Zasto je bolje letovati u Srbiji nego u inostranstvu?!

Hteo sam isto da kazem, uporno pokusavaju da sebi dokazuju da se i u Srbiji moze letovati (mada i moze ali ovo vise deluje kao ubedjivanje).

neum.jpg

Neum - Bosna i Hercegovina
 
Због чаробних, лепо уређених места, као што је ово.

Strela:
ДВОРАЦ БОГДАНА ДУНЂЕРСКОГ - ФАНТАСТ

2004164591003259119_rs.jpg


2004146290587193954_rs.jpg


2004167224804395150_rs.jpg


Сертификат за "вештице"

Дунђерски, најбогатија породица у Војводини с краја 19. и почетком 20. века, имала је у свом власништву и многе друге дворце на овим просторима које су углавном откупљивали од осиромашених племића. Тако се дворац у Челареву причом везује за златокосу лепотицу Ленку Дунђерски која је освојила срце чувеног поете Лазе Костића. Грофовској породици је припадао и дворац у Кулпину, недалеко од Бачког Петровца, поред кога се данас налази и први пољопривредни музеј са најстаријим алаткама. Посебна атракција је збирка метли где жене, уколико испуне одређене услове, званично могу добити сертификат да нису вештице.

Легенде о богатству

Постоје две легенде о пореклу богатства породице Дунђерски. Према једној причи, Аврам Дунђерски је, копајући туђу земљу да би преживео, пронашао ћуп са златом који је штедљиво користио све док му син Гедеон није стасао. Тада су сав новац уложили у посао који се, на њихову велику срећу, вишеструко исплатио и почели су куповину имања.

Према другој легенди, за време аустро - турског рата 1711. године Дунђерски је, не знајући, превезао неког турског главешину преко Тисе и спасао му живот. Турчин се, како легенда каже, одужио кесом злата са којом је касније, успешно трговао.

У "Каштелу" свирао Лист

Занимљива је историја и дворца "Каштел" у Ечкој грофа Лазара Дунђерског који се налази недалеко од Зрењанина. Када је било свечано отварање овог велелепног здања, 30. августа 1820 године, међу угледним гостима био је и гроф Естерхази. Са собом је повео и деветогодишњег дечака који је имао свој први концерт на клавиру. "Чудо од детета" био је млади Франц Лист.
Kliknite za proširenje...
 
Због чувене ергле, за све љубитеље ових племенитих животиња.

Strela:
ergelaew4.jpg


ЕРГЕЛА ЉУБИЧЕВО

elj1us8.png


elj2ac7.png


elj3se0.png


На десној обали Велике Мораве налази се једна од најстаријх српских ергела, ергела ''Љубичево''. Остала је прича да су се на том терену узгајали коњи још у доба Драгутина и Милутина Немањића, око 1280.године. Званични подаци Љубичево помињу тек половином 19. века. Претечу данашње ергеле представљало је пољопривредно добро ''Морава'', које је кнез Милош Обреновић узео од Турака. По његовом наређењу, крајем септембра 1858.године, на пољопривредно добро ''Морава'' из економских и здравствених разлога пребачено је 49 пастува из државне ергеле ''Добричево'' ( коју је 1852. године код Ћуприје основао кнез Александар Карађорђевић ).Тако је створено пастувско станиште у Пожаревцу. Већ 16. априла 1860. године, кнез Милош поклања ово пољопривредно добро заједно са ергелом држави.
Тај датум представља рођендан Љубичева.

На захтев кнеза Михаила, министарство финансија на чијем је челу био К. Цукић, 20. маја 1866. године доноси решење да се државна ергела у будуће зове ''Љубичево'' у част кнежеве мајке кнегиње Љубице. Од свог настанка, па све до 1912. године ергела се убрзано развија. Те, 1912. ергела је имала 156 кобила и преко 200 омади. После Балканског и Првог светског рата ергела је готово уништена. Љубичево остаје без коња.

Рад ергеле поново је обновљен 1920. године прикупљањем преосталог коњског фонда по Србији и куповином 25 кобила матичног запата. То је почетак успона српског коњарства и успона ергеле Љубичево, који ће трајати све до 1941. године. Непосредно пред избијање Другог светског рат, фонд коња на ергели броји чак 344 грла, од чега 100 пастува и 70 кобила пунокрвне и полукрвне енглеске расе, као и нониуса и липицанера. У току рата изгубљено је 40% коњског фонда у Србији. Ратна разарања и пљачка десеткују и коњски фонд ергеле, тако да крај рата ергела дочекује са свега 83 грла, од чега 63 арапских и 20 енглеских пунокрвних коња.

