Zivot zeli da umre

E znas kako ti to.E ocu ali prvo ti ovo da objasnis.Ko neko dete si.I ja znam sta ce se desi ako se upecam.Nista od teme tvoje.
Pazi da se ne upecaš i da nešto ne shvatiš, slučajno.. Samo ostani
u neznanju.

Ni hrišćanstvo te ne uči da imaš gomilu želja, već veru. A ti nađi razliku
između ta dva, kad uloviš vremena.
 
''Postoji područje gde nema ni čvrstog, ni tečnog, ni toplog, ni kretanja, ni ovog sveta,
ni bilo kojeg drugog sveta, ni Sunca, ni Meseca. To ja nazivam ni nastajanjem ni
nestajanjem, ni mirovanjem, ni rađanjem, ni umiranjem. Nema tu ni početka ni kraja.
To je okončanje patnje.

Tu postoji jedino nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno. Kad ne bi postojalo
to nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno, bekstvo iz ovoga sveta koji nastanjuje
rođeno, nastalo, stvoreno, uobličeno ne bi bilo moguće.

No, pošto postoji nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno, zato je moguće bekstvo
iz ovoga sveta koji nastanjuje rođeno, nastalo, stvoreno.''

http://yu-budizam.com/uvod-u-budiza...tiri-plemenite-istine/treca-plemenita-istina/

Бог по себи, колико Га ми можемо себи представити, није ни почетак, ни средина,
ни крај (завршетак); нити је било шта што би се, као од Њега самог по природи ниже,
могло сагледати. Неодређен је, непокретан и непојаван, јер зацело је бескрајно
непојаван (бивајући) изнад свих суштина могућности и енергија (бића).

https://svetosavlje.org/gnosticki-stoslovi-prvi/

Evo @RIA77 Možeš da čitaš dalje, pa da nastaviš sa smehom. Urnebesno je smešno
zaista, jer Buda zapravo kaže da je okončanje patnje u Bogu. Ne znam da li veći fras
od ove činjenice doživljavaju budisti ili hrišćani.
 
Budizam govori.Zelja za zivljenjem.je pravo zlo.Nuzno gasenje svake zelje za zivotom vodi te u nirvanu.U nebice.Time je ukinut i covek i zivi bog.
Takodje i frojd je neki ocajnik.Frojdova teza u njegovom zadnjem delu govori da je zedj zivota smrt tj zivot zeli da umre.
Ovakvi ocajnici nemaju pravo da govore u ime zivota.
Па ту има доста сличности са православљем, код монаштва је акценат на одрицању од жеља, тзв умирање за физички свијет и прије смрти.
 
''Postoji područje gde nema ni čvrstog, ni tečnog, ni toplog, ni kretanja, ni ovog sveta,
ni bilo kojeg drugog sveta, ni Sunca, ni Meseca. To ja nazivam ni nastajanjem ni
nestajanjem, ni mirovanjem, ni rađanjem, ni umiranjem. Nema tu ni početka ni kraja.
To je okončanje patnje.

Tu postoji jedino nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno. Kad ne bi postojalo
to nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno, bekstvo iz ovoga sveta koji nastanjuje
rođeno, nastalo, stvoreno, uobličeno ne bi bilo moguće.

No, pošto postoji nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno, zato je moguće bekstvo
iz ovoga sveta koji nastanjuje rođeno, nastalo, stvoreno.''

http://yu-budizam.com/uvod-u-budiza...tiri-plemenite-istine/treca-plemenita-istina/

Бог по себи, колико Га ми можемо себи представити, није ни почетак, ни средина,
ни крај (завршетак); нити је било шта што би се, као од Њега самог по природи ниже,
могло сагледати. Неодређен је, непокретан и непојаван, јер зацело је бескрајно
непојаван (бивајући) изнад свих суштина могућности и енергија (бића).

https://svetosavlje.org/gnosticki-stoslovi-prvi/

Evo @RIA77 Možeš da čitaš dalje, pa da nastaviš sa smehom. Urnebesno je smešno
zaista, jer Buda zapravo kaže da je okončanje patnje u Bogu. Ne znam da li veći fras
od ove činjenice doživljavaju budisti ili hrišćani.
Будући да је вера есхатолошка, узимамо следеће - есхатон ће за неке бити сусрет са Господом.
Како ће људи изгледати у есхатону ? Тако што ће приликом сусрета доћи до стајања свега. Осим врлина. Врлински људи наставиће да се усавршавају до бесконачности тако да нема краја њиховом усавршавању.
 
Па ту има доста сличности са православљем, код монаштва је акценат на одрицању од жеља, тзв умирање за физички свијет и прије смрти.
Нема и није. Монаштво је ангелски образ, тј. нико не може бити слободан од жеља. Али може да буде послушан духовном оцу. Такође монаштво подразумева свету тајну исповести и покајања, свето причешће.
Монаси се везују за Христа као женика, уместо да се везују као световњаци у браку једни за друго.
Са друге стране монаштво подразумева велики рад, одрицање и толеранцију.
Канони забрањују да се неко гнуша брака а кренуо је у манастир.
А зар свако не жели да живи ?
 
Нема и није. Монаштво је ангелски образ, тј. нико не може бити слободан од жеља. Али може да буде послушан духовном оцу. Такође монаштво подразумева свету тајну исповести и покајања, свето причешће.
Монаси се везују за Христа као женика, уместо да се везују као световњаци у браку једни за друго.
Са друге стране монаштво подразумева велики рад, одрицање и толеранцију.
Канони забрањују да се неко гнуша брака а кренуо је у манастир.
А зар свако не жели да живи ?
?
Стварно не разумијем о чему ти причаш,какве ово има везе са оним што сам ја рекао, гдје сам ја негирао било шта од овог што наводиш?
Ја сам у свом коментару мислио на ово:

Први знак да се човек у дубини душе сећа смрти, јесте хотимично непристрашће према свему што је створено, и свецело одрицање од своје воље. Искусан је онај који сваки дан са сигурношћу очекује смрт, а свет је онај који је у сваком тренутку жели.

Да ли ти је познато?

Да видимо шта каже мудри Сирин:

како каже свети Јефрем Сирин, не може се угасити велики пожар ако ниси научио да гасиш малу ватру. Ако желиш да се ослободиш велике муке, кажу свети Оци, угуши ситне жеље. Немој мислити да се једна може одвојити од друге – све те ситне жељице нанизане су једна на другу, као неки дугачак ланац или мрежа.
Не може се човек ухватити у коштац са великим пороцима које је тешко савладати као и са лошим стеченим навикама, а да у исто време не савлађује мале, “безазлене” слабости: жељу за слаткишима, многоглагољивост, радозналост, сплеткаренје… На концу, све наше жеље изникле су на једној заједничкој основи, а то је наша необуздана навика да угађамо само и једино себи.
 

Back
Top