O kontinuitetu subjektivne egzistencije - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

O kontinuitetu subjektivne egzistencije

Oceni ovaj blog
Svaki elemenat naseg saznavanja svoje poreklo ima u subjektivnom. Tkz. "sekundarni kvaliteti", boja, miris, ukus, osecaj dodira, ne postoje na predmetima kao takvi, vec samo u nasoj svesti. Izvan svesti nema nikakvih boja, mirisa, ukusa, cvrstoce, toplote.
Kome ovo cudno zvuci neka pogleda ovaj blog u kome sam objasnio Lokove primarne i sekundarne kvalitete.
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Takodje, tkz. "primarni kvaliteti" svoje poreklo imaju u subjektivnom a neosporan dokaz toga jeste Barklijeva korelativnost subjekta i objekta.
Tako da svako nase saznanje, iskustvo, svoje poreklo ima u subjektivnom u svesti. Izvan svesti nema ovakvog sveta kakvog saznajemo vec ima transcendentne (izvan mogucnosti saznanja) nepoznate "Stvari po sebi".

Zasto ovo pisem?

Zato da prlikom razmisljanja o nista ili o spavanju bez snova, nesvesti ili egzistenciji posle smrti imamo u vidu da izvan svesti nema DALJEG PROTICANJA VREMENA, NEMA objektivnog sveta dok smo mi eto odsutni.
Izvan svesti nema nikakve linije vremena, nema prostora. A ono cega ima, ne ulazi u kategorije saznavanja naseg razuma i potpuno je drugacije od svega sto poznajemo....transcendentno.

Sada, obratimo paznju na te subjektivne sadrzaje svoje svesti i zapitajmo se da li medju njima ima necega sto bismo nazvali "spavanje bez snova" ili "nesvest"? Nema. Kada razmisljamo o spavanju bez snova zamisljamo sami sebe kako spavamo, pri cemu smo budni da budniji ne mozemo biti.

Ili ovako. Predvecerje je i moja svest je puna misli, osecaja, osecanja koji se neprekidno smenjuju. Onda zaspim. Za to vreme nemam iskustva. Sledece je budjenje. Znaci, imamo iskustvo pre spavanja i iskustvo posle budjenja a izmedju je "nista" NULA. Znaci, to je kontinuitet. Ako imas dve linije a izmedju njih NULA rastojanja.. onda je to jedna linija.

Znaci, samo kontinuitet subjektivne egzistencije za nas postoji. Nema nikakve nesvesti, spavanja bez snova. Kontinuitet sve do smrti a i posle jer "nista" nema znacenja. To je rec proistekla iz zablude koju je tek filozofija uspela da razotkrije kao takvu.

Vise o "NIŠTA" kao pseudopojmu imate ovde:

NIŠTA
http://forum.krstarica.com/entry.php/4928-Ništa


Више о континуитету субјективне егзистенције овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/32129-Subjektivna-egzistencija-i-nepostojanje

Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na Facebook Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na Google Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na My Yahoo! Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na Live Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na MySpace Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na Twitter Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na Digg Pošalji "O kontinuitetu subjektivne egzistencije" na del.icio.us

Ažurirano 08.06.2016. u 21:23, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    Имао сам искуство дубоког сна и при томе замишљам овако нешто;



    Поблем је што је ово опажај, слика коју замишљам док сам будан а не искуство дубоког сна или свест о несвести која је противуречност.

    Ми немамо и никада нисмо имали искуство дубоког сна. Наша субјективна егзистенција је континуитет ..без прекида.
    Ažurirano 24.04.2014. u 14:40, autor: oziman
  2. oziman (avatar)
    Citat Original postavio coviax1 Pogledaj poruku
    Vidi Ozi...Imamo jedan ozbiljan demografski problem...Kako niko ne riknjava,množi se stanovništvo prebrzo,a još najavljuju i onog polupanog Jošuu da će da se vrne i da će početi da vaskrsava...Ako vaskrsne samo pola koji su ikad živeli (oko 3 miliona godina) to je više od bilion,a ako i biljke i životinje-e onda smo ga tek
    ugasili-POGUŠIĆEMO SE...
    Јеси ли свестан како у овој констатацији третираш време? Третираш га као нешто апсолутно постојеће и независно од човека . Баш попут реке која ето тече независно од сазнајућих свести а у коју душе улазе и излазе како би направиле места за друге.

    Томе се смеј... јер је прошло пола века од Бергсона. А тај фантазам неког времена "реке", времена линије.. потпуно је у истом реду као замишљање оне корњаче која носи планету земљу на леђима а чему се данас смејемо баш као што ће се будуће генерације смејати том времену линији као примитивном размишљању овог доба.