Након рата поново се приступило обнови ергеле. Решењем Министарства народне одбране формирано је пет војних ергела , међу којима и Љубичево. Примарни задатак ергеле је да ради на узгоју и размножавању издржљивог коња полукрвне енглеске расе, који ће се користити у армији и у пољпривреди. Уз полукрвне, ергела у овом периоду држи и мањи запат пунокрвњака као коректуру за полукрвни узгој. Љубичево постаје центар за усавршавање коња.

Период процвата Љубичева трајао је кратко, већ 1951. године војска се одрекла коња што је означило почетак краја за Љубичево. Коњ је проглашен нерентабилним и у раду у пољопривреди. 1958. и 1959. долази до распродаје коња и тако је Љубичево поново без коња. Већ 1966. године Коњичко друштво ''Кнез Михаило'' ( у то време коњичко друштво ''Вељко Дугошевић'') долази на идеју да ергелу обнови својим кадровским потенцијалом и скромним материјалним средствима. У ту сврху поклања ергели пастува Јупитера и кобиле Корону, Афродиту, Видру, Невесту и Елиду са чиме почиње нова ера у развоју пожаревачке ергеле. 1976. годин купују се у Мађарској кобиле: Терна, Цингар, Терминус и Лакме, а у исто време купљен је и пастув Фактор у Немачкој. Рад на побољшању приплодног материјала наставља се и 1978. Купује се у Енглеској пастув Вићенцо и неколико кобила који су освежили узгој у ергели.
Од тог периода ергела се развија у оквиру својих могућности и успешно наступа на хиподромима широм Србије.


Писмо Кнеза Милоша Совјету

'' Као што сам јутрос Совјету препоручио да се озбиљно постара о томе да се правителствена ергела добрбо устрои,како би земља од ње асну имала,то к постжениу те цељи и иза олакшати правителству и народу моме велике трошкове које би око тога морали чинити, ја уступам на корист исте ергеле правителству српском и поклањам му добро моје звано Морава које се у окружиу пожаревачком наоди. Овај акт нека сматра Совјет као уступление и тапиу од моје стране и нека попечителство финансија о томе извести да би добро као правителствено у своје књиге увело.''

Топчидер 16. апр. 1860 Милош Обреновић
''Морава'' мења име у ''Љубичево''
...''Почем наименовања држ.добра на коме постоји заведеније правителствене ергеле није опредељено ни називање уобичајено ''Морава'' нескладно се употребити може, то је министар финансија по саизволенију Његове Светлости Књаза

решио:

да се правителствено добро до Пожаревца на Морави лежеће на коме постоји заведеније државне ергеле у будуће зове ''Љубичево''.
Ово решење да се саобшти управителству држ.ергеле и да се у новинама званично огласи.''

20. маја 1866.
Београд
Kliknite za proširenje...
 
_011_:
Због чувене ергле, за све љубитеље ових племенитих животиња.
Kliknite za proširenje...

Jel se ti ovo salis? Kakvo crno Ljubicevo? Kada budu LJKI ima sta i da se vidi,ali ne u Ljubicevu vec na hipodromu u Pozarevcu. Ergela je danas u losem stanju i nije bas za neku preporuku da se poseti. Pozarevljani inace se banjaju na bazenu,ali ima i zaljubljenika u prirodu koji dolaze na Veliku Moravu i njene divlje plaze.

Ukratko,bolje je letovati negde na moru,ali sticajem okolnosti ove godine ne mogu jer radno provodim leto.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
U Kini se dva puta bolje zivi nego u Americi
6 7 8
Odgovora
197
Pregleda
2.170
pop80
pop80
mario80
Treba li ukinuti meso u Srbiji jer je tri puta skuplje nego u zemljama EU?
2 3
Odgovora
65
Pregleda
948
PAWLLE
P
N
Gledam cenovnik namirnica u Srbiji za veliki Vaskršnji post i vidim da je skuplji nego u EU
2
Odgovora
25
Pregleda
580
Stojkov Menidjer
Stojkov Menidjer

Back
Top