Да. И то је живот. Примера имаш колико хоћеш од оних смешних и комичних па до трагичних. А на нама је да их некако пропустимо кроз филтер и да они трагични не оставе трага у нама. У последње време смо у колективу изгубили педагога-млада жена, од тумора, а сада поново имамо једну колегиницу које има малигни тумор, операција извршена, сада следи зрачење..... Има девојчицу 12 година и мужа. Трчала је за њих, све на време да им спреми, па онда посао, па опет кућа, и сад је то задеси. Доста смо блиски. Знамо се још из Основне школе, па заједно на академији и сада заједно у колективу. Тешко ми што јој се то десило. Она је и сад пуна оптимизма и верује да ће све бити у реду, верујем и ја, јер знам да је борац и да се неће предати. Е то ти је сада оних 100%, али борбе за живот. Може то човек кад га мука натера.