući da strpamo lopove u zatvor, ili dok smo u hladovini ispod...

Priča broj 1 - 5 poena. Jednostavno je, "našla" me je....

Izvini molim te.... Toliko iskreno rečeno da nisam mogao da prihvatim to bez daljeg razmišljanja. Gledam je u oči, duboke, ogromne, oči koje sam voleo a koje mi sada znače tek drugarstvo. Verovao bih joj bilo šta, bukvalno sve, samo da na ustima nema vučjeg osmeha koji pokazuje istinu. Mogli bi...

Jbg, jednostavno je, kod partnerke budeš fin i pokažeš ljubav, kada naleti nešto onda se istutnjiš da zadovoljiš dušu i svi zadovoljni....

Polje u dolini pored potoka, odmah ispod kuća u mom selu mi je bilo omiljeno mesto. Svakog bogovetnog dana smo se okupljali na njemu, svako od nas desetak je imao isti, dosadni, zadatak, čuvanje krava u livadama pored potoka. Tada smo mislili da je to najgori mogući posao na svetu, dosadno...

Kao klinac sam naučio da pecam, ne zbog ulova već zbog toga što sam tada voleo, kao i sada, vodu i prirodu, osamu na potoku ispod nagnutih vrba i tišinu koju preseca žubor vode. Reka je bila mala, odmah tu ispod kuće, skrivena od pogleda drvoredima vrba i jasenova koji su je pratili celim njenim...

Čestitam, priča ti je stvarno lepa.

Dan za danom, za danom, za danom i tako do u beskraj. Stvari i događaji oko mene proleću i nižu se kao na pokretnoj traci, ja ih posmatram kao neko ko ne učestvuje u svom, rođenom, životu. Ironija u svemu tome je što mi sve, ali baš sve ide savršeno, sve mi se dešava u moju korist, svi oko mene...

Oči su ti prozori u parče raja skriveno maskom iza tvog pogleda i iako je u mom kalendaru života tek rana jesen, šolja ljubavi u mojim grudima je tek polupuna. Dolij je, i ne brini o ničemu sem o trenutku u kome smo..... suton sudbina greh kazna oproštaj

Sreća je sada daleko od mene. Daleko onoliko koliko sam je ja sam odgurnuo, onoliko koliko je moje telo, napeto do krajnjih granica uspelo da je odbaci. Možda sam bio u zabludi kada sam toliko strasno želeo da je udaljim od sebe, znam sigurno da mi nedostaje topli osećaj mira i sigurnosti...

Priča broj 2 - 5 poena, našla me je...

Govorim ti u pero dete, pošto ne mogu sam više da pišem, drhtavi glas brkatog starine je prosecao tišinu njegove male sobe u trošnoj kući, negde u zabiti moje voljene Šumadije. Treba da kažeš ljudima kako smo mi stari razmišljali, i nemoj da te bude sramota toga. Treba da znate da ne postoji...