Сигурно сте били у прилици , да од некога у свом окружењу слушате уверавања, како је дошло време за поновно стварање НАЈНОВИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
Сигуран сам да сте били у прилици да прочитате текстове по овој и сличној теми, или да исте видите на интернет странама, разних форума, као на пример и на овом.
Али.....све ово не би било можда, толико интересантно, да није тога...АЛИ...
Ако прочитате потписнике свих редова посвећених, тој новој, васкрслој, бољој, лепшој Југославији, увидећете да су у питању Срби....
Срби су ти који су спремни да намећу своја размишљања поводом васкрснућа заједничке нам, БУДУЋО-БИВШЕ домовине. Они су спремни да се свађају до исцрпљености образлажући оправданост и неминовност ЊЕНУ.
Али....Интересантно је, да се Србин...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
. .posmatram njega.
cini da se osecam kao andjeo.
kao da ja nikad nisam pogresila.
kao da ja i ne umem da pogresim.
zahvalan sto ga volim.
sve cini da me nasmeje,da mi pokaze koliko mu znacim.
razoruzava me toplinom svoje duse.
a u ocima mu bol.
to je ona ista bol.
ona moja bol.
jer sve smo delili,svaku radost,patnju,sumnju. . .
i sve delimo i sad.
ne da mi da zaplacem.
u srcu mi gluva tisina.
ostavlja me bez reci.bez misli.
s pitanjem da li mi otezava ili olaksava ovaj put kroz Pakao na kom sam se nasla. . .
.
Intervju: profesor dr Vladimir Paunović
O zloupotrebi psihijatrije često se raspravljalo na etičkim komitetima svetske zdravstvene organizacije, na kongresima psihijatara. Psihijatri i lekarska društva direktno se bore protiv ovih pojava. Mi smo dali javno saopštenje povodom pomenutog teksta.
Političkim protivnicima, zapravo neistomišljenicima, u poslednje vreme se učestalo sa javnih govornica dele dijagnoze, pored ostalog da su čak i "bolesnici", "izopačeni umovi", "frustrirani muškarci i endokrinološki oštećene žene", koji nas vode u "kolektivno ludilo"?
Ovo je deo jednog intervjua, sada me interesuje hoćete li na ovom PDF-u da nevučete kušulje dugih rukava i nama vernicima.
Pukovnik Miroslav Radovanović BEOGRAD - Pukovnik...
Nesto mi danas na um pade:
Da li da i dalje sanjam
U godini ovoj Novoj
Ili da se iz sna probudim
I shvatim da postojim?
Danas saznadoh nesto:
Ni umreti se ne mora!
Boze, sta cu toliko dugo,
Koliko je to plavetnih zora?
I resila sam nesto:
Prestacu da mislim na sutra
I uzivati vecno
U carima svakog jutra.
z;)z:girl:
Samo ptice znaju
koliko mi trebaš
jer one duhom svojim utiskuju
kote i medje
tu nebesku geografiju
mojih najdubljih želja
Zima stizhe, ulice puste,
pahuljice veoma guste.
Mrtva priroda miruje,
zima nam sreću daruje.
Drveće oblachi bele haljine,
Svetlost dana gine.
Ljudi odoshe u svoje kuće,
jer da praznik slave hoće.
:jelka2: z:dm4: :snesko: :poklon:
Gledam te
kao ocajnik hvatas
poslednje zrake Sunca pred zalazak
i svaki list sa grane
sto pod naletom vetra slet
i svaka suza u bolu sto kane
podseca na tvoj odlazak
Zao mi je ruku tvojih
drhte prema cilju
vec staracke bore zreloga coveka
krase umorno lice
u ocima ugasen sjaj
zasto sad cepas slike i stare razglednice
kad inje u kosi vec govori za sebe
Ti tones u moru bez dna
u pustinji bez cilja
u noci bez mesecine
i hodas po asfaltu
korak se ne cuje
ni senka te ne prati
al casovnik tu je
ti nestajesz:poz:
Noć umiva ova kiša koja pada od sinoć. Mokri mrak obavija moj grad, usnule parkove i reke.....ljudi ne rade....zapravo, ogromna većina spava ušuškana dobujućim kapima. Neprestano šuštanje uspavljuje umorne snove čineći ih lenjim i odlažući ustajanje još samo minut....."Maco, idemo?" pita pospan glas....ćutim....ruka kreće ka meni nežno dodirujući moj san....naravno da idemo ........dobro jutro blogeri........spavajte još malo
Tuga kad naiđe slomi čoveka slomi sve...
tuga kad naiđe nije mi do ničega....
tuga je sastav života....
tuga nas ojača ako nas ne ubije...
