Subjektivna egzistencija i nepostojanje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Subjektivna egzistencija i nepostojanje

Oceni ovaj blog
Ма како неко не био спреман учинити тај својеврстан напор увида у непосредне чињенице свести, јер на тако нешто људи заробљни у материјализму нису навикли, ипак ће свако морати признати да је субјективна егзсистенција континутиет. И да она нема прекида. У нашем искуству нема тако нечег као што је искуство несвести, или искуство дубоког сна без снова или искуство непостојања уопште. Континуитет! Без икаквих прекида од рођења до смрти.
Коме је ово страно нека погелда овај блог:
http://forum.krstarica.com/entry.php/20618-O-kontinuitetu-subjektivne-egzistencije

Дакле, самим тим не можемо замислити свет у коме наша субјективна егзистенција не би постојала.
Међутим, овакви закључци нису тако јасни. Многи ће рећи на то нешто типа: " Тачно је да је субјективна егзистенција континуитет и да не можемо замислити свет без исте, али време тече у том спољашњем свету када је неко у несвести. Штоперица мери време, сатови откуцавају, спољаши реални свет постоји и даље у свом трајању и својој материјалности. Једино се у том свету изгубила нечија индивидуална свест док је реалан свет остао".
То је једна очита заблуда, апсурд.А да би то схватили потребан је онај напор о коме говорих и пре свега разумевање Барклијеве идеалистичке филозофије. Е за такве то ћу покушати и објаснити.

Када кажемо да после смрти наша свест нестаје а остаје спољашњи свет, при томе као потврду истинитости тог суда замишљамо овако нешто:



Ово би дакле требало да представља свет у коме нема наше сазнајуће свести.
Али, то је заблуда! Јер ту има наше сазнајуће свести. Управо оне која ову сцену спољашњег света посматара и замишља у својој имагинацији. Па како то може бити показатељ света у коме нема моје свести?

Можда ће неко на ово рећи: "Али, ја не замишљам своју свест у тој ситуацији када сам ја у несвести или после мог личног нестајања. Тада остају други људи и њихове свести који такве сцене спољашњег света посматрају. Ја дакле замишљам свест неког другог човека који посматра спољашњи свет у коме нема моје свести"

То је опет погрешно. Јер можемо се ми у имагинацији стављати на место неког другог колико хоћемо, при томе ћемо и даље бити у својој сопственој свести. Нећемо тиме мислити непостојање исте.
А што се тиче тих других људи можемо поставити и ово питање. Када за три милијарде година Сунце експлодира а са њим и на планети Земљи нестане свега живог. Да ли ће тада спољашњи свет да изгледа овако:



Да. Многи ће рећи, несвесни да износе заблуду, јер ова сцена садржи свесни субјекат који је посматра (зар не) управо онај који је нестао у експлозији Сунца. Па откуд он ту ако је нестао?

Ово нам може показати да свет у коме нема наше сазнајуће свести није свет који можемо замислити. То није нешто онакво каквим га опажамо. То је свет ствари по себи. Шта је он не можемо рећи, али можемо рећи да је то блиско вољи , да је блиско трајању и самом нашем најунутрашњијем бићу ... блиско оном што зовемо речју "ја".

Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na Facebook Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na Google Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na My Yahoo! Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na Live Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na MySpace Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na Twitter Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na Digg Pošalji "Subjektivna egzistencija i nepostojanje" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 16:45, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ...moć zamišljanja data je čovečijem umu ka detetu zvečka ... mnogi tu moć zloupotrbljavaju ,a ta sopstvena zamišljanja doživljavaju kao velike spoznaje i sebe vide kao prosvetljene mudrace ... naročito su interesantni oni koji su svoje pamćenje formirali na osnovu vizuelne i percepcije zamišljanja ... te njihove memorijske slike , funkcionišu kao kartoteka/registratura i svode njihov intelek na kontinuirani album ...tako ustrojena pamet, sama sebe vodi u intelektulalnu retardaciju i vrti se u krug - kao frizirani bilans stanja ... a friziranje je nužno , jer arhivirane slike s vremenom blede ; a i svakodnevnim prelistavanjem i premetačino po kartoteci , gube svoja mesta pa i logički smisao arhiviranja ( koji je spočetka trebao da služi zaključivanju )... tako uređena pamet , svremenom postaje kao birokratija nekakve registrature - te izlaz iz svega vidi u sopstvenom nepostojanju ; stoga joj je onostrano prijemčivo , jer u ovostranom davi se u sopstvenoj nesvsishodnosti i ništavilu !
  2. oziman (avatar)
    Пренећу овај пост овде јер може појаснити тему овог блога:

    Citat Original postavio fisherman1 Pogledaj poruku
    Simbolično šefe,simbolično...Jer to je bezvredno-potvrdu i certifikat da je to tako dobijaš od predsedavajućeg mitinga čutologa (miting spomenika)...
    Hrabri čoveče...
    Ти нон стоп понављаш тај израз који си измислио и фиксирао.. тај "Митинг ћутолога". И онда га износиш као неки ДЕУС ЕХ закључак свих расправа којих овде водимо. Међутим, та твоја шаљива поштапалица за коју мислиш да је улитмативна истина јесте једна твоја наивна заблуда. И сачувај је за себе. Ево, морам да поставаљам слике да би вас тргнуо из омамљености празних апстракција, и вратио на конкретне чињенице било посредне било непосредне.

    Кажеш да је "митинг ћутолога" тј овако нешто, показатељ да субјекта после смрти НЕМА!


    Јел? А шта је онда ово што ову слику посматра или у имагинацији замишља? Јел то тај субјекат кога после смрти нема?

    Ако кажеш чим то схватиш. "Па очито је да има субјекта када овај "митинг ћутолога" замишљамо али нема га после смрти."

    Да ли? Ок онда ако ти тако кажеш. Али да би показао истинитост те твоје тврдње мораш дати и разлог за то. Замисли онда овај митинг ћутолога овакав какав је, али без субјекта који га опажа или замишља?

    Немогуће?

    Епа, та немогућност да замислиш свет без твог сопственог субјекта може ти показати да изван свести, изван овог световног постојања, постоји нешто сазнању непојмљиво а ипак нашем духу нешто најближе. Оно што зовемо ствар по себи, трајање ,воља, ЈА или субјекат
  3. oziman (avatar)
    Citat Original postavio ranjeni Zoro Pogledaj poruku
    pa eto, izvinjavamo se što imamo mis'o..i zamišljaje
    i što smo tojest subjekti

    samo malo nije jasno tvoje čuđenje svemu tome.
    ti izgleda nikako da shvatiš da si se rodio i da postojiš?

    i da će posle tebe, kad te tojest kremiraju i razduvaju ti pepeo, neki ljudi i dalje da postoje i da govore vidi ovog al se dezintegriso..
    Кажеш не могу да схватим да ја,(тј моја субјективна егзистенција) неће постојати а да ће оваква некакава сцена постојати



    Не могу то да схватим јер је то једна наивна заблуда. Зар не можеш то увидети. Кажеш да је та сцена коју замишљаш пред крематоријем доказ да ја нећу постојати а постојаће други људи.
    Али то није ДОКАЗ! То је смешна заблуда јер замишљајући ову сцену ЈА ПОСТОЈИМ и ДАЉЕ. Ја је замишљам и то није показатељ нечега што ће се дешавати када никаквог субјекта тј. моје сазнајуће свести не буде?

    пс. Јесте да је ова проста рефлексија мисли многима непомјљива упркос свој својој једноставности. Али покушај. размисли?
    А када једном успеш можемо закључити да ако нема сазнајућег субјекта нема ни оваквог објективног света кога он опажа а у коме неки људи нешто посматрају. Има онога што се у свести приказује као такво. То нико не спори. То је ствар по себи. Али она није то! Она нимало не личи на ту сцену пред крематоријем или било чим другим што можемо опазити или замислити као субјeкти, као свесна бића у овоме свету. Као што ноте у нотној свесци нису нити личе на мелодију коју означавају.
  4. oziman (avatar)
    Citat Original postavio ranjeni Zoro Pogledaj poruku
    počni da kopaš zemlju, potpuno nesvestan stvari na koju ćeš naići.
    Onog momenta kad ti ašov udari u nešto, to nešto nije tvoja svesnost, to je stvar
    stvar koja je tu postojala i bez tebe i tvoje i bilo čije svesti o njoj.

    i zapamti, ta stvar nije nastala onog momenta kada čuješ "tup"

    a.o samoj Zemlji u koju si zabo ašov da i ne govorimo
    Почни ти уместо што гледаш око себе да мало и размишљаш о оном што видиш. Та ствар на коју ће наићи ашов као и та земља сама, постоји као таква једино када је субјект опажа. Наглашавам, као таква. Ако нема субјекта нема ни тог камена, ни те змеље КАО ТАКВЕ какве их опажамо..опет наглашавам "као такве".