    Дакле, нема изван сазнајућих свести никаквог времена већ ствари по себи која је изван простора и времена. Време постоји само у нечијој свести. То време свака та индиивдуална свест доживљава другачије, или живи у свом сопственом трајању које је континуитет. То време трајање долази у интеракију са другим врменима ..других свести, при чему ево говоримо о мноштву времена али то није мноштво ствари у простору пређаних једна до друге. Него квалитативно мноштво. Нешто слично мелодији. Погледај моју тему "квалитативна множина".

    Сада, изван свих тих свести, самим тим изван свог тог квалитативног мноштва времена ...нема неко време река, време линија у коју неко улази и излази већ има СТВАРИ ПО СЕБИ. Основа сваке свести..основа свега. Али основа која није нити у времену, нити у простору.
  3. oziman (avatar)
    Citat Original postavio coviax1 Pogledaj poruku
    Dok ti pričaš-gužvanjac sve veči-đaba ti priča...
    А овоме што си написао можемо дати смисао ако га третирамо као све већу гужву у оркестру. Или мелодија мноштва квалитативног трајања, мноштво времена квалитативне множине, постаје све веће и веће. Нешто попут Болера где се укључује све више и више инстурмената чинећи укупну мелодију све сложенијом и богатијом.

  4. heliada (avatar)
    Trajanje svesti snevača - uznosni brodolom ideje:

    Subjekat snevanja jeste onaj koji večno putuje u mestu raskršća, nikad ne misleći sâmog sebe, jer je uvek milionito već pomišljen i pre nego što bi stigao da se samosagleda...; on je, kao vrhovni označitelj, upravo ona dušom ispunjena
    pisaljka sna što s nadvisine vodeće-olujnog talasa vazda do-ispisuje šarulje podzemnih lavirinata, iz kojih joj pridolaze
    dugo čekani prislušavaoci – a iz kojih joj upravo izranja i sopstveni subjekt krajnje-napete budnosti; – upravo onakav
    subjekat koji poput naglo-raspletnog krila pravde dolazi sa zakašnjenjem...

    Jer: Stolica Pravde – kao optočena tiho-zmijolikim strujanjem dobro joj skrivenog razloga pratamne volje
    – ne samo što je neprisvojiva, već je i neustupiva! Budući da je strukturalno “klizava”, ona se zbiva kao
    “more nevinosti Suncostoja”* (Sen-Džon Pers). ...Dakle: snolika neutralnost u poslednjem prosuđivanju.

    ...Tako izvestan nepojamni pra-subjekt pravde nadolazi tek kao retroakcija u odnosu na ono ne-pravedno blagokolebljive neutralnosti samog pra-sna; – odnosno: kao jedno zalomljeno/šiljato ogledalce /izlučeno s zamagljene očne površi/, koje čini dvospojnu vratnicu ogledanja-u-sebi tajne večno-produžnosti sâmog /u zenici oka začetog/ sna! Pri tom, od ove mikrospojnice jedino i zavisi sâm neiscrpni sadržaj sna. Jer, kada se ovo ogledalce samo za stepen pomeri iz datog mu ležišta, ceo njegov jednom odliven sadržaj – srž večno-produžnosti sâmog snevanja, tj. ceo onaj jednom oglednut sadržaj koji se inače uvek vraća svom pošiljaocu, tad biva proliven u nepovrat ... ; i stoga je to ono uho selektorske budnosti snevača, ili, u morskome kamenu preoblikovan mač slušno-iskonske diskriminacije.

    ...Tako izvestan nepojamni označitelj, u primarnoj mu odluci da najpre označi tek samo beznačenjsku širinu sopstvene smrti, utiskuje svoj “umiruće-subjektivni” ostatak na sveopšti ekran – zračnu čistinu predmanifestujućeg. Međutim, sred zanemele mu nigdine utočišta prerano osamostaljeno biće praoznake (– budući ispisano na srebrnom ekranu, dvostruko-dvostrukom zrcalu harmonijinom, odozgo utaknutom u zlatnu kuglu; to jest, u onaj poprečni presek haosa koji, kao rasklop prevremenosti sâme, najzad biva prosečen krstom i pretvoren u točak/sat/monadu –), tad postaje zloćudna nekretnica: – “podla zvezda sa rožnatim kljunom, što beše zamrsila tragove i preokrenula znamenja na trpezi voda”*, – a koja, pri tom, beše još i patvorila pečat tuđe joj smrti u lakomo-urušiv temelj svog novopočetka. Otuda se zlo – na ravni praroditeljskog simbola – beše pojavilo kao sâm zaborav smrti; kao zaleđenje zračno-snovidne struje samo jednom zbilog premosta ponora nesaznajne stvarnosti... ; i to je ona struja koja ostade da zanavek prekriva ponor
    svoje sopstvene mogućnosti...

    Heliada (iz "Mojrine kontroverze")

    P.S. Pogledaj moj duži komentar pri blogu "Subjekat" (Moderna filozofija)
    Ažurirano 12.10.2011. u 03:24, autor: heliada