Званично писмо државе

[Милунка Савић]

to je baš dobro što imamo dva pisma..

То је - реалност, због свега већ реченог. А, да ли је добро, или не...

glupi lingvisti ako na ovo prećute (mislim u medijima)

Лингвисти су, или прави, или под притиском политичких фактора. Проблем је што праве ови политички фактори не фермају.

 

[djurinica]

dobro. razumem za presiju da postoji ali njih niko ne sprečava da objavljuju
šta god, ako već neće da se pojavljuju u javnosti. pseudonimi nisu nikakva novost pa ni za istoriju domaće scene. dosta smo prevodili ove strane tumače, stvarno mislim da je krajnje vreme da pravi reaguju. kako god. nisu ni oni mutavi, valjda ja sam recimo čitala ranka bugarskog i još uvek čuvam neke njegove kritike. verujem da nije umro.
nadam se, zapravo

 

[Милунка Савић]

dobro. razumem za presiju da postoji ali njih niko ne sprečava da objavljuju
šta god, ako već neće da se pojavljuju u javnosti. pseudonimi nisu nikakva novost pa ni za istoriju domaće scene. dosta smo prevodili ove strane tumače, stvarno mislim da je krajnje vreme da pravi reaguju. kako god. nisu ni oni mutavi, valjda ja sam recimo čitala ranka bugarskog i još uvek čuvam neke njegove kritike. verujem da nije umro.
nadam se, zapravo

Па, реагују неки, ево, нпр, Ђукановић.

 

[Наутилус]

Студент историје већ на првим предавањима сазнаје да су језик и писмо главна обележја једног народа. А кад прође цео курс опште и националне историје запазиће, као црвену нит која повезује први колоквијум са завршним испитом, да се народ затире тако што се гаси његово писмо, темељ његове културе, и што се затире језик, темељ његовог етничког бића.
(Радмило Маројевић: Ћирилица на раскршћу векова)

 

[Милунка Савић]

Да није било Вукове реформе, ми бисмо и данас овако писали, дакле, не би било никакве шансе да нам се "увуче" и латиница:

 

[quentin]

Koliko ja znam, ćirilica je zvanično pismo za državne institucije. Službeni dopisi i slični dokumenti treba da se pišu ćirilicom. Država je tako odredila i to je OK. Nikome ne može da smeta. Uostalom, u korpusu takvih pisanih materijala treba da postoji neka jednoobraznost, pa i kad je pismo u pitanju.

U javnoj sferi (novine, časopisi, knjige, reklame, firme...) mislim da treba da postoji sloboda. Neka svako objavljuje na kom hoće pismu.

Inače, ja imam utisak da se ćirilica brani više iz sentimentalnih nego nacionalnih razloga. Razlika između jezika i pisma, kao obilježja nekog naroda, je ogromna. Svi znamo da su narodi pisma sticali na razne načine, uglavnom su ih preuzimali od drugih i prilagođavali svojim potrebama. Ni jedan narod nije izgubio svoj identitet ili se asimilirao preuzevši tuđe pismo, to je istorijska činjenica. I u novijoj istoriji postoje slučajevi Turaka i Rumuna koji su prešli na latinicu, pa im se ništa nije desilo.
Naravno, sve ovo ne znači da imam nešto protiv ćirilice kao zvaničnog pisma državnih institucija. To je OK, sve dok ne zadire u javnu i privatnu sferu.

 

[Наутилус]

Уопште се не слажем, али не могу више (узалуд) да понављам.

На овој теми примећујем две ствари:
Прво, супротност између резултата анкете и онога шта већина овде заступа.
Друго, сасвим мало одговора на анкету (17) у односу на број прегледа (386).

 

[DJM]

Ако би били у могућности, које би писмо прогласили званичним у Србији (али ако мора бити само једно) и да ли би увели енглески као обавезан предмет у свим школама и факултетима или не ?
Да ли вам је то уопште битно ?

Ћирилицу.
Nisam za engleski, ali je neminovnost.
Bitno je.

 

[djurinica]

Да није било Вукове реформе, ми бисмо и данас овако писали, дакле, не би било никакве шансе да нам се "увуче" и латиница:

Vuk nije buba lenja
A Mihajlo je Miha moj dragi
volela sam da izgovaram njegovo Ime....

 

[Наутилус]

Како Копитар види Вуков рад:

После тога сам му (Вуку) предложио да изради и Рјечник, и да тако сасвим учврсти књижевну реформу, која би у својим последицама била исто тако погодна и католичкој већини у Аустрији као што би поткопала русоманију шизматских Илираца (Срба).
Цензор Копитар, 1832.

