Бициклима на пут до Ђердапа
Бициклисти испред Голубачке тврђаве...
...пролазе кроз Голубачку тврђаву...
...и даље ка Ђердапу...
...Ђердап...
Романтична ноћ на Лепенском Виру.
Ada Ciganlija(Romanlija)
Akva-park Jagodina
1.Hranis se u lokalnom Maksiju i ostavljas pare lokalnim tajkunima koji posle otvaraju nova radna mesta i zaposljavaju narod,
a ne tamo nekim Grckim,Egipatskim,Turskim,Crnogorskim itd.
2.Kupujes "domaci" benzin i pomazes majci Rusiji posustaloj pod naletom SEKE.
3.Slobodno parkiras auto sa domacim tablicama koje nece niko da ti razlupa osim eventualno da ga otudji.
4.Ustedjene pare od takve vrste letovanja preusmeris na nastupajuce jesenje troskove za nabavku ogreva, przenje ajvara pravljenje zimnice kao i skolski pribor itd. itd
Ђердапска клисура
По многима, Ђердапска клисура представља најлепшу речну клисуру у Европи. Њени најужи делови, Велики и Мали казан где више стотина метара високе стене обронака Карпата и Мироча стварају "казан" и где дивље воде Дунава просто врију у својој обесности, копајући дно до дубине од више од 150 метара, тиме од клисуре стварају двоструког рекордера - по најмањој ширини Дунава и по највећој речној дубини у Европи. Иако је изградњом хидроелектране "Ђердап" умногоме смањен овај визуелни ефекат и данас се у време високих вода Дунава може присуствовати овој чаробној представи. Узевши у обзир да Ђердапска клисура обилује богатством флоре и фауне, посебно ретким примерцима животињског и биљног света а Дунав бројним врстама риба, држава је заштитила ове пределе дајући им статус Националног парка.
На овим су се просторима миленијумима ломила копља народа, јер Дунав - ту непокорну реку - није било лако укротити. Тај Лимес, та природна граница је сведок уздизања и падова империја, од којих је свака украшавала његове обале новим градовима и утврђењима. Неки од тих градова су и до данас сачувани и привлаче сваке године реке туриста. И Дунав је укроћен, и после превођења бродова римским каналима снагом робова и - у новије доба - локомотивском вучом и тегљачима, данас пловни систем "Ђердап" системом преводница и брана омогућава сигурну и атрактивну пловидбу Дунавом, са изврсним погледом на артифакте претходних цивилизација.
АД "Ђердап турист" из Кладова се бави презентацијом и афирмацијом Туристичке понуде Ђердапа. У свом саставу има хотел, ресторане, спортске објекте, бави се организацијом туристичких тура и анимацијом посетилаца путем великог броја забавних садржаја, попут атрактивне шетње Дунавом. Излетничким бродом - катамараном "Ђердап", јединственим на овим просторима, се стиже до Трајанове табле, остатака римског кастела Диана, Трајановог моста и војног утврђења Понтес из ИИ в.н.е, затим Фетислама, турског утврђења из XВИ века као и румунског острва Шимијан где се налази реконструисана турска тврђава Ада-Кале.
Аутобусом се организују излети и обиласци два мања места на Дунаву, Текије и Брзе Паланке, познате по ловном и риболовном туризму. Манифестација "Златна бућка Ђердапа" прославила је и учинила Текију познатом.
"Ђердап турист" организује излете у Неготин и чувене Рајачке пивнице, као и посете ХЕ "Ђердап" I и II. Посебно су атрактивни излети у суседну Румунију - Турн Северин, Оршаву и Бању Херкулану.
Остали елемени понуде односе се на град Кладово, које је од давнина познато по бродовима, бродарцима "лоц"-евима, морунама, кавијару, кафанама... И данас у Кладову има призвука старих времена и боемије. Мноштво угоститељских објеката, само су наставак тог стила живота. Кладово данас пружа и друге могућности, посебно за едукацију (Археолошки музеј Ђердапа), спорт и одмор.