Tek kada sam stigao u Juznu Ameriku shvatio sam koliko smo mi Evropljani (da ne kazem bivsi Jugosloveni) ustvari prljav narod!
Boze, kada se samo setim kako su kod nas neki ljudi smrdeli! Skoro da je stipalo za oci.
Po neki nisu carape menjali i po 15 dana, a gace su, kad pozute, samo okretali na drugu stranu i tako nosili jos par dana.
Noge gotovo niko nije prao svako vece, a vecina se kupala svake subote, bilo to potrebno ili ne...(???)
Ovde, ma koliko da su ljudi bedni i siromasni nikada u punom autobusu ne mozes osetiti ni najmanji smrad. Svi se kupaju bar dva puta dnevno i dezodorisu obavezno. Zene samo ne briju kosu na glavi, sve ostalo briju.
Kada se samo jedno vece ne okupam detaljno, cerka mi to momentalno signalizira...
Podigni kamen sa svoga srca
Hromi vuče
I pokaži mi kako pretvaraš
Kamen u sunconosni oblak
I kako oblak u jelena zlatoroga
I ako te to ne zamara pokaži mi
Kako pretvaraš jelena u beli bosiljak
I kako bosiljak u šestokrilnu lastu
I pokaži mi ako se još sećaš
Kako pretvaraš lastu u žar-zmiju
I kako zmiju u alem kamen
Podigni kamen sa svoga srca
I na moje ga položi
Hromi vuče
~Vasko Popa~
Daj da ti priđem
Hromi vuče
Daj da ti iščupam
Tri čudotvorne dlake
Iz trouglaste glave
Daj da ti štapom dodirnem
Zvezdu na čelu i kamen na srcu
I levo i desno uvo
I daj da ti poljubim
Ranjenu božansku šapu
Naslonjenu na oblak
Daj da ti priđem
I ne plaši me svetim zevanjem
Hromi vuče
~Vasko Popa~
Skreni pogled prema meni
Hromi vuče
I nadahni me ognjem iz čeljusti
Da propevam u tvoje ime
Pramaternjim lipovim jezikom
Ispiši mi kandžom na čelu
Nebeske crte i reze
Da stasam u tumača tvoga ćutanja
I ugrizi me za levu ruku
Da mi se poklone tvoji vukovi
I da me za pastira izviču
Skreni pogled prema meni
I ne bulji više u srušeni svoj kip
Hromi vuče
~Vasko Popa~
На овим странама, за мој укус барем, више него често се јављају ....неки.....
који се представљају као Срби...И пишу ли пишу.....
А пишу тако, да би им могли позавидети највећи СРБОМРЗИТЕЉИ....
Пишу...пљују...пишу...пљују...Ч ешће пљују...
Њихове странице је лако и без потписа познати.....Мислим....исте су све упљуване...
умазане мржњом, лажима, намерно изврнутим чињеницама.....
Представљају се, као просвећени, начитани, елоквентни....светски људи....
Покушао сам пар пута....да појединима од њих приђем као човек човеку....
али ни једном не стигох на одредиште.....ДО ЧОВЕКА.....
Остаде ми само, да се молим за спас њихове душе и ако знам да је они.....немају...
Ако су они заиста Срби....закључујем.....
Земља Србија даје род....а...
Nema čoveka koga nije tuga ogrnula pod svoje skute...
Čini mi se da mi je tuga sastavni deo života, treba znati kako živeti sa njom...
Kada me ogrne svojim plaštom, uglavnom ćutim...
Puno razmišljam, ponekada te misli zapišem, jer mislim da će mi biti lakše tako...
Mnogo znači kada imaš nekoga ko razume taj osećaj...