 

[Hellen]

Ćirilično pismo u upotrebi je zadnjih deset godina više nego predhodnih trideset. U svim javnim i državnim institucijama ćrilično pismo upotrebljava se kao službeno pismo. U osnovnim školama je prvo pismo koje deca uče, dakle deca prvo uče i uvežbavaju ćirilična slova. Većina dečjih knjiga najčešće domaćih izdavača su pisana ćiriličnim pismom. Najveći broj dnevnih novina i nedeljnika je štampano ćiriličnim pismom. Zvanično pismo R Srbije je ćirilica. Sve veći broj naše dece otežano piše latiničnim pismom, zato što je sve veći broj nastavnika zahvaćeno bolešću ozvaničenja srpskog pisma upravo pod uticajem politike i propagande. U vreme dok smo pisali i ćirilicom i latinicom u OŠ i srednjim školama, nije bilo potrebe da učimo drugo pismo kada smo učili drugi jezik, sada su naša deca suočena sa tim problemom. Dakle, od ideje da sačuvamo sopstveni identitet došli smo do poražavajućeg rezultata. Od naroda koji je bio u prednosti pretvaramo se u naciju koja se bavi politikom, a posledice trpi naša buduća generacija, jer smo došli na ideju da im potkrešemo krila i na taj način nacionalizujemo. Nacionalni identitet jednog naroda, između ostalog, čuva se i pisanom i govornom rečju, ali se na prvom mestu uzdiže slobodom izbora koji će uvek ići ka onome što je suština jedne ličnosti i njegova genetska struktura, koja je izgrađena pod okriljem kulture jedne nacije kojoj pripadaju naši roditelji i njihovi roditelji unazad do Vuka S. Karadžića i dalje. Iz tog razloga dokle god postoje nametanja bilo koje vrste dotle će postojati i otpor.

Боже, каква бесмислица!

Потпуно, али потпуно нетачно...али, ово је форум, свако може да лупи шта хоће и не мора да поткрепи чињеницама и доказима.....

 

[Hellen]

А сад мало чињеница:

U Beogradu je, kažu podaci, tek 31,8 odsto javnih napisa na ćirilici, a u Novom Sadu samo 18,5 odsto. Što se tiče saobraćajnih tabli, na ćirilici je oko dva odsto (uprkos zakonskoj obavezi da se ova obaveštenja ispisuju prvo na ćirilici, pa na latinici).

Sve do 1918. godine, do stvaranja zajedničke države južnoslovenskih naroda, ćirilično pismo srpskog jezika je bilo osnovno i nijedan Srbin u to vreme nije bio u nedoumici kad je trebalo da kaže koje je njegovo pismo.

Samo u Novom Sadu je tridesetih godina prošlog veka bilo devet dnevnih i periodičnih listova koji su izlazili na ćirilici: "Dnevnik", "Novi Sad", "Javnost", "Pokret", "Narodna svest", "Jugoslovenska politika", "Novo videlo", "Vojvođanin", "Novosadske novine". Danas od ukupno tri dnevna lista, jedan je na ćirilici, a od periodičnih, dva izlaze na ćirilici a četrnaest na latinici.
Što se televizijskih studija tiče, na RTS je sve manje ćirilice, na TV Novi Sad je uglavnom sve na latinici, kao i na JU info, B-92, Studiju B, Pinku, Košavi.
I mnoge izdavačke kuće objavljuju dela gotovo samo na latinici. Evo, na primer, "Paideja" je na Salonu knjige u Novom Sadu ove godine od stotinak naslova samo dva imala na ćirilici.

 

[Наутилус]

Шта се ту подразумева под јавним натписима? Тај податак није тачан (31,8%), или је застарео. Ако се мисли на називе фирми, ево овако: ходајући избројао сам, успут, фирме с латиничким и са ћириличким називима. Ту, где сам бројао, има 52 латиничка назива фирми и 11 ћириличких. То је:
11/(52+11)x100=17,4% - ћириличких натписа; латиничких је 82,6%
Ако се мисли на све што је исписано на улици онда је још горе: све је исписано латиницом – фирме, рекламе, цене производа, саобраћајни знаци, регистарске таблице, производи који носе називе страног порекла...
У издању Лагуне нећеш наћи ниједну књигу на ћирилици.
Питам ја продавца, онако онерасположен, шта значи та реч Лагуна. Он стаде да се мисли, а ја да му помогнем питам да ли залив? Јесте, тако нешто – одговара. Јесте ли из Београда, питам? Јесмо. Па то, видим да су вам све књиге на латиници, па рекох да нисте из Хрватске – кажем ја. Он ћути и ја одем. После погледам у речник и видим да је основно значење бара, плићак а може да буде и мали залив и плитко језерце.
Ето тако. Те књиге су једна велика пошаст. А о новинама и да не говорим!

 

[Наутилус]

Како Копитар види Вуков рад:

После тога сам му (Вуку) предложио да изради и Рјечник, и да тако сасвим учврсти књижевну реформу, која би у својим последицама била исто тако погодна и католичкој већини у Аустрији као што би поткопала русоманију шизматских Илираца (Срба).
Цензор Копитар, 1832.