    Има их наравно као ткз, "СТВАРИ ПО СЕБИ"( израз који је не баш најсретније увео у филзофију Кант јер људи када га чују мисле да се ту ради о некој буквално "ствари") .
    За ту ствар по себи не знамо шта она јесте, али апсолутно знамо шта није, тако да можемо извести овакво размишљање при чему ћемо од ње одузмети све оно што је додала наша свест и што не може постојати независно од те свести.

    [IMG]http://1.*****************/__gXsZ7-eRVw/SaQgUqmsMQI/AAAAAAAAS1E/61wClbuUDEM/s320/nature2.jpg[/IMG]

    Дакле., одузмимо све субјективне секуднарне квалитете овој сцени значи боју, мирис, укус, чврстоћу, јер то су производи свести и не посотоје изван свести.

    Затим, одузимо овој сцени све примарне квалитете који су такође субјективни и не постоје изван свести. тј облик, прорсторност, оно што зовеш трајање у времену.

    Сада када си то све одузео.. шта је остало?

    Остало је једно велико НИШТА за сазнање. Па зар то ништа зовеш "камен,земља, човек пед крематоријумом и слично?
    То ништа, иако је ништа за сазнање, заправо је све и свја као ствар по себи. А ма шта савр по себи била непосредно је откривамо као нешто блиско вољи нашем сопственом ЈА.
  5. 123loncar (avatar)
    ..taj isti germanizovani jevrejin , sve slične iskaze kao ovaj : ako ne znam šta jeste , onda znam šta nije - označavao je kao bezvredni manipulativni pleonazam ... ako nez naš da je predmet takav i takav u zemlji , onda ne možeš znati i kakav nije ---dok ga ne iskopaš i saznaš kakav je...dakle , svako trućanje šta nije , spada u domen primitivnog vračanja - slepilo i mračnjaštvo ... mnogi od tog magijskog trućanja lepo žive ; zbog dominacije svetine i njene nadri pameti i učenosti...
    ..ovde je problem još od vremena tupavog viđenja nad čoveka i razumevanja tog kocepta - pa i frazologije bogo očovečenja ( koju religijski kriminalci i danas prodaju svetini i njenoj nadriumnosti ) ; pa i kvazi mislilaca koji su čoveka međ živij svetom vide kao super biće - jedino svesnog ( pa ga međ njih izdigli na pijedestal boga -- i svetina papu . patrijarha i ostale rukopoložene prima i veliča kao bogove ) , pa mu dodelili pravo genocidiranja svog živog sveta oko sebe ...
    ...dakle, svest o ovome ili onome poseduje bilo šta , pa čak i energija ( za takvo pojmanje treba malo mrdnuti iz vekova kad su savremenu misao konstruisali jalovci u svim sverama ljudskih aktivnosti - te bivali predstavnici carske pameti neprikosnovene... recimo , DNK ima svest o budućnosti ; te nepogrešivo gradi ( posve kreativno i mudro ) - tako da DNK sekvoje ne gradi šljivu... gotovo do juče , mnogi oni koji su videli graditeljskih moći u česticama mikro sveta, dobijali su batine od svojih uvaženih profesora; a sad ta stvar nije nikom novina ( ali svi stoje na tome : tako je to stim moćima DNK materije od postanka ) ...
    ...a sad nek neko kaže da jedan graditelj katoličkih katedrala nije svestan i nije video budućnost --- a opet, morate priznati da je njegova svest i njena mudrost manje više šarlatanska u odnosu na svest i mudrost DNK materije koja je moćniji i veći graditelj od graditelja katedrala ( konačno , ona DNK svest i njena mudrost izgradila je i učestvovala u rastu , opstanku i razvoju svakog graditelja katoličkih katedrala / ona je njegov tvorac ) ...

