Jan Hus

Svima im je potrebno svima nam je
Potrebno neko mesto gde bismo klisnuli
Dok moja dama i ja noćas virkamo iz
Sokaka
Usamljenosti
Pepeljuga deluje krajnje opušteno
Dok opako napušena i napuštena zaključuje:
„Treba neko da bi se neko spoznao...”
I meće šake u stražnje džepove farmerki
Onako kako je to obično Bet Dejvis prkosno činila
I uleće onda Romeo u kadar
Mrmljajući nešto kao: „Čini mi se da ti baš meni si suđena...”
A neko mu dobacuje: „na krivoj si strani, prijaško, bolje se
gubi u majčinu odavde...”
I jedini zvuk koji se još čuje nakon svega toga je
Metenje Pepeljugine metle nakon što je poslednja sirena
umuknula
Po Sokaku
Usamljenosti
Nema mesečine
Pometene su sve zvezde s neba
Pepeljuga je baš vredna noćas
I svako vodi ljubav sa svakim
Izuzev Kaina i Avelja
I Grbavca iz crkve Notrdam
I svi na neki način iščekuju kišu
...

Jedna divna stara....

Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih?
Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu?
Gubitak je što je ta mjera sitna, a dobitak što ne tražimo više.

Meša Selimović

Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani.

Fridrih Niče

p.s.

...hvala... prijatno nedeljno popodne...

Istina je: volimo život, ali ne zato jer smo se na nj navikli, već zato jer smo se navikli ljubavi.

“To je moje dobro, to volim, ovako mi se potpuno sviđa, samo ovako želim da je dobro.

Ne želim ga kao božji zakon, ne želim ga kao ljudski propis i nuždu:
neka mi ovo ne bude putokaz za nadzemaljske predele i rajeve.
Zemaljska vrlina je ono što volim: malo pameti je u tome, a najmanje um sviju.

Ali ova ptica je kod mene izgradila gnezdo:
zato je volim i mazim – sad ona sedi kod mene na svojim zlatnim jajima.”



p.s. oh...