Да то није написао непромишљено ево и овај цитат:

Његов књижевни рада стоји у тесној вези с мојим жељама у погледу граматике Добровскога. Обојица треба да одвоје Илире (Србе) од Руса, и они ће то трајно постићи, пошто им се пружи отаџбински центар.
Беч, 1822.
Цензор Копитар

 

[Lindemann]

Да није било Вукове реформе, ми бисмо и данас овако писали, дакле, не би било никакве шансе да нам се "увуче" и латиница:

Али не би постојало правило једно слово-један глас...

Пишем ћирилицом али је латиница заступљенија у Србији и то може само да промени власт (законом) или народ. Како буде нека буде јер се ионако све мења временом а само основа (споразумевање словима) остаје иста.

 

[Милунка Савић]

Али не би постојало правило једно слово-један глас...

То правило није а приори само добра ствар. Постоји и "за и "против".

Пишем ћирилицом али је латиница заступљенија у Србији и то може само да промени власт (законом) или народ.

Тачно, али је штета што је тако, држава/власт показује немар и незаинтересованост. Али таква је и у другим областима. Остаје нам да сами, лично, будемо довољно свесни и бринемо се за очување ћирилице. Али, да стварно бринемо, а не као неки "заштитиници" ћирилице у ствари радимо контрапродуктивно.

Како буде нека буде јер се ионако све мења временом а само основа (споразумевање словима) остаје иста.

Исто: колико сами можемо, нек не допустимо то "како буде нека буде".

 

[Lindemann]

Исто: колико сами можемо, нек не допустимо то "како буде нека буде".

На неки начин се слажем са тобом али појединац једноставно не може да промени ток времена или менталитет народа јер је он ту да би живео свој живот и градио своју личност тј. себе. То може да промени само тим људи којима је то стварно циљ, који су уједно на власти у држави и за то је наравно потребно доста времена - није могуће променити менталитет за пар месеци.
Ти пиши ћирилицом и показуј људима из твоје околине својим примером да писање ћирилицом има позитивне стране, тако ћеш најбоље допринети својој идеји.

 

[Наутилус]

Понекад буде и на штету ћирилице, али тај се труди. Најгоре је незаинтересованост.

 

[Наутилус]

Ти пиши ћирилицом и показуј људима из твоје околине својим примером да писање ћирилицом има позитивне стране, тако ћеш најбоље допринети својој идеји.

То није довољно, људима треба да се говори. Пре свега, не дозволити својој деци да пишу латиницом, а онда говорити свима и у свакој прилици.

 

[nikolav.ns]

У две главне (ако тако могу рећи) новосадске улице, Змај Јовиној и Дунавској, укупно десет радњи има натписе на ћирилици, и то у некима уз натписе на латиници. Тужно је с обзиром на чињеницу да у те две улице постоји много радњи, а моја груба процена је 100.

 

[louiskrstic]

Zapucah ovde ali videh sve sami eksperti za srpski (jezik) pa se uplaših. Da uskočim ili se vratim? Prikupljah malo hrabrosti i konačno evo me. Hoću li proći kao mladi regrut sa kime svi zbijaju oštre šale ostaje da vidimo.
Zapravo, na temama religije, psihologije, filozofije...gde se najduže vrteh, takodje su sve sami eksperti gde svi sve znaju. A opet, kao i ovde, svako duva u svoj rog i svako je u pravu.
No, nebitno je.
Hoću reći, poznavanje ispravnijeg izražavanja i pisanja kojim se vi ovde nosite nije moja jača strana, iako ne žalim zbog toga, ali sam se baš zato i uputio ovde; da nadjem nekog ko bi znao i mogao ispraviti odredjeni tekst ali kome neće biti važniji način pisanja i izražavanja od same suštine onoga što je iznešeneo, od samog saznanja koje se nudi u datom tekstu. Jer, u ovom svetu ništa nije statično i nepromenljivo pa ni jezik. Zato je dobro razumeti zašto se odvijaju sve promene, pa i one u okviru jezika, i umeti prihvatiti ih i bezbolnije živeti. Zasigurno život ima svoje skrivene puteve i načine.
Treba razumeti u kom pravcu teče život i umeti priključiti mu se. Okvirna pravila u svakom jeziku su samo okvirna i samo trenutna da bi medjusobno razumevanje bilo i moguće i lakše. Ono što se tiče gubljenja jezika pa nestajanja nacija...rekao bih sledeće: mnogo ih je bilo i još više će ih proći. Spoljašna odeća je nebitna...Jer mi opstajemo.
Urednost na svakom polju pa i u jeziku je važna ali ako se pretera pretvara se u manu i kočnicu. Shvatih da je najveće umeće umeti komunicirati i sa ljudima koji nisu eksperti na tvom polju, razumeti šta iznose a da se pri tome ne upire prstom na njihovo nedovoljno ili čak nikakvo znanje. Možda baš u njima leži dragulj života.
Ipak da ne zaboravim da krenuh u potrazi za lektorom. Kako naći takvog?

