Solipsizam - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Solipsizam

Oceni ovaj blog
Naime,solipsizam je neprenosiv jer ga svaka komunikacija demantuje! Tako da mi koji smatramo komunikaciju mogućom-ne znamo za solipsizam i on nama nije moguć!
Pošto komunicira s nama,on veruje da mi postojimo izvan njegovog uma i samim tim odbacuje praktićno solipsizam da smo samo ideje njegovog uma.
Да си само представа мог ума и да немаш никакву егзистенцију "по себи" , постајао би само када те опажам и у томе би се састојала цела твоја егзистенција. Састојала би се у слици коју би створила моја свест наспрам мог сазнајућег субјекта. При чему бих ја ту разговарајући са том сликом, разговарао заправо сам са собом, нешто као у сновима. То би био солипсизам. Али ко о томе говори овде?

Узимам да постојите изван мог ума. Као и сваки други опажај. Али да постојите као ствар по себи а не као објективне представе. И да функционишете попут мене. Тј. да функционишете као сазнајући субјекти наспрам којих су представе, слике.

Да поновим оно што сам писао о томе

Слике које окружују мој сазнајући субјекат јесу моја представа. Слике које тебе окружују јесу твоја представа. Moja predstava и твоја разликују се у много чему. Јер су све боје , мириси, укуси, чврстоћа , топлота производи индивидуалних свести који постоје као такви само у њима. Такође, облици предмета које видимо никада нису исти јер их гледамо из различитих углова.

Ту се дакле ради о различитим креацијама на исту тему. Тема је нешто у "ствари по себи" што делује на чула свесних бића, а креације су објективни светови у њиховим свестима.

Пошто је модел заједнички и креације су сличне.



Ali никада идентичне.

Нити упоређивањем тих креација можемо доћи до ствари по себи. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
Ти и ја можемо једино упоређивати слике из наших представа. А нити слика коју ја опажам , нити та твоја слика коју ти ставраш могу постојати изван представе , моје , твоје или било чије.
Дакле, узимам да непосрeдно у себи налазите исто што и ја. Тј. нaлазите несазнатљив субјекат наспрам кога је скуп слика које се мењају обликом и величином како се померите. Дакле ваша представа.

Овако нешто


Аналогијом претпостављам да је тако. Јер између вас и мене постоји спољашња сличност па претпостављам да постоји и унутрашња. Зато говорим о многим сазнајућим бићима и њиховим представама.

Наравно да у то не могу бити апсолутно сигуран јер како каже Бергсон:

Izazivam vas da dokažete, iskustveno ili racionalnim zaključivanjem, da sam ja - osoba koja vam se ovoga trenutka obraća - svesno biće. Mogao bih da budem genijalno konstruisani automat koji je napravila priroda, da odlazim i dolazim, da raspravljam i da upravo reči s kojima se predstavljam kao svesno biće budu izgovorene nesvesno. U svakom slučaju, ukoliko stvar nije nemoguća, priznaćete da nije ni neverovatna. Između vas i mene postoji očigledna spoljašnja sličnost. I na osnovu te spoljašnje sličnosti, zaključićete, po analogiji, da postoji i unutrašnje nalikovanje. Zaključivanje po analogiji nikad ne pruža ništa drugo nego verovatnoću. "

Bergson
Остаје , дакле, могућност да нисам у праву. Да имам посла само са сликама у мом уму и да оне немају никакав унутрашњи садржај. Да су нешто попут ботова у видео игрици.

Али то питање је без одговора. За мене и за свакога. То је неосвојива тврђава из које сe, међутим, посада никада не усуђује изаћи и кojу зато можемо игнорисати. Како каже Шопенхауер.

U praktičnom egoizmu čovek jedino vlastitu ličnost smatra stvarnom i prema njoj se odnosi kao takvoj, a sve ostalo za njega je opsena. Doduše, teorijski egoizam se nikad ne može dokazima opovrgnuti; pa ipak, u filozofiji on se jamačno
nijednog časa nije upotrebljavao drugačije nego kao skeptički sofizam, to jest zarad stvaranja privida. Međutim, kao ozbiljno ubeđenje, teorijski egoizam bi se mogao naći jedino u ludnici: da bi se on kao takav opovrgao, bio bi, dakle, potreban ne samo dokaz, već i medicinski postupak. Stoga, teorijski egoizam nećemo više uzimati u obzir, već ćemo ga isključivo posmatrati kao poslednje uporište skepticizma koji je svagda sklon sporenju. Dakle, ako naše saznanje - koje je uvek povezano sa individualitetom i koje upravo u toj činjenici ima svoje ograničenje - nužno znači da svako od nas može biti samo jedno, ali da može sve ostalo saznati (baš ovo ograničenje stvara zapravo potrebu za filozofijom), onda ćemo mi - koji upravo zato težimo da filozofijom proširimo granice našeg saznanja - ovaj skeptički, nama ovde suprotstavljeni argument teorijskog egoizma posmatrati kao malo granično utvrđenje koje je doduše neosvojivo, ali čija posada ni na trenutak ne može da izađe, te zato smemo kraj njega da prodјemo i da mu okrenemo leđa, ne izlažući se pri tom nikakvoj opasnosti.

Шопенахуер

Pošalji "Solipsizam" na Facebook Pošalji "Solipsizam" na Google Pošalji "Solipsizam" na My Yahoo! Pošalji "Solipsizam" na Live Pošalji "Solipsizam" na MySpace Pošalji "Solipsizam" na Twitter Pošalji "Solipsizam" na Digg Pošalji "Solipsizam" na del.icio.us

Ažurirano 30.09.2015. u 19:33, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Dragoljub69 (avatar)
    Solipsizam samo ukazuje na to da je ljudski um egocentričan,a ne policentričan.
    Ova tužna istina onemogućuje čoveka da sazna kako stvarnost zaista izgleda jer
    to saznaje samo na osnovu senzacija koje mozak neurotransmiterski (volšebno!)
    pretvara u hologram moždani koji zaista liči na pozorišnu predstavu !
    Nažalost,dramaturg je na raspustu i zato su slike zbrdozdolne!
    Nikakvog reda ybt...
  2. 123loncar (avatar)
    ...pa i red je da ono što je uvek unutra , nezna apsolutnu istnu o onome što je spolja - još ako je vremešno , onda je stvarno besmisleno očekivati da ima takvih spoznajnih moći , kao što je besmisleno očekivati da odustane i ne nastoji da izgradi takve spoznajne moći....
    ...rekao bih da dramaturg radi , tajno , na inovaciji pozorišne predstave !