Ђердапска клисура представља композитну (чине га наизменично 4 котлине и 4 клисуре), антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:
1.Голубачка клисура
2.Љупковска котлина
3.Клисура Госпођин вир
4.Доњомилановачка котлина
5.Клисура Казан
6.Оршавска котлина
7.Сипска клисура
8.Влашко-понтијска низија
СПЛАВАРЕЊЕ ИБРОМ
Доживите нешто узбудљиво и ново, доживите адреналин туру, разбијте монотонију и обезбедите себи дан за памћење. Све ово гарантују Вам брзе воде Ибра препуне узбудљивих теснаца и брзака који се смењују са мирним и тихим зеленим вировима идеалним за купање и одмор. Ово је тура према којој нико не остаје равнодушан, зато пробајте и ви.
jok i nema , narocito na onoj barustini turskog imena u Beogradu
Uvek sam se vracala sa infekcijom koze...ali hvala Bogu vise ne idem tamo.
Још мало фотки са Сребрног језера...
Хотел "Сребрно језеро"
Како изгледа Сребрно језеро из сателита (Затоње је крајње лево на Дунаву)
Риболовац са уловом
Веслање у сутон (на језеру су забрањени моторни чамци)
Риболов
Pa..i singa je ostrvo na latinskom
СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ
Сремски Карловци панорама
Споменик Бранку Радичевићу
Ој, Карловци, место моје драго
Ој, Карловци, место моје драго,
К'о детенце дошао сам амо,
Игра беше једино ми благо,
Слатко звах ја мед и смокву само.
Дете мало-голушаво тиче,
Дође тиче, па се ту навиче,
Овде, овде, где криоце мало
Први пут је сретно огледало,
Испочетка од гране до гране,
Од дрвета једног до другога,
Док је смело сетити се стране,
Сетити се неба високога,
Док је могло крила своја лака
Небу дићи, тамо под облака.
Под небо се диг'о птић и сада,
Ал' весео није к'о некада;
Гледа доле, реку, врело, луга,
Дрва, жбуне, горе и врлети,
Па му с'чине до толико друга,
До толико успомена свети',
С киме дане прелепо пробави,
Па их сада мора да остави.
Тешко му се, тешко раставити,
Али шта ће када мора бити!
За њих срце њему младо туче,
Али нешто на далеко вуче,
Он не може одолети,
Па се вине и у свет полети.
Ој, Карловци, лепо л' живех туде,
Ал' шта мора бити - нека буде,
Та и мене нешто даље вуче,
Ево, пружам свога раја кључе.
Па када бих им'о каку жељу,
Једну б' им'о само, али вељу;
Кад би тако смањио се туди
Да те могу притиснут' на груди,
Та на груди и на своја уста
Ох, жељице, ала си ми пуста!
(Ђачки расранак, 1844)
Патријаршијски двор
Патријаршијски двор са дворишне стране
На обронцима Фрушке Горе и на обали Дунава простире се територија општине Сремски Карловци укупне површине 5054 ха и са 8839 становника.
Типичан град XVIII века са низом културно-историјских споменика, богате културне баштине, град који већ на први поглед асоцира на давно прохујала времена.
Сремски Карловци су лоцирани на крајњем северо-истоку Срема, удаљени свега десетак километара од Новог Сада и 57 километара од Београда.
Налазе се на путу Београд-Суботица и међународној прузи Истанбул-Варшава.
Аеродром Београд удаљен је непуних 70 км од Карловаца, а обала Дунава омогућава долазак путника и воденим путем.
Општина је идеално лоцирана, са разноврсним могућностима да привуче туристе, пословне људе и потенцијалне инвеститоре капитала.
СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ
Гимназија "Бранко Радичевић"
Грдаски музеј
Саборна црква Светог Николе
Градска кућа
Чесма четири лава
Стефанеум
Трг ноћу
БОГАТА ПРОШЛОСТ КОЈА НАГРАЂУЈЕ БУДУЋНОСТ
Смештен на Фрушкој Гори, поред самог Дунава Сремски Карловци представљају живописан град богате прошлости и центар српске културе и духовности.
Трагови људског живота на овом подручју сежу чак до млађег каменог доба. У римском периоду град је поседовао утврђење у Лимесу, а најстарији писани документ иѕ 1308. године помиње Карловце као каштел под именом Карон. Из периода турске владавине, тачније 1553. године, датира писани документ у коме се први пут спомиње име Карловци. Свој велики културно-духовни успон Сремски Карловци доживљавају у XVIII и XIX веку.
Године 1713. постају седиште српске православне Митрополије. 1726. оснива се прва средња школа. 1734. године изводи се прва позоришна представа, почињ са радом прва бакарна штампарија, 1791. године отвара се прва српска гимназија, а 1794. и Богословија. Саборна црква Светог Николе подигнута је 1762. године, а Патријаршијски двор 1894. године. Мало изван центра града налази се и капела Госпе од Мира коју су подигли карловачки католици 1817. године на месту где се налазилакућа у којој је 1699. године потписан Карловачки мир. Из 1811. године потиче градска кућа, познатија као Магистрат са које је 1848. године проглашена Одлука мајске скупштине о стварању Војводине Србије.
У Сремским Карловцима данас делује читав низ значајних културно-образовних институција:Карловачка гимназија, Богословија "Св. Арсеније", одељење архива САНУ, Градски музеј, Карловачка уметничка радионица, Институт српског народа, Центар за Механизацију и др. Поред библиотеке постоји неколико издавачких предузећа и књижара. Најпознатије манифестације су "Бранково коло", прослава грожђа и вина "Карловачка берба", Ликовна колонија акварела, летња школа и сл.
На Стражилову, удаљеном свега 4 километра од Карловаца налази се и гроб Бранка Радичевића, једног од највећих песника романтизма код нас. Привлачну туристичку оазу представљају манастири надомак Сремских Карловаца међу којима су Крушедол, Ремета и Хопово. Живописно окружење, богата флора и фауна као и близина Дунава омогућавају ловцима и риболовцима добар улов, а туристима пријатан боравак у великом броју атрактивних угоститељских објеката.
Слику успешног развоја општине употпуњују индустрија грађевинског материјала, производња производа од печене глине и самосталне занатске и трговинске делатности.
Веома дугу традицију на Фрушкој Гори има и виноградарство. Датира још из 273. године када је римски цар Пробус засадио прве чокоте винове лозе на падинама Главице недалеко од Манастира Бешеново. Годинама су се ови засади ширили, а нарочито у локалитету атара Сремских Карловаца. Од 1993. године усталиле су се површине винограда на око 125 ха. Програмом развоја општине предвиђено је подизање нових стотинак хектара где би доминантне сорте биле Талијански ризлинг и новостворене сорте као што су Сила, Злата, Ризани ризлинг. У нови производни асортиман укључиће се Совињон, Семијон и Рајнски Ризлинг, а од црних вина Каберне Совињон, Португизер и Вранац.
Ако сте једном посетили Сремске Карловце увек ћете се тамо враћати.
Вратићете се у прошлост и на место где се рађала историја.
Nemoj da si na kraj srca
http://www.terrediitinerari.it/imgviaggi/Danubio3_Golubac.jpg[/IMG
Жалосно је ако си од целе Србије чуо само за аду !!![/QUOTE]
Ma lepo sto si se potrudio..ali da sam sam na ovim mestima mozda bih se tu odmarao..ovako sto dalje od praziluka
СОКО БАЊА
Излетиште Лептерија
Пешачење до Лептерије
Ресторан Пећина, на путу до Лептерије,
са изванредним печењем и лепињама