Nekoga ko zna kako ti je...
Onda je lakše, ne moraš da objašnjavaš, osim,
ako taj neko želi da ti pruži utehu i da olakša taj osećaj tuge...
To je talas koji naiđe i zapljusne te, sve zavisi koliko si u tom momentu jak...
Da li ćeš pasti na kolena ili ćeš uspeti da se održiš...
Ponekada se zagledam u nebo, ili odem kraj reke, tražim odgovore...
Nekada vozim biciklu sa slušalicama na ušima sa muzikom puštenom do...
Volim
dakle patim
jer tamo gde nema sreće
nema ni radosti
nema ništa
samo pustinja
u kojoj se ni kaktusi
ne radjaju
Volim
dakle ne pitam za cenu
U dugim, hladnim, zimskim nocima
Sam hodam stazama zivota i smrti,
Trazeci put koji ce me odvesti odavde.
Znam, i ti hodis ovuda, andjele...
Andjele pošasti, ali i mira i spokoja.
Medjutim, tvoje tragove naći ne mogu.
Prekrio ih je zaborav i šumsko lišće,
Opalo pod naletima divljeg vetra.
Po promrzloj zemlji ožiljci se skrivaju.
Hodam i dalje, sam, i čekam prvi sneg.
On će mi pokazati kuda da idem.
Stope tvoje, pahulje će bele otrkiti...
Onda, sa njenom slikom u ruci,
Još brže ću pohitati sudbini svojoj,
Kroz duboko lišće, prekriveno snegom.
Samo se nadam da će zaborav
Što pre pasti i na moje tragove...
Nisam baš nešto vičan pisanju pesama na srpskom jeziku. Nadam se da je ova ok.
Ходнике су правили зли људи,
а границе високих бедема,
јецај су сваке изгубљене лутке
које су мамац за све минотауре
за боли, битке и људе бауке!
Херојев реп везан је конопцем
корак му је тихи, уплетени спас,
душа му је и ватра и нож
а око сузом не пушта ни глас.
Он корача храбро и корацима сања,
кад зачу лапот и зов бика тога
ту страшну рику и јару дерања,
ту угледа сенку крвавога рога,
ту легенду из бапских нагађања.
То није крв његове драге,
то није гнев у оку овог вола,
то је жалост и туга преголема,
та туга усамљеничког ропства
због бедног света без иједног друга.
Клекну пред њега и човек и бик,
у том створу митског обличја,
поклони му стид и пару из ноздрва,
па чак и онај тужни воловски рик.
Херој стаде згранут, зачуђен...
1. Telefonski razgovori su gotovi za 30 sekundi.
2. Na filmovima je gotovo uvek žena gola.
3. Za godišnji odmor od 5 dana ti treba samo jedan kofer.
4. Fudbal ponedeljkom uvece.
5. Ne moraš da vodiš evidenciju o seksualnom životu svojih drugova.
6. Red ispred muškog WCa je 80% kraci.
7. Tvoji drugovi ti ne seru svaki put kada smršaš ili se ugojiš.
8. Cistaci i frižeri te ne oleše od para.
9. Kada vrtiš kanale na TV-u, ne moraš da zastaneš na svakom gde neko place.
10. Tvoja zadnjica nije faktor u razgovorima za posao.
11. Nijedan orgazam nije lažan.
12. Ne spopadaju te tipovi sa hokejaškim maskama.
13. Ne moraš da tegliš torbu beskorisnih stvari svuda gde podeš.
14. Razumeš zašto su stripovi smešni.
15. Prezime ti ostaje...
.a prvi januar nikad lepsi.
svaki dan otkrivam za cim jos imam da zalim.
i mada sam zivela punim plucima,jos mnogo toga nisam stigla da uradim.
nikada,nikada ne treba odlagati
i opet ne osecam prazninu,jer ipak sam ispunila godine zivotom, dok zivot svakako nisam ispunila godinama
u mom srcu radost se sudara s bolom stvarajuci uzdah,tih ali snazan. . .i osmeh. . .osmeh koji znaci: kada bih mogla da se vratim kroz vreme uradila bih bas sve isto ponovo