(Da baš ne bude da se nisam nimalo dotakao vaše teme reći ću da sa razlogom koristim latinicu, lakša mi je komunikacija sa većim brpojem ljudi, jednostavnije mi je korišćenje drugog jezika, iako jednako dobro čitam ćirilicu. Ne bih voleo da me iko prisiljava na bilo koje pismo budući da niko neće moći zaustaviti promene. Na dužim stazama one su neminovne i ne zaobilaze nijednu naciju, narod, rasu, klasu...)

 

[dakica]

(Da baš ne bude da se nisam nimalo dotakao vaše teme reći ću da sa razlogom koristim latinicu, lakša mi je komunikacija sa većim brpojem ljudi, jednostavnije mi je korišćenje drugog jezika, iako jednako dobro čitam ćirilicu. Ne bih voleo da me iko prisiljava na bilo koje pismo budući da niko neće moći zaustaviti promene. Na dužim stazama one su neminovne i ne zaobilaze nijednu naciju, narod, rasu, klasu...)

Законом наређено да моји лични подаци у пасошу морају бити на исписани на латиници уколико сам Србин, док у случајевима да сам Бугарин, Македонац, Русин или Украјинац моји лични подаци могу бити унети у пасош на ћирилици.

Само да се зна!

 

[svetovid]

Ovaj plural mi nejasan

Za tu grešku i ne znadoh. Dakle, kad je naziv predmeta u pitanju, onda je i v(j)eronauka velikim v?

@četiri skakonice
Temperamentu ne prišivah, izgleda uvijek dobrodošlo za naglasiti, srbovanje. Ne mora(š) se i od pravopisa braniti srpstvom.


I, samo još nešto pogođenima blasfemijom mog obraćanja: Kako biste reagovali da se, na izboru miss, neka od pamet-pomjerajuće oblikovanih cica predstavi krezubim osmjehom? Zamijenite promjenjljive u jednačini...

Pošto vidim da gospodin kojeg sam citirao ispravlja pravopisne greške drugih forumaša, što je svakako pozitivno (ukoliko se zanemari njegov drzak i nevaspitan pristup), dao sam sebi za pravo da i ja ispravim njegove greške. Dopravde, neću crvenom bojom, jer takva školska žvrljanja svojstvena su komunističkoj istoriji, a ja ću lepo da obrazložim svaku ispravku.

za naglasiti ..... za je predlog, a predlozi su vrsta reči koje stoje isključivo uz imenice tako da su konstrukcije ''za naglasiti'', ''za poneti'', ''za jesti'' nedopustive
osmjehom ..... praslovenski glas jat zamenjen je u ovom slučaju skupinom ''ije'' a ne ''je'', a najlakše se to utvrđuje uočavanjem dugosilaznoga akcenta u ekavskoj varijanit

 

[svetovid]

Što se pisma tiče - i ćirilica i latinica.
Ali je veće pitanje i veći problem kako zaštititi ćirilicu.
Jer desiće se da jedno od najsuštastvenijih temelja jednog kulturnog identiteta mi prepustimo propadanju i svojevrsnom zastarevanju i arhaizaciji. Dužni smo da čuvamo ćirilicu kao temelj opštenacionalnog opismenjavanja, obrazovanja i oduhovljavanja.

 

[Urvan Hroboatos]

Što se pisma tiče - i ćirilica i latinica.
Ali je veće pitanje i veći problem kako zaštititi ćirilicu.
Jer desiće se da jedno od najsuštastvenijih temelja jednog kulturnog identiteta mi prepustimo propadanju i svojevrsnom zastarevanju i arhaizaciji. Dužni smo da čuvamo ćirilicu kao temelj opštenacionalnog opismenjavanja, obrazovanja i oduhovljavanja.

Opaska sa strane: nisam baš siguran da je pismo nužno stožer identiteta. Može biti da ovdje jest, no:

*Turci su prešli na latinicu i ostali Turci
*Azeri isto
*Rumunji isto
*kad bi Kinezi prešli na pin-yin sustav latinice (kojim pišu na internetu), ne bi se izgubilo "kinestvo"
*Nijemci nemaju više goticu, nego običnu latinicu
*...

Osobno jesam da Srbima bude ćirilica jedino pismo, jer se time rješava dosta daveža za nas Hrvate. No, pokušavajući biti objektivan koliko mogu- ne mislim da bi odumiranje ćirilice za Srbe kao naciju bila ne samo kulturna katastrofa, nego ni nešto jako, jako važno.

My $ 0.02