У Античкој Грчкој у време када је филозофија тек отворила очи, људи су приметили нешто што руши саму представу о кретању и свету уопште. Први је то приметио Парменид а Зенон елејски је то формулисао у својим апоријама.
Вероватно сви знају за Зенонове примере али овде ћу пренети неколико:
Ово је уобичајена слика дихотомије која одмах наводи на математику, али то није овде ствар. Објашњење Зеноновог парадокса није дала математика или физика већ тек филозофија двадесетог века. И то Бергсон који је предавајући студентима управо тај парадокс, дошао тада на идеју трајања, што је касније створило његову филозофију.
Дакле и овде ,као и уопште у филозофији, не требамо обратити пажњу на бројеве, апстракције и једначине, већ на непосредно искуство. А у томе ће нам најбоље помоћи овај један Зенонов фрагмент :
Управо је овај фрагмент тај који погађа у суштину ствари и који се односи, не на експерименте, већ на непосредно искуство, а као такав он је дефинитиван. И ако размишљате о Зеноновим апоријама, размишљајте пре свега о овом фрагменту.
Зенонов парадокс је одувек био софизам који не објашњава суштину ствари али његова вредност је у томе што он приликом провере његове истинитости пада али при том паду, повлачи за собом и нешто много веће и скривеније. Повлачи за собом уобичајено мишљење о свету и животу које се заснива на уверењу да је могуће кретати се линијама у простору, и да је могуће изједначавати кретање у времену са линијом у простору. Кретање није збир непокретних тачака. Трајање није исто што и простор. КРЕТАЊЕ ЈЕ НЕШТО ДРУГАЧИЈЕ од онога како смо навикли да га замишљамо.
ИЛУЗИЈА
Зенонов парадокс открива да је мишљење да ја могу линијом доћи до следеће тачке парадокс и да се то што ја замишљам у својој свести заправо не дешава, то је илузија. Живот , кретање , време јесте нешто другачије од линије, од непокретних положаја у простору, живот је интуиција трајања.
ЗЕНОНОВ ПАРАДОКС И ВРЕМЕ
Оно што зовемо "време" а што је и Зенон сматрао, и што се уобичајено узима за време, као такво није време. Време није збир непокретности, време није линија. Линија је део простора и искључује као таква трајање, узастопност.
Обрати пажњу на ово. Ако време није линија, онда је Зенонов парадокс био, и јесте обичан софизам, али онда се поставља питање шта је време ?
Време је нешто сасвим другачије а веома прусутно у нашем духу. То је трајање. Бергсонова интуиција недељивог трајања. Нешто различито од линије, простора или броја или било које категорије опажања разума.
СТРЕЛА
ФРАГМЕНТ
На крају да поновим онај један Зенонов фрагмент који би свако морао запамтити као подсетник на илузорну природу свог досадашњег схватања света и трајања у њему.
https://forum.krstarica.com/threads/zenonov-paradoks.263116/
Вероватно сви знају за Зенонове примере али овде ћу пренети неколико:
Ако морам сада устати и отићи до врата моје собе. Морам прећи ону тачку која је баш на половини између мене и врата. Када дођем до те тачке чека ме још једна тачка на половини. Када дођем до те тачке, смањио сам пут, али ме половина опет чека. Могу се приближити вратима на раздаљину од метар, морам опет прећи ону тачку на пола метра. Могу се приближити вратима на милиметар, опет ме чека тачка од пола милиметра и тако у бесконачност, ин инфинитум. А никада нећу на тај начин стићи до врата. Јер морам увек прећи половину од следеће раздаљине.The Dichotomy: There is no motion, because that which is moved must arrive at the middle before it arrives at the end, and so on ad infinitum.
Ово је уобичајена слика дихотомије која одмах наводи на математику, али то није овде ствар. Објашњење Зеноновог парадокса није дала математика или физика већ тек филозофија двадесетог века. И то Бергсон који је предавајући студентима управо тај парадокс, дошао тада на идеју трајања, што је касније створило његову филозофију.
Дакле и овде ,као и уопште у филозофији, не требамо обратити пажњу на бројеве, апстракције и једначине, већ на непосредно искуство. А у томе ће нам најбоље помоћи овај један Зенонов фрагмент :
Оно што се креће - креће се или у оном месту у коме јесте или у оном месту у коме није. Али не креће се ни у месту у коме јесте ни у месту у коме није. Стога се ништа не креће.
Zenon Elejski
Управо је овај фрагмент тај који погађа у суштину ствари и који се односи, не на експерименте, већ на непосредно искуство, а као такав он је дефинитиван. И ако размишљате о Зеноновим апоријама, размишљајте пре свега о овом фрагменту.
Зенонов парадокс је одувек био софизам који не објашњава суштину ствари али његова вредност је у томе што он приликом провере његове истинитости пада али при том паду, повлачи за собом и нешто много веће и скривеније. Повлачи за собом уобичајено мишљење о свету и животу које се заснива на уверењу да је могуће кретати се линијама у простору, и да је могуће изједначавати кретање у времену са линијом у простору. Кретање није збир непокретних тачака. Трајање није исто што и простор. КРЕТАЊЕ ЈЕ НЕШТО ДРУГАЧИЈЕ од онога како смо навикли да га замишљамо.
ИЛУЗИЈА
Зенонов парадокс открива да је мишљење да ја могу линијом доћи до следеће тачке парадокс и да се то што ја замишљам у својој свести заправо не дешава, то је илузија. Живот , кретање , време јесте нешто другачије од линије, од непокретних положаја у простору, живот је интуиција трајања.
ЗЕНОНОВ ПАРАДОКС И ВРЕМЕ
Оно што зовемо "време" а што је и Зенон сматрао, и што се уобичајено узима за време, као такво није време. Време није збир непокретности, време није линија. Линија је део простора и искључује као таква трајање, узастопност.
Обрати пажњу на ово. Ако време није линија, онда је Зенонов парадокс био, и јесте обичан софизам, али онда се поставља питање шта је време ?
Време је нешто сасвим другачије а веома прусутно у нашем духу. То је трајање. Бергсонова интуиција недељивог трајања. Нешто различито од линије, простора или броја или било које категорије опажања разума.
СТРЕЛА
Трећа апорија се зове Стрела: "Ако је све непомично што заузима простор, и ако све што је у покрету заузима такав простор у неком једном тренутку времена, онда је летећа стрела непокретна. Када бисмо лет стреле посматрали у тренутку времена, видели бисмо да стрела у том тренутку заправо мирује. Стрела, не може у најмањем тренутку времена да мења положај, дакле кретање не постоји.If everything when it occupies an equal space is at rest, and if that which is in locomotion is always occupying such a space at any moment, the flying arrow is therefore motionless.
ФРАГМЕНТ
На крају да поновим онај један Зенонов фрагмент који би свако морао запамтити као подсетник на илузорну природу свог досадашњег схватања света и трајања у њему.
Оно што се креће - креће се или у оном месту у коме јесте или у оном месту у коме није. Али не креће се ни у месту у коме јесте ни у месту у коме није. Стога се ништа не креће.
https://forum.krstarica.com/threads/zenonov-paradoks.263116/
Poslednja izmena: