Žene pisci

Cinjenica je da ranije zenska deca nisu isla u skolu. Ono, nisu isla ni muska, ako cemo pravo, nego su ostajali da uce zanat, rade u polju itd. Da ne budemo bas toliko nepravedni. Cinjenica je da je pismenost bila privilegija bogatih. Danas, tzv.zenska literatura, kao i svaka druga, ume da bude nevidjeno dosadna, ali to nema veze za zenama, nego ima veze sa talentnom samog pisca. Imate i mnogo dosadne muske pisce. Konacno, sada je vrlo in i da muskarci pokazuju svoju sentimentalnu stranu. Npr.Toni Parsnons. Dakle, zensko pisanje se polako ali sigurno "uvlaci" u "musku" prozuz:p.
Mada to nema veze. Dobre knjige su dobre knjge, bez obzira ko ih je pisaoz:dd:.
 
Lord Bajron - iz Don Žuana

Avaj! Ljubav žena! Poznato je
Da je divna ali strašna stvar;
Jer, sve što imaju, stavljeno je na tu kartu,
I ako ona izgubi, život im ništa više ne može dati na dar
Osim loših imitacija prošlosti same,
I njihova je osveta zato kao skok tigra,
Smrtonosna i brza, i teška; a opet, kako prave muke
Trpe one - udarce koje nanose osećaju i same.

One su u pravu; jer muškarac prema muškarcu tako
često nepravedan,
Prema ženama je uvek takav; jedan jedini okov
Sve žene čeka - a neverstvo im je jedini izlaz;
Naučene su da prikrivaju patnju uzdrhtalih srca
Za svojim idolom, dok ih neki bogatiji pohotljivac
Ne kupi za brak - i šta im onda ostaje?
Nezahvalni muž - a zatim neverni ljubavnik -
Potom kinđurenje, deca, molitve - i sve je svršeno.

Neke nađu ljubavnika, neke se propiju ili predaju molitvama,
Jedne se predaju domaćinstvu, druge raspusnom životu,
Neke pobegnu, ali samo jednu zamene za brigu drugu,
Pošto izgube prednosti čednog položaja,
Teško da bilo šta može da im popravi situaciju.
Njihov položaj uvek je neprirodan,
Svuda, od dosadne palate do prljave kolibe:
Neke traže đavola, pa pišu romane.
 
Da, tako kaže i piše jedan tipičan poznavalac žena, a ovako pišu neke žene na tu temu, a i neke druge teme...

Džun Džordan
Pesma bez naslova

Zašto sam postala pacifistkinja
a onda
Kako sam opet postala ratnica:
Jer bilo šta da radim ili kažem
nije bilo dobro
Shvatila sam da treba samo da sedim
mirno i da se ukočim
da možda nekad mrmljam
"Mala, mala:
Stani"
I
Jer okrećući taj drugi obraz
držeći jezik za zubima
odbijajući da se svetim kad bi posao
postao gadan
I zato što nisam svakog ko me (k)urvom nazove
bacala kroz prokleti prozor
I zato što sam gutala svoj ponos
govoreći žao mi je kad bilo ko ne bi
neku sitnicu na meni
voleo i nikad ne olabavivši od brojanja
svih 65.899 puta kad sam pogrešno govorila
pogrešno radila
I zato što sam na pesnici sedela
zanemarujući da nabrojim svaku nedoslednu
krutu (zlostavljajuću) bezobraznu budalu ubicu hladan
i samozaljubljeni zločin protiv ljubavi
koji je počinio neki hvalisavac koji ništa ne zna
da je potrebno 2 za (t)ucanje i
2 da se sve zajebe
I zato što sam se izvinjavala kad je svakog za to dupe
bolelo
I zato što nisam umela svoju pesmu da otpevam
konačno
konačno
je sve to pokidalo moj apsolutno poslednji nerv
Ja podižem svoj mač
Ja podižem svoj štit
I čekam spremna za rat
Jer sada živim spremna na mnogo više stvari
od toga


***********



Tvoje telo jedan
Dugački nikotin-prst
Na kojem ja
bela cigareta
Gorim, za tvoje udisanje
Dovodeći tupe ćelije do divljanja.
Dva meseca posle ovog stiha Silvija Plat je izgorela. U kuhinji, na mestu koje su joj presudili još pre nego što se rodila kao žena. Kraj Salominog plesa dečkima. Kraj razveseljavanja njegovih ćelija. Kraj božanstvenog majčinstva. Kraj Silvije Plat, domaćice i majke.
Da li se sme ubiti? Deca plaču. Brdo neoguljenih krompira. Ko će da poji junake i sinove? Ko će da stavlja pastu na četkicu za zube mužu Sigmundu Frojdu?
KO SI?
Još kao devojčica maštala si o Kosovki devojki i Majki Hrabrost. Dok si uvežbavala njihove veštine nisi znala da su te već zarobili. Dok ih budeš hranila, tražiće ti osmeh. Dok budeš TRPELA, ĆUTALA i ČEKALA, a sinovi ti ginuli "za više ciljeve", tražiće da to činiš hrabro. Da bi preživela i sama ćeš zavoleti to što od tebe traže. Ovako, oduzeta od same sebe, radosna kad su drugi radosni i siti, tužna kad su drugi tužni i gladni, samo i dalje zaboravljaš za sopstvenu potrebu i želju. Cela si tek pred uništenjem. Mrtva i svoja.
Govori se da je prirodno da živiš za druge; da ne znaš ko si. Oni znaju. Treba uzeti njegovo prezime. Moraš biti njegova. Ti nisi svoja. Nisi subjekt svoje želje. Potrebna si deci. Ne smeš se ubiti. Nije dozvoljeno. A Sinovi, Domovina, Natalitet, Muter, Krojc, Država.
Uzidana si u "Uvod u psihoanalizu", Keopsovu piramidu, video film, nacističku Nemačku, socijalističku Jugoslaviju, domaću valutu, vakcinu protiv boginja, rat i mir, "Rat i mir", kompjutere, turističke agencije, nadrealizam.
Tvoje želje nisu tvoje želje; Tvoja deca nisu tvoja deca.
REKLA JE DEVET DANA PRE SMRTI
Mrtvo jaje, ležim
Cela
Na celom svetu koga ne mogu dotaći.
- Vrlo neobična pesnikinja, komentarisao je ove stihove njen muž Ted Hjuz, pisac, tada poznatiji od nje. - Neobično, rekle su tupe ćelije kada je izgorela jedna žena, kada je dogorela bela cigareta. - Tragična ličnost, rekli su o Merlin Monro i Dženis Džoplin njihovi najbolji prijatelji muškarci. Ostale su samo prazne bočice na natkasni pored kreveta. Tragično, to je sve što su mogli da kažu. DON'T YOU CRY BABY.
- Silvija Plat - Marina Cvetajeva - Virdžinija Vulf - Ivana Brlić Mažuranić - Maja Miles -
Žena koja se ubija - čudno, zanimljivo, strange, impossible, bizarre...
KO JE UBIO ANU KARENJINU?
Na ovo pitanje pisac odgovara vrlo mirno - Ona sama! Iako znamo da je Lav Tolstoj bio izuzetno ljubomoran muškarac. Da je sa jednom od mnogih ljubavnica imao vanbračnog sina koji je radio sa ostalim slugama na njegovom posedu. Da je on napisao Anu Karenjinu, a ne Sofija Tolstoj. (Kojoj nije moglo pasti na pamet da se ubije dok je rađala dvanaestoro dece, devet odgajala, prepisivala i ispravljala tomove njegovih romana.) Da je on investirao svoju želju u lik Ane, da je to bilo njegova potreba da Ana bude mrtva. On je preživeo. A posle objavljivanja romana žene su se bacale pod voz.
Kasnije, mnoge žene su nastojale da liče na Madam Bovari ili Anu iz Bazara. Nikome nije smetalo što muškarci pišu avanture žena. Žena već gleda svet muškim očima. A muška misao ove poteze objašnjava tvrdnjama da muškarac poznaje ženu bolje od nje same. - Vrlo neobična pesnikinja, reče muž.

Iz članka Lepe Mlađenović i Biljane Branković
 
ofelija:
Zasto su zenski pisci manje zastupljeni i zasto su zene kroz istoriju manje pisale ili bar manje izdavale???Kao zena izrazita sam antifeministkinja i priznajem da su dobra dela citala pisana iskljucivo muskom rukom.Da li je to zato sto zene ne mogu da se otrgnu blagih osecanja i okanu patetike ili je nesto drugo u pitanju??? :confused:
Kliknite za proširenje...

I da ne bude da baš nemam šta još da kažem na temu kad sam već nešto extra motivisana. :)
Zašto je uopšte što se umetnosti tiče muškarcima pripao i veći i bolji deo kolača možda odgovor leži i u tome što se, eto, većina nas žena deklariše antifeministički (uključujući i mene, naravno). Odgovor je u tome što mi pristajemo na to. A pristajemo zato što moramo ili zato što nam je tako lakše da to podnosimo, čak i kada smo svesne da pristajemo na nepravednu podelu koja se smatra prirodnom. Ako pristajemo da radimo za daleko manju platu od našeg kolege-muškarca iste poslove i bolje i savesnije, od čistačice do akademski obrazovane žene, zato što nemamo izbora i zato što se to neretko podrazumeva, onda je izlišno pitati se zašto smo manje zastupljene u bilo kom društvenom segmentu koji tradicionalno više pripada muškarcima. Najčešće smo već toliko isfrustrirane, da bi nam javna i institucionalizovana konfrontacija protiv te frustracije bila samo teret više, pa nalazimo olakšanje čak i u tome da smo kao mudre zato što iz svega toga izvlačimo malu korist za sebe u ovom ili onom vidu. Okrutna činjenica je i da žene imaju manje slobodnog vremena, što govori prosta računica. A i kada ga imaju, pre će ga upotrebiti na ulepšavanje za muškarca, recimo, dok on čita novine, recimo :).
No, mogao bi se napraviti i jedan mali vedriji osvrt. Žene su, možda baš zahvaljujući svemu tome, verovatno inspirativnija stvorenja za mušku stvaralačku potenciju. Muškarci su mnogo jednostavniji, pa čak i oni feminizirani. :)
 
[QUOTE:). No, mogao bi se napraviti i jedan mali vedriji osvrt. Žene su, možda baš zahvaljujući svemu tome, verovatno inspirativnija stvorenja za mušku stvaralačku potenciju. [/QUOTE]

Dano, Dano, opet šmirglaš izglačane površine (?)
 
Bejbe, Bejbe, bacaš me u straaaašne nedoumice svojim polukonstatacijama obavijenim upitanostima. Jel to pokušavaš da me iznerviraš ili se samo namećeš za diskusiju o koječemu? :p
 
grrrutra:
Jedine zene koje su ranije (recimo do 20. veka) imale bilo kakva prava su bile kurtizane, koliko god to odvrano zvucalo. Jedino su one mogle u odredjenoj meri da biraju i da se obrazuju. Ostale su se molile, podizale decu i radile oko kuce.
Inace, mislim da zena moze da pise podjednako dobro kao i muskarac.
Kliknite za proširenje...

I podjednako loše : )
 
Nego, da ne bude da sam partibrejker. Astrid Lindgren, na primer. Neprevaziđena u pisanju za decu. "Gordost i predrasude", napisala je žena pa nema "snagu" i lovorike književnih kritika poput, na primer Turgenjeva. Ali meni je ona bolji pisac od mnogih proslavljenih muškića.
Bukovski? Zato što je muškarac, njegova književnost se smatra otvorenom, neizfoliranom, grabrom, erotskom.
Da je žensko, i dan danas bi se kritičari i novinari bavili samo jednim pitanjem: da li joj je roman autobiografski. Možda je ispravnije govoriti o čitalačkim predrasudama kada su u pitanju ženski i muški pisci, pre ne go o razlikama (u kvalitetu) između "muškog i ženskog" spisateljstva.
a to što ima više muških pisaca? Pa žena je oduvek imala manje vremena. I da se opismeni, a kamo li da sedi i piše, a deca zapišana, ručak zagoreo... taman posla.
 
Do dvadesetog veka, pa i onda kad god bi žena htela da piše, prvo bi morala da bude pismena i obrazovana, što je bila retkost, a onda je sledila borba sa predrasudama kako su žene samo za šporet. Primetićete da je dosta spisateljica ostalo samo, tj nisu bile udate i bile su bez potomaka.
Danas ima dosta žena pisaca. I one što nemaju pojma pišu, pišu, tako da će se ova činjenica da su žene pisci retki vrlo brzo nadoknaditi.
 
Poslednja izmena:
Ja ću, kao i uvek pomenuti Mariju Jurić Zagorku, koja bi bila popularnija danas da je živa nego u svoje vreme. Žanrovi koje je pisala danas su jako popularni, a i to što se borila protiv germanizacije u Hrvatskoj je za divljenje. Nama bi danas dobrodošlo par takvih žena ne bi li skrenuli pažnju na sve veći uticaj zapadne kulture i reči u srpskom.
 
Kod nas u poslednje vreme prava ekspanzija ženskih pisaca. Muški i ako pišu niko ih više ne reklamira. Gde god pogledaš promocija neke književnice. Tiraži ogromni, stalno nova izdanja, izgleda da pišu veoma kvalitetne romane čim se toliko čitaju. Izgleda, nastupio matrijarhat u našoj lepoj književnosti.
 
ofelija:
Zasto su zenski pisci manje zastupljeni i zasto su zene kroz istoriju manje pisale ili bar manje izdavale???Kao zena izrazita sam antifeministkinja i priznajem da su dobra dela citala pisana iskljucivo muskom rukom.Da li je to zato sto zene ne mogu da se otrgnu blagih osecanja i okanu patetike ili je nesto drugo u pitanju??? :confused:
Kliknite za proširenje...
Isključivo :cool:
Osim Agate Kristi, Perl Bak.....

quentin:
Mislim da su razlozi sasvim banalni. Nivo obrazovanja i pismenosti žena je kroz istoriju je bio značajno ispod nivoa muškaraca. I danas je tako, mada u manjoj mjeri. Ne smatram da muškarci imaju bilo kakvu predispoziciju da bolje pišu, radi se samo o tome da su pisali više, pa je više toga bilo dobro.
Mene samo nerviraju priče o "ženskom pismu". Postoje ženske teme, a ne ženski način pisanja.
Kliknite za proširenje...
I ja mislim. Najbolji kuvari su muškarci, najbolji lekari...najbolje ovo, ono....zato što muškarci rade samo taj jedan posao, dok se žena osim, recimo, kuvanja bavi još sa sto sporednih stvari koje voli i teško može svoja osećanja kanalisati na samo jednu stvar, bila to knjiga, gulaš, ili rodjeno dete. Jednostavno, raspline se. Mislim da je samo to u pitanju, ništa više.
 
marixa:
Kod nas u poslednje vreme prava ekspanzija ženskih pisaca.
Kliknite za proširenje...
Mislim da to ima pre veze sa političkom situacijom, nego navalom talentovanih žena.


Muški i ako pišu niko ih više ne reklamira. Gde god pogledaš promocija neke književnice. Tiraži ogromni, stalno nova izdanja, izgleda da pišu veoma kvalitetne romane čim se toliko čitaju. Izgleda, nastupio matrijarhat u našoj lepoj književnosti.
Kliknite za proširenje...

Hm...književnice...Jasmina Ana...:roll:

Isidora Sekulić je književnik.
 
BettyBlue:
Nego, da ne bude da sam partibrejker. Astrid Lindgren, na primer. Neprevaziđena u pisanju za decu. "Gordost i predrasude", napisala je žena pa nema "snagu" i lovorike književnih kritika poput, na primer Turgenjeva. Ali meni je ona bolji pisac od mnogih proslavljenih muškića.
Bukovski? Zato što je muškarac, njegova književnost se smatra otvorenom, neizfoliranom, grabrom, erotskom.
Da je žensko, i dan danas bi se kritičari i novinari bavili samo jednim pitanjem: da li joj je roman autobiografski. Možda je ispravnije govoriti o čitalačkim predrasudama kada su u pitanju ženski i muški pisci, pre ne go o razlikama (u kvalitetu) između "muškog i ženskog" spisateljstva.
a to što ima više muških pisaca? Pa žena je oduvek imala manje vremena. I da se opismeni, a kamo li da sedi i piše, a deca zapišana, ručak zagoreo... taman posla.
Kliknite za proširenje...
Zaboravih, jel Džejn pisala pod muškim pseudonimom?
 
Само да подсетим:

Овде http://www.poetabg.com/

ћете наћи једну уистину моћну женску списатељску екипу.

А да додам и још нека имена мимо тога, као што су Ана Атанасковић, Љиљана Нинковић-Мргић, Весна Дадић-Живојиновић - сјајне књижевнице, песникиње и прозаисткиње.

Дакле, ако желите да прочитате неке доиста добре књиге жена писаца, ја вас упућујем да кренете од "Поете", а затим потражите и књиге осталих наведених . :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top