    ...mnogi ne veruju u taj onostrani svet i njegovu svesnost o samome sebi i o onome što ga okružuje i što gradi ; ali mnogo od njega očekuju ...
    ..nezavisno od toga i naše svesti i njene svesnosti o tome - i dalje će svaki atom ( pa i njegove mikro čestice ) posve svesno učestgvovati u samoodražanju planete ( ove naše mile i drage )- dakle gradiće je , i ako je ona izložena neprestanom matrijalnom i energetskom bombardovanju i ruiniranju ...ta svest o sopstvenom pa i zajedničkom samoodržanju, izuzetno je važna životna moć .. da naše ćelije ( ili bilo kog organizma ili pak materije i energije ), nisu svesne tih njihovih moći i sprega energija koje daju bilo kom obliku ( pa i takozvanom živom obliku )i njegovom samoodržanju , rastu i razvoju ;, bilo koja najezda virusa smlavila bi nas i sve oko nas ( pa čak i sebe samu - jer svako zlo pa i virusi bilo koje vrste skloni su samouništenju )....treba znati , da tu moć kad zanemari naše svesno biće ( naša svest , koja je vrhovni lider "podsvesti" svih ćelija i organa koje posedujemo ), ono zapravo izdaje nalog svakom organu i ćeliji da uključe svoje smrt prekitače ( koji razgrađuju biće ćelija ) --- krematorijum i miting ćutljivih spomenika dolaze nakon toga ...
    ...ali svest o učestvovanju u izgradnji ; rastu i razvoju -životu jednog i više obgjekta ostaje u svakom atomu i čestici ( ma kog ona bila oblika - energetskog ili matrijalnog )...naravno, ta njihova svesnost nije na ovom nivou , niti može biti kao ovo što mi zovemo pamćenje ( a što neki vide kao uređenu kartoteku slika )...ali je dovoljno mudra, da kad učestvuje ta čestica ( matrijalna/energetska - bilo kakva ) u izgradnji DNK ( bilo čega ), da ne pravi greške/retardacije i sl. ...

    ...sledeće šta treba nauka da otkrije , a to je model kako se u kosmičkom "haosu" grade/rađaju elementarne ( bilo matrijalne / energetske - kombinovane ) čestice ... dakle, kako otkriti DNK šemu po kojoj pra čestica nepogrešivo gradi čestice koje su nama danas poznate...i naravno , kako im ugrađuje tu svesnost koja im pomaže da ne prave greške kad ulaze u sastav bioloških DNK materija...
    ...a kako bi sve to funkcionisalo bez svesti o sebi samome i onome pored nas ...zaista ? ... kako da elementarne čestice nepogrešivo znaju sve to o građenju kosmičkog izobilja , ako nisu svesne sebe samih i onoga šta grade ( ako nisu svesne budućnosti ) ..
    Ažurirano 07.05.2012. u 17:22, autor: 123loncar
  6. oziman (avatar)
    Citat Original postavio muzjak Pogledaj poruku
    Kad smo kod nepostojanja. Ne postoji konačno rešenje deljenja sa nulom.
    "Неприсутност нечег није непостојање, него постoјање нечег другог које је дошло на место онога што није присутно."
    Jeste zamenjeno nečim drugim, ali se onda radi o nepostojanju pređašnjeg stanja. Sve zavisi u kom se kontekstu upotrebljava reč nepostojanje. Čak je i u filozofiji bitan kontekst.
    Da je po tebi, ti bi osiromašio ne samo srpski jezik, već jezik uopšte.
    Pa naravno da нико не спори да неко стање може сада постојати а затим не постојати као такво. МОжемо из свести уколнити било који облик, осећај, опажај, који као такви у једном тренутку не постоје у свести, оно што је ту битно и на шта је Бергсон указао, јесте ничим оправдано проширивање тог непостојања облика неког искуства .. на непостојање уопште. На непостојање искуства у целини .А то је оно што је немогуће.

    Покушаћу ово боље да објасним:

    ЗАМЕНА, Реч замена је веома битна када размишљамо о томе. Јер никада у искуству не долазимо до неког непостојања већ увек имамо посла са постојањем. На пример, имамо неки опажај у свести. Њега уклањамо; он дакле више не постоји. Али, то "непостојање тог опажаја није непостојање уопште зато што је тај опажај у свести, сменило нешто друго . Тако да не можемо некакво непостојање сада проширивати на све ствари....на целину искуства.

    То је као копање тунела при чему бацамо земљу иза себе мислећи да копамо тунел , и стигавши на други крај брда схватимо да тунела нема. Оно што смо испред ископали ,иза смо затрпали.

    Исто је и ово. Можемо уклонити било које искуство из свести ,али не и саму свест, само искуство. Зато непстојање нема значења. Оно је само једна апстракција која се односи на констатовање, на подуку. Јер, употребљавајући ту реч констатујемо да је нешто одсутно , занемарујући при томе оно што је присутно на месту онога што је одсутно.
    Ažurirano 05.11.2012. u 22:44, autor